Poljska, vešalica za odecu kao simbol ilegalnih abortusa

Poljska, vešalica za odecu kao simbol ilegalnih abortusa, foto: NurPhoto/Zuma Press

Borba za siguran i pristupačan abortus jedna je od najstarijih borbi feminističkog pokreta. To je i borba koja ne prestaje da bude aktuelna. Takođe, to je jedna od retkih savremenih borbi za ljudska prava u kojoj crkva vrši veliki uticaj na državne politike. Prilikom rasprava o izbegličkim pravima ili pravima radnika i radnica na primer, ne čuju se komentari crkvenih zvaničnika. Ali kada se rasprava povede o osnovnim ženskim pravima, slobodno se može zaboraviti na razdvojenost crkve i države kao tekovine savremenog sveta.

Krajem septembra pred poljskim parlamentom se našla inicijativa „Stop abortusu“ koju je potpisalo više od 450 hiljada građana (da bi zakonska inicijativa u Poljskoj bila razmatrana u parlamentu, neophodno je da se skupi 100 hiljada potpisa). Inicijativa je naišla na podršku konzervativne vlade i katoličke crkve. Usledili su protesti žena Poljske. Hiljade građanki i građana izlazilo je na ulice kako bi se sprečilo donošenje zakona koji bi u potpunosti zabranio abortus. Poljska inače ima jedan od najrestriktivnijih zakona o abortusu u Evropi, gde je abortus dozvoljen samo u slučajevima silovanja ili incesta, ukoliko je život majke ugrožen ili ukoliko je fetus teško oštećen. Pored toga, poljski lekari imaju mogućnost prigovora savesti. Iako su u tom slučaju dužni da pacijentkinju upute drugom lekaru, to jest u drugu ustanovu, za mnoge žene to znači da će do pomoći doći prekasno.

Protesti su urodili plodom, parlament je odbacio predlog zakona, a u sredu je zamenik premijera Poljske, Jaroslav Govin izjavio kako „abortus svakako neće biti zabranjen u slučaju kada je žena žrtva silovanja ili ukoliko su joj život ili zdravlje ugroženi“. Iako su protesti žena Poljske bili uspešni, ipak ostaje gorak ukus u ustima i dominantna misao – „ne mogu da verujem da ponovo moram da se bunim protiv ovoga“.

Dešavanja u Poljskoj jasno su pokazala da istorija ne ide nužno napred. Godine 1975. žene na Islandu su organizovale štrajk kako bi zahtevale bolji tretman na tržištu rada, prepoznavanje rada u kući i jednake plate. Više od 40 godina kasnije, žene u Poljskoj organizuju štrajk kako bi zahtevale zaštitu jednog od najosnovnijih prava, prava na kontrolu nad sopstvenim telom. Takođe se pokazalo da je u patrijarhalnom sistemu nemoguće računati na očuvanje savremenih ljudskih prava. U nekim slučajevima je ovo evidentnije, na primer u pogledu abortusa u državama u kojima crkva ima veći uticaj (Republika Irska ima još restriktivnije zakone o abortusu, pitanje abortusa je izuzetno aktuelno i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji). Međutim, tada je i mnogo lakše dobiti podršku za feminističke napore. Građani i građanke mogu da prepoznaju uticaj crkve kao nazadne, patrijarhalne organizacije i spremni su da protiv toga ustanu. Kada je patrijarhat prikriveniji, tada je mnogo teže dobiti podršku.

Borba za jednake plate, koja je 1975. godine izvela žene Islanda na ulice, u današnje vreme je mnogo teža. Razlike u platama su smanjene, ali ipak postoje, iako je u većini država zakonski zabranjeno na tržištu rada diskriminisati na osnovu pola. Kada se pokrene to pitanje, objašnjenja za kojima se poseže – žene biraju slabije plaćene poslove, češće rade sa skraćenim radnim vremenom, češće uzimaju slobodne dane – idu na ruku kapitalističkom sistemu (koji se prikazuje kao neutralan). Kada se nude ta objašnjenja ne uzimaju se u obzir razlozi zbog kojih se žene odlučuju za slabije plaćene poslove, kraće radno vreme i veći broj slobodnih dana. A razlozi su jednostavni – kapitalizam zavisi od neplaćenog rada žena u kući. Kada se pokrene pitanje objektifikacije žena u medijima, navodi se da je jednostavno u pitanju ponuda i potražnja, te da nema potrebe govoriti o seksizmu i mizoginiji. Dakle, čim se izađe iz domena osnovnih prava, zaboravlja se da živimo u patrijarhalnom sistemu. Čim patrijarhalni pritisci nisu očigledni, negira se samo postojanje patrijarhata u savremenoj Evropi.

Ali kakve sve ovo veze ima sa dešavanjima u Poljskoj? Pre svega, dešavanja u Poljskoj su još jednom pokazala aktuelnost feminizma i pokazala su da se svako osvojeno pravo mora braniti. Takođe su pokazala da se mora zahtevati više. Žene Poljske su u ovoj pobedi našle novu snagu i najavile nastavak borbe. Nadamo se da će i u budućim bitkama imati podršku javnosti.

Peščanik.net, 10.10.2016.

Srodni link:

Heni Erceg – Bog i Hrvati

Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Fetus in fabula

TEMA – FEMINIZAM