Gospodar i Tvorac svega vidljivog i nevidljivog toliko toga nam je dao u novcu i u povlasticama da mu je za novo leto Njegovo preostalo još samo vreme. Nema kome nije davao novac: brucošima, maturantima, moribundima, Republici Srpskoj, imao je izdataka i oko izbora, iako bi ovi morali biti trošak države, ali država bi morala da gradi, i puteve, i bolnice, i poneki nacionalni stadion, a ipak to sve iz svog magičnog džepa plaća predsednik Republike, i nikad se ne ponese kao onaj siromašak u vicu, kad odbija da da rođaku hiljadu dinara na zajam: „I da imam – odakle mi!?“
Video sam barem sedamdeset anketa koje istraživački novinari RTS-a, Pinka, Hepija i sl. neumorno snimaju i prikazuju, za koga ćete glasati na preslobodnim izborima, za Vučiča, dao nam je deset hiljada pre dva meseca, sad će nam dati još po tri hiljade, ja bih za njega dala život, samo ako bi se ukazala takva potreba i prilika…
Da su intervjuisali našu sestru, nesrećno udatu u Bosni, Republiku Srpsku, dobili bi zacelo isti takav odgovor, jer Matica nikad ne škrtari kad je ta polulopta Srpskog Sveta u pitanju, ja se dakako protivim slanju novca stanovništvu ili rukovodstvu druge države, ali ja ne bih nikome platio ni da glasa, ni da u Srbiju iz inostranstva dođu konvoji naturščika koji glume stanovnike prestonice, i dobro je što moja sitnosopstvenička nastrojenost ne utiče ni kao najslabiji vektorčić na samovolju vladara.
Ne mogu o Gospodaru reći da je švorc, ali ga je kraljevska rastrošnost izgleda dovela dotle da trenutno ne može da nam daje još gotovine, pa je kao poklon ponudio da drugi dan Božića bude neradni dan, državni takoreći praznik, plači, Sveti Stevane, koji padaš na treći dan Božića, koji si imendan tolikim Srbima i ponekoj Srpkinji, a ostaćeš ubogi radni dan, jer čak ni Gospodar ne može toliko odjednom da nas časti. Da. Nije nam predsednik Republike poklonio dan, nego je svoj zamysel, rođen iz duha iseckanih jabuka, predočio Vladi, koja je, gle, blagoprihvatila predlog i navrat-nanos prekrojila kalendar: belim korektorom, kakav su imale daktikografkinje, prekrila je crno slovo i crvenim flomasterom dopisala broj osam, cifra ručno napisana ispala je veća od štampane sedmice, ali i jeste ovaj nezasluženi dan nekako još slađi nego prvi dan Božića.
&
Kalendar spada u ratni plen svih koji ovako ili onako pobede na izborima, već je svašta pretrpeo, i ne samo od sadašnje, hiperaktivne vlastele: Drugi svetski rat nije feudalcima drag jer ima te partizanije, koja je usred rata napravila i Republiku i Dan Repubike, pre toga su partizani kako sami govorahu digli ustanak (a zapravo je udario Srbin na Srbina, kako nas je prosvetlio presvetli Draškoviću Vuče), preuslužni istoričari, vazda ushićeni starom slavom, ponudili su neznalicama datum kad je sklopljeno primirje u Prvom svetskom ratu, koji je protekao bez partizana i bez komunista, pa smo dobili državni praznik mnogo svečaniji i prikladniji nego što je na primer 7. juli, daleko mu lepa kuća!
Kad se kalendar shvati kao lični rokovnik, sa koricama od skaja, gde čovek može ubacivati i prepravljati što god mu bude drago, onda i Roždestvo Hirstovo može imati reprizu, poklonu se ne gleda u zube, naš vlasnik je smislio kako da nas obraduje, a da ga to ne iziđe skupo, ali iza naizgled skromnog poklona naslućuje se još jedna dimenzija svevlašća koje nas natkriljuje, natkriljuje nas kao što ptica Ruh, gnevna na moreplovce koji su razbili njeno jaje položeno nasred ostrva, svojom senkom zacrni brod kojim počinioci pokušavaju da pobegnu, dok u kandžama drži stenu veću nego što je taj korablj: kao gospodar prostora, vladar se dokazao, od rušenja Savamale, Železničke stanice, do tvorbe Beograda na vodi. Zar ne gospodari i dušama? Potčinio je glavešine i trudbenike sviju državnih ustanova svojoj volji. Kao narodni dobrotvor prevazišao je sve naše vladare, od kralja Sama, do Maršala Tita koji je samo bivao kum porodicama sa mnogo dece i slao im mandarine za svoj rođendan, sad se Svemogući latio vremena, i drugi dan Božića je samo nagoveštaj, neznatni predujam: ako primeti da mu popularnost u anketama raste ma i tri promila, Gospodar Vremena daće nam još prazničnih, neradnih dana – ako se ponove izbori i ovo dobročinstvo će mu, nada se, biti uzvraćeno od sviju koji rođenje Isusovo slave dvoe sutok (48 sati).
Ali, dok smo kod te neprijatne teme: ni izdaleka nije dovoljno da se izbori ponove.
Čak ne moraju ni da se ponove.
Naš dragi gost iz Vaseljene, Nestorelo, na raspolaganju je plemenitom domaćinu, da ne uđe sa domaćinovom partijom-armijom u koaliciju, što će biti krasan izgovor da se izbori ponove, jer, eto, nema većine nasušne, ali ne bi to smelo da prođe. Ono što je na nazovi izborima urađeno, uz blagoslovenu i nesebičnu pomoć gašićevaca, krivično je delo, i ja bih da vinovnici najpre za to odgovaraju; ako se izbori u Beogradu ponište, onda bi moralo da bude veliko ročište, bombaški takoreći proces, suđenje za izbornu prevaru u pokušaju.
Peščanik.net, 06.01.2024.
NOVE GODINE, BOŽIĆI I OSTALI DUPLIKATI
