Je li izveštaj Tužilaštva o saobraćajnoj neprijatnosti koja je zadesila predsednikovog kuma pristrasan, nestručan i drzak? Nipošto! Po moemu, Tužilaštvo je zapravo prijatno iznenadilo i samo sebe. Umorno od svega što dosadni novinari pisahu o tobožnjem udesu čiji je navodni vinovnik osoba priblizhennaia k imperatoru, Tužilaštvo je, tačku po tačku, raskrinkalo jednu po jednu novinarsku preteranciju! Najpre, meklarenove kočnice nisu ono čime se fabrika i šef kočionog pogona ponose, možda će baš posle stručnih nalaza našeg tužilaštva proizvođač pozvati sve kupce tog modela, nema ih milijardu, da im se uradi refurbishing, da deo koji se našao pod sumnjom bude zamenjen novim i da se iznova atestirano vozilo vrati kupcu uz prikladno izvinjenje i uz najlepše želje za bezbedno i kontrolisano kočenje. Drugo, u krvi vozačevoj nađeno je smešno malo alkohola i nije nađen ni promilov promil opojnih droga, potonje su za vreme udesa bile u posve drugom traktu, zvanom urinarni, što znači da na rasuđivanje i motoriku nisu mogle uticati sve i da su htele; tobož povređenim ženama ne da nije ništa, nego je i njima preko glave da se ta mala noćna neprijatnost povlači toliko po novinama, dalje, famozni trougao, možda i sam znak stop, koji je kuma trebalo da zaustavi, nalazio se u krošnji drveta i kum ga, kao i ostali učesnici u saobraćaju, nije mogao videti; brzina kojom se moćni meklaren kretao bila je toliko ispod brzine propisane za taj deo grada da mu je pre trebalo uručiti značku primernog vozača, nego izlagati ga neprijatnosti kojoj ne bi bilo kraja da tužilaštvo nije zasukalo rukave i obavilo svoj posao tako da evropski posmatrači, ako su pratili i taj ipak nemio događaj, ne mogu da pisnu, a kamoli da traže neku rezoluciju o kumu.
&
Zašto se probuđeno tužilaštvo, nakon stručnog i etičkog uzleta, ne bi pozabavilo odurnim glasinama koje evo i tri meseca nakon izbora – najčistijih i najnevinijih u vasceloj umalo ne rekoh evoluciji, istoriji višestranačja – nikako da utihnu!? Oni koji su se ugruvali u nadmetanju sa nepobedivima i dalje škrguću zubima, ponavljaju opšta mesta o krađi, prvooklevetani ih čak i ne privodi i ne drži ih u pritvoru ni po mesec dana, iako bi se sve opozicione lagarije glatko mogle podvesti pod podrivanje ustavnog sistema. Osim političara, lagarije o krađi uporno ponavljaju i pojedini tobožnji novinari, a ima, gle, i građana koji su tu kvazinovinarsku i opozicionu podvalu progutali, pa i oni očajavaju što žive s onu stranu morala, s onu stranu istine, s onu stranu pravde, s onu stranu ustavnosti, i šta ti ja znam! Ali, ako naš vlasnik ne želi da ućutka one koji mu se ne dive, one koji ga ne ljube, one koji ga optužuju tj. kleveću, ili ako za to nije pravi trenutak, o čemu istraživači javnog mnenja zacelo više znaju nego ja – zašto se tužilaštvo ne bi usredotočilo na pobijanje najodvratnijih i najnedostojnijih izmišljotina o izborima?
1. Nema nijednog naučnog niti forenzičkog dokaza da je ijedan, da je ičiji glas kupljen. Da bi se ova čudovišna optužba uopšte razmatrala na sudu potrebna je prijava i priznanje najmanje pedesetoro građana, da su prodali glas (zbog čega bi se i sami prvi našli na udaru zakona, dok bi tobožnji kupac to naravno poricao), ili je potrebno najmanje osam očevidaca, koji bi bili ispitani na detektoru laži, i koji bi zbog lažnog svedočenja mogli da nagraišu više nego tobožnji, izmišljeni prodavci vlastitih glasova.
2. Ni organima gonjenja ni pravosudnim ustanovama do danas se nije obratio nijedan građanin koji bi tvrdio – što bi se dakako dalo proveriti – da je na njega kako se kaže vršen pritisak da glasa za toga i toga, a da će, ako se o to dobronamerno uputstvo bude ogrešio, ostati bez zaposlenja, do kojeg je i došao neograničenom voljom partije.
3. Tužilaštvo nije od REM-a dobilo nijednu dojavu da je predsednik republike nekoliko meseci uoči izbora danonoćno bio na televizijama vidljivim svuda gde se srpski zbori; ako bi se ova proizvoljnost čak pokazala delimično možda i tačnom, to na ishod izbora ili nije moglo uticati, ili je uticalo tako da glasače ohrabri, da glasaju za koga im drago.
4. Davši svoje generalije na uslugu jednoj određenoj partiji, čiji je dični član i praotac, predsednik Republike niukoliko nije prekršio Ustav. Član 115 zabranjuje predsedniku da ima ijednu drugu javnu funkciju, ali predsednik već neko vreme nije šef vladajuće stranke, što će reći da je njegov neumorni angažman na izborima zapravo dobrotvorni, humanitarni rad, za koji nije dobio nijednu dnevnicu ili bilo kakav honorar za bezbrojne razgovore sa svojim omiljenim novinarima.
5. Tužilaštvo kao presmešnu i nedostojnu odbacuje optužbu da je na izborima trošen zajednički („narodni“) novac, a u svrhu reklamiranja vladajuće stranke. Izveštaj dostavljen od lično Sekretara Stranke sa njeg. elektr. potpisom (čiča Gliša) nepobitno dokazuje da se oklevetana partija oslanjala samo na novac od članarine, na novac dobijen shodno zakonu od skupštine, koja je zajednička, narodna, i od ktitora, koji na žalost opozicije nisu zajednički, nisu narodni, nego svoj pošteno stečeni novac usmeravaju ka onima koji Srbiji žele, čine i jamče dobro.
6. Neumesne su i krajnje nepotkrepljene čudovišne optužbe da je vlast naseljavala buduće glasače tamo gde je sumnjala u svoj trijumf, najpre zato što istinska narodna vlast ne brine da će igde biti odbačena i štaviše srušena, drugo, kad bi i mislila da ima nastambi čijim žiteljima nije jasno ko živi za Srbiju, vladajuća stranka dozvolila bi, u duhu večitih rivala, da izgubi tu gde mora da izgubi, što bi tim izbornim jedinicama bilo na sramotu dok je Sunca i dok je Meseca.
7. Tužilaštvo skida sa Hale sportova svaku sumnju, svaku senku da je bila stecište birača dovezenih iz druge države, koji su odatle, tobože, odvoženi da se prvi put sretnu sa svojim biračkim mestom. Portir koji je tog dana bio dežuran predočio je Tužilaštvu svoj dnevnik, koji po službenoj dužnosti vodi i kad nisu izbori, i kad nisu utakmice, ili koncerti: osim snimanja jednog spota, za koji je ne shvatajući finese žanra, brzopleto bio rekao da se snima film, ništa se od 14. decembra sve do Svetog Nikole nije desilo u Hali. Za Tužilaštvo su merodavne jedino sigurnosne kamere Hale na kojima inkriminisanog dana nema žive duše.
8. Svi amaterski snimci na kojima se tobože vide građani koji kažu da su nedavno stigli iz Republike Srpske te da očekuju besplatan transport kombijima do biračkih mesta, podvrgnuti su analizi u Tužilaštvu: radi se o nespretnim, premda drskim falsifikatima. Program za prepoznavanje lica nije otkrio nijednog građanina ma koje strane države, a lica koja su pozirala i lažno se predstavljala biće procesuirana kako i zaslužuju, kao i njihovi saučesnici.
9. Na upit Tužilaštva stigao je odgovor naših graničnih vlasti: broj autobusa koji su 17. decembra ušli u Srbiji dvostruko je manji od proseka, i ono malo autobusa što je prešlo granicu bilo je poluprazno, evidentirana su samo dva puna autobusa – ekskurzija osnovaca koji čak ni u monstruoznim optužbama opozicije i njoj naklonjenih lažnih medija ne bi mogli glasati u Beogradu.
10. Uvidom u nastanjenost trafostanica, šahtova, podruma i beogradskih laguma, ustanovljeno je da u njima nisu nipošto mogle stanovati desetine i desetine ljudi, pa Tužilaštvo cum indignatio odbacuje kao besmislene i groteskne navode poraženih učesnika izbora da se iz tog krajnje neuslovnog smeštaja iskrala silesija stranaca sa mračnom i protivzakonitom nakanom da utiču na ishod izbora. Tužilaštvo je formiralo predmet ne samo o političarima, nego i o svim novinarima i takozvanim običnim ljudima koji su se – neki iz lakovernosti, drugi možda i za prljavi novac – upustili u blaćenje ne samo izbora nego i najveće zvezde izborne svečanosti, za šta je zaprećena kazna dvanaest godina.
Peščanik.net, 09.03.2024.
