East London street art, foto: Miljana Radivojević

East London street art, foto: Miljana Radivojević

Korbin, vođa laburista, predstavio je stav svoje stranke o odnosima Velike Britanije sa Evropskom unijom. Tu je ključan njegov odnos prema carinskoj uniji, a potom saradnja sa evropskim jedinstvenim tržištem.

Najpre, u čemu je razlika između carinske unije i jedinstvenog tržišta? Pod prvim se podrazumeva zajednička carinska politika prema trećim zemljama. Ona može da bude puna ili delimična. Ponekad zemlje žele da preuzmu carinsku politiku neke druge zemlje ili, kao u ovom slučaju, regionalne zajednice prema trećim zemljama, recimo, u oblasti trgovine industrijskom robom. Ili i u uslugama. Ili u svemu. Oko toga je, naravno, potrebno postići dogovor. Posle toga, eventualne promene u carinskoj politici mogu da vode ili prihvatanju tih promena ili napuštanju carinske unije. Laburisti se sada zalažu za punu carinsku uniju sa Evropskom unijom, što znači da će u budućnosti njihova zemlja preneti carinsku politiku na Evropsku uniju.

Jedinstveno tržište je više od carinske unije jer podrazumeva ne samo jedinstvenu trgovačku politiku već i jedinstveno uređenje unutrašnjeg tržišta. Laburisti bi hteli da se to odnosi na sva tržišta osim na tržište rada, mada njihov najnoviji stav o tome zapravo samo obećava uticaj na prekogranična kretanja radnika, a ne i neka posebna ograničenja. Različite vrste uticaja na kretanje radnika unutar Evropske unije već postoje u mnogi zemljama, tako da to čak i ne bi bilo nešto što je u neskladu sa jedinstvenim tržištem, onakvim kakvo je sada. Jedino što Britanija ne bi mogla da utiče na promene u tržišnim propisima do kojih će neminovno dolaziti.

Konačno, laburisti su sada spremni da prihvate doprinose budžetu Evropske unije kako bi obezbedili članstvo u carinskoj uniji i prisustvo na jedinstvenom tržištu. Razlog tome je njihov razumljiv strah od toga da će napuštanjem Evropske unije, ukoliko je ono potpuno, zaposleni, radnici dakle, izgubiti prava koja sada imaju. Ovo je predvidljivo. Ukoliko Britanija želi da zameni tržište Evropske unije nekim drugim, bilo da je reč o Americi, Kini ili Indiji, trgovački ugovori koje će s njima sklopiti ili će podrazumevati prihvatanje nižih standarda za zaposlene, ili će sama trgovina tome voditi jer će inače biti teško obezbediti konkurentnost na tim tržištima.

Ovde možda ima smisla mala digresija. Mnogi koji su u Britaniji glasali za napuštanje Evropske unije računali su s time da će smanjena konkurencija stranih radnika dovesti do povećanja njihovih primanja, a i do veće sigurnosti za radna mesta. Ovo je uglavnom u neskladu sa činjenicama jer strani radnici u najvećoj meri ne konkurišu domaćim. Nasuprot tome, veća okrenutost tržištima na kojima su i naknade niže i prava manja svakako će uticati na plate i prava britanskih radnika. Sa stanovišta Konzervativne partije, to je politički prihvatljivo jer će zapravo porasti uticaj onih koji za njih glasaju, ali to je bez sumnje nepovoljno po Laburističku partiju, koja bi da predstavlja radnike i zaposlene.

Šta to govori o samoj Evropskoj uniji? Pre svega da postoji zainteresovanost čak i zemalja kao što je Velika Britanija da imaju pristup njenom jedinstvenom tržištu. I zaista, prvobitni motiv za pristupanje tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici bio je upravo taj da se slobodno trguje sa članicama Zajednice. Taj je motiv jak i kada je reč o svim drugim zemljama članicama Unije. Ključni razlog zbog kojeg se Evropska unija još uvek nije raspala jeste interes da se bude deo jedinstvenog tržišta. Tako da dok je tog interesa, opstaće i Evropska unija.

Ovome bi trebalo dodati i interes za članstvo u monetarnoj uniji. Velika Britanija nije morala i ne mora da se bavi evrom jer nikada nije odustala od sopstvenog novca. Međutim, zemlje kao što je, na primer, Italija imaju interes da koriste evro zato što jeftinije mogu da finansiraju svoje privatne i javne dugove nego što bi to bio slučaj ako bi se vratili liri. To čini privatne i javne budžete održivijim nego što bi bili ukoliko bi se plaćale veće kamate. Pogotovo sada kada će se kamatne stope, kako izgleda, povećavati manje-više svuda u svetu. Izvan evra, Italija bi već snosila troškove očekivane promene monetarnog režima američke centralne banke, dok će taj efekat biti sporiji i znatno blaži unutar evropske monetarne unije.

Konačni razlog što se Evropska unija ne raspada jeste veća bezbednost, svakako najvažniji evropski problem, istorijski posmatrano. Kako je do uklanjanja teritorijalnih sukoba došlo jer su trgovački, komercijalni interesi u osnovi evropskog političkog sistema, nivo bezbednosti koji sada preovlađuje u Evropi, i zapravo samo unutar Evropske unije, zahteva veoma male političke i vojne troškove. Lako je videti kako bi izgledali odnosi među državama ukoliko bi se počelo razmišljati, što bi se reklo, geopolitički i geostrateški.

Tako da se Evropska unija još uvek ne raspada zato što je jedinstveno tržište korisno čak i onima koji bi da je napuste, zato što se lakše prevazilaze finansijske krize i zato što su rizici po bezbednost značajno smanjeni. To još uvek ne znači, kao što znamo iz jugoslovenske i postjugoslovenske istorije, da se Unija neće svejedno raspasti, ali zasad još uvek neće.

Novi magazin, 05.03.2018.

Peščanik.net, 06.03.2018.

Srodni link: The Guardian – Corbynov brexit

BREXIT