Maryland, East London, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Maryland, East London, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Teško je zamisliti Theresu May i Jeremy Corbyna kako porede beleške o brexitu, ali ako bi se to dogodilo, verovatno bi otkrili da imaju mnogo toga zajedničkog. Oboje su bili zagovornici ostanka u EU i držali se na distanci od referendumske kampanje. Onda su oboje prihvatili program izlaska sa entuzijazmom koji je u proevropskom taboru ocenjen kao neodmeren. Theresa May gaji pritajeno nacionalistički otpor prema svemu što pretpostavlja kulturni i politički paritet između Velike Britanije i kontinenta. Corbyn je socijalistički sumnjičav prema institucijama koje promovišu slobodno tržište. Za konzervativnu premijerku Evropska unija je previše strana, dok je za lidera laburista previše kapitalistička, ali ni jedno ni drugo ne žele da to kažu javno: oni su umereni evroskeptici, a ne neki podivljali evrofobi.

Ipak, njihova različita usmerenja ne pomažu mnogo u donošenju tehničkih odluka koje brexit podrazumeva. To je veći problem za premijerku, jer su ulozi u Dauning stritu mnogo veći. Lider opozicije može učiti na greškama vladajuće garniture. Corbyn takođe ima sreće što ga njegovi poslanici guraju u smeru koji je usklađeniji sa diplomatskom i ekonomskom realnošću – ka integraciji sa EU. Premijerka je ograničena stavovima sopstvenih poslanika koji ne prihvataju opcije utemeljene na realnosti.

Ta razlika se jasno pokazala kada je Corbyn u svom govoru potvrdio da Velika Britanija treba da oformi carinsku uniju sa EU. Teren za ovu odluku je dugo pripreman, pa njena zvanična objava nije bila iznenađenje. Ali to je važna izjava koja postavlja temelje za zajedničku platformu sa torijevskim poslanicima naklonjenima Evropi. U ravnomerno podeljenom parlamentu vlada koja gubi glasove brzo gubi i moć. Parlamentarna aritmetika je na strani laburističkog predloga carinske unije.

Corbynova promena mišljenja je i primer izbora nedostupnog Theresi May. I najmanja inicijativa opozicije izgleda kao veliki događaj u poređenju sa učinkom vlade koja ne čini ništa. Corbyn se usudio da izabere nešto sa menija, makar to bilo samo predjelo, dok premijerka uporno priča o egzotičnim jelima za koja su joj kuvari već bezbroj puta poručili da ih nema u ponudi.

Ali njih dvoje su i dalje za istim stolom u istom restoranu. Burne reakcije na predlog carinske unije bacile su u zasenak činjenicu da je Corbynov govor dosad najeksplicitniji izraz podrške brexitu iz redova laburista. On je zasnovan na uverenju da su opasnosti izlaska iz EU preuveličane i da je jedini rizik u celoj stvari to što postupak vode nesposobni torijevci.

Prema Corbynovom mišljenju, nezavisno od demokratske dužnosti da se poštuje volja građana izražena referendumom, brexit je razuman, čak i poželjan cilj, pod uslovom da ga ostvaruje partija levice. To je već dugo implicirano postupcima laburističkog lidera. Ipak, njegovo eksplicitno izjašnjavanje će razočarati glasače koji su se nadali da opozicija priprema nekakvu lukavu smicalicu dok se taktički nadigrava sa torijevcima, te da ne poziva na ostanak u EU samo zato što javnost još uvek nije spremna za to. Kada je Corbyn najzad pokazao svoje karte, ispostavilo se da ima fleš rojal za brexit.

To može biti rizično, jer većina laburista se protivila brexitu. Mnogi od njih i dalje imaju otpor prema ovoj referendumskoj odluci, uključujući i neke od pešadinaca pokreta Momentum koji su lojalni Corbynu lično. Njihova odanost još nije poljuljana, ali neki će se sigurno razočarati kada shvate da njihov heroj nimalo ne haje za plavu i žutu zastavu ujedinjene Evrope. Rukovodstvo laburista računa s tim da je ljudima iz pokreta Momentum ljubav prema „Džeremiju“ važnija od sterilnih parola o ostanku u EU. Ono što im se sada nudi je udobnija verzija brexita u Corbynovoj režiji.

Corbynova formula uključuje zadržavanje standarda za zaštitu radnika i životne sredine kojih bi se neki torijevci radije odrekli. Podrazumeva se i kontrola migracije (jer to su zahtevali glasači laburista iz tabora za izlazak), ali pošto to odobrava Corbyn, novi granični režim neće biti opterećen rasizmom. Najkapitalističkiji elementi EU – pravila kojima se ograničava državna kontrola nad industrijom, na primer – mogu se ublažiti „zaštitnim merama, tumačenjima i izuzećima“. Konačni rezultat je napuštanje jedinstvenog tržišta, ali postepeno i na prijateljski način.

Ključna fraza koju je Corbyn upotrebio da opiše odnose sa EU – „po meri“ – prepisana je iz bleferskog vodiča za brexit Therese May. Evropski lideri su jasno rekli da se prednosti jedinstvenog tržišta isporučuju u paketu sa nekim obaveznim pravilima. Biranje samo onih zalogaja koji nam se sviđaju i odbacivanje svega što je ideološki manje prihvatljivo nije moguće. To je pravna činjenica, a ne pregovaračko poziranje. I to se neće promeniti zato što u Briselu možda veruju da je Corbyn naklonjeniji Evropi ili zato što bira više zalogaja sa leve strane stola ili zato što insistira na „brexitu koji štiti radna mesta“.

Napuštanje jedinstvenog tržišta ima visoku ekonomsku cenu, bez obzira na motive za izlazak. Svaki čestiti državnik bi to morao da objasni građanima, ali ni premijerka ni njen laburistički rival to ne žele. Njihova stajališta se nalaze na suprotnim krajevima političkog spektra, ali su simetrična. Oboje žele izlazak i pretvaraju se da je to moguće izvesti bez teških posledica. Oboje oklevaju i lutaju, kao u nekoj beskrajno sporoj biciklističkoj trci na čijem kraju ih čeka otkriće da brexit u praksi uopšte ne liči na brexit iz teorije koji je dominirao referendumskom kampanjom. Posle referenduma, Jeremy Corbyn i Theresa May su pošli zasebnim ali paralelnim putevima koji vode u sudar sa stvarnošću. Lider laburista ima veliku prednost u tom smislu što ima vremena i prostora da prilagodi svoju putanju. Premijerka je pod pritiskom partijskih kolega brže okretala pedale, pokušavajući da sustigne nešto što ne postoji, i zato će prva udariti u zid.

Rafael Behr, The Guardian, 26.02.2018.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 06.03.2018.

Srodni link: Vladimir Gligorov – Zašto se EU još nije raspala

TEMA – BREXIT