Foto: Sharon Montrose
Hoće li Milovan Vitezović – produktivan kakvim ga je Gospod sazdao, kao da piše sa tri ručice koje su mu nedavno donele i Bogorodičinu nagradu – stvoriti i „Šešir profesora Vulina“, modne vedete srpske vlade? Još kao nepodštucovani mladolevičar očaran profesorkom Marković pojavljivao se g. Vulin u ulaštenim kožnim čizmama, kao neka muška Baletićka, jeste takve čizme, ne možda toliko duboke, nosio moj otac i sva ratna i posleratna momčadija, e, Aleksandar Vulin je potkraj minulog stoleća imao kuraži da oda počast toj sada već i doslovno izgubljenoj generaciji. Ako je medij poruka, šta nam je udruženi u ono doba levičar hteo reći: da su mu na srcu vojska i sila koju armada ne samo simbolizuje nego odista i ima?
Bilo pa prošlo, prepustim ja Vulina rekao bih zasluženom zaboravu, kupim jedan jedini put, pre par godina, „Pečat“, imam šta i da vidim, gl. i odgov. urednik Vučelić, unutra čitava jedna za mene Atlantida, kontinent koji sadašnji žitelji planete ne vide, a na kojem je život očuvan u celini i celosti, što bi rekao Ž. O.: silesija slobinaca ima svoje rubrike, impresum kao da je preslikan iz SPS-a i JUL-a, Vulin imade kolumnu, pisama čitalaca koliko ti srce hoće, glavnog urednika pitaju šta im je drago, a sva su pitanja kao da ih je legendarni Vučelinjo sam sebi postavio, u košarci i fudbalu bi se knjižila kao asistencije, jer je posle svakog prenumerantskog pitanja pitani postizao pogodak, pa dobro, život ne može da čeka, ni lustraciju, ni potpuni zaborav, ma neka opstanu i oni koji su služili stvari pogrešnoj – čeprkao sam po mrvicama iz mog ipak kršćanskog odgoja, ali „Pečat“ više nijednom nisam kupio.
&
Leto prođe, zima prođe, slavno dođe proleće… Tako počinje druga strofa mađarske romanse („Sa jasike, sa visoke, požuteo, pao list“, Julija Bisak, listen now instead of reading this story), e, jednog slavnog proleća bi i Vulin pozvan u pomoć, da sačuva ono što se spasti na Kosovu može, dobro čini i dobru se nadaj, piši u „Pečatu“ i dobru se od Vlade nadaj, postade ti Vulin mešavina guvernera u senci i stečajnog upravnika, sad će opet da naviksa i uglanca čizme, mislio sam, ali ne: frizura kao Toni Bler, crno odela, uvek crna košulja i mašna…
Ljudi u crnom i jesu ono čime Srbija treba da ulije bar malo strahopoštovanja i zorta odveć uzoholjenim uzurpatorima Svete zemlje, nisam hteo da pišem o tome, čovek ima pravo na darkersku fazu, drugo, ili prvo, možda nekoga žali, nisam ja modni kritičar, kako se uostalom ja odevam, kako bih tek sebe opisao kao političkog neistomišljenika, ćutao sam, dakle, i ko zna dokle bih ćutao, da mi se jedne jesenje večeri nije učinilo da je naš izaslanik u nekoj vrsti uniforme, crna i ona, šta će… Zapravo sam video najpre puniju crnu military shirt, možda mu je ideju dao Dačić sa svojom dvosmislenom dolamicom, ni civilnom, ni matijanskom, ni militarističkom, ni popovskom, tja, ima takvih polujakni-polukošulja kao Vulinova što je, ko ne zna tu vrstu mačo-šminke koju svaki omladinac rado nosi u nekoj fazi svog dijalektičkog razvoja.
Nakom možda dve nedelje ponovo vidim Aciku, ovog puta celog, pa to su neke pumperice ispod crne poligonke, kao što nose specijalci ili ovi paramilitarci koji prenose gotovinu iz banaka ne znam ni ja gde, naredni put uhvati kamera i malo profila namesnikovog, tamo zastava, grb, šta li je, amblem višebojni, na nadlaktici se crveni i beli na crnoj podlozi (kao širit na uniformi koje kod Gogolja kroz poluspuštene kapke ugleda spahija pošto je poslepodne s punim pravom i s punim stomakom prilegao, da, „Kako su se posvađali Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič“), pa koji čin ima pripadnik naše Vlade? Je li uniforma vojna ili policijska? Ili simbolizuje združene oružane naše snage koje čekaju trenutak kad će promarširati kroz Prištinu? Možda je reč o jedinstvenom odelu, o kreaciji njegovog ličnog šnajdera, ili o porudžbini od Vojnog servisa u Balkanskoj? V takom sluchae i nemamo uniformu, nego odevni predmet sašiven u tri primerka i zaštićen u Autorskoj agenciji. Pa neka, ako se Albanadija štrecne pred vojničkim krojem, utoliko bolje! Milošević nikad nije javno oprobao kako mu stoji uniforma (za razliku od Jovića koga je Koraks ovekovečio kao dete u očevoj prevelikoj đeneralskoj odori), Koštunica se slikao samo sa puškom, ali u košulji, beloj, kao da je pripadnik Interbrigade u Španiji, prva koketiranja sa uniformom imali smo vo vremja Tadićevo, sve je lijepo kad si mlad, svako odjelo dobro ti stoji, pevušio je ondašnji presrećnik oblačeći za vojne manevre i smotre vojničku bluzu koja po moemu nit je američka bila, nit je bila zvanična uniforma naše vojske; bivši se predsednik dao i snimiti kako prima vakcinu u majici bez rukava, kakvu je video na Denzelu Vašingtonu u ne znam sad kom filmu, ali je nakon njegovog rekao bih zasluženog pada opet opao entuzijazam političara za vojničku i policajsku modu, sve do modne pojave Vulin Aleksandra koji kao da poručuje nepravednoj većini u lažnoj državi: „Zar vas ne podsećam na Stivena Sigala, s tim što se ja nisam ugojio! Možda usled jezičke barijere ne razumete sve finese kad govorim, ali govor mog muževnog tela i kostimografiju mora biti da čak i vi kapirate! Nije Srbija samo opanak i gunj, Srbija je u istoriji ratovanja neko i nešto, think about it!“
&
Moj stric Miladin uspevao je na način meni nepoznat da se svaki put nađe u samom središtu grupne fotografije: evo ga, Boža, to mu je bio nadimak, u mantilu i sa šeširom, oko njega članovi amaterske pozorišne družine, na drugoj stoji na stepenicama Doma kulture ravnomerno okružen članovima lovačkog društva, pa sa fudbalerima i navijačima FK Tamiš, ili članovima crkvenog hora, moj otac je te slike zvao „Tito sa delegacijom“, e tako Vulin hoda, koliko god kamera bilo, gde god bile postavljene, uvek je Vulin u sredini i uvek korak ispred ostalih, prvi ždral iza kojeg se klin širi levo i desno, fali mu samo kapa, iako je bilo diktatora koji su rado nosili ne samo uniformu nego i pištolj (Kastro), a bivali su gologlavi; potonje se nama u JNA nije dopuštalo, meni i danas kad ugledam gologlavog policajca dođe da mu komandujem: „Šapku na glaa-vu! Da vas ne bih sad slika-o i prijavio vašem komandi-ru!“
Zato predlažem da se za Vulina smisli odgovarajuća kapa, jedna letnja, da se slaže sa crnom poligonkom, i druga zimska od iste čoje ili pak kože od koje će biti skrojen njegov crni šinjel.
Peščanik.net, 18.10.2013.
