U nedelju, 5 juna 2011. godine, Svetski kongres ateista u Dablinu razmotrio je i usvojio sledeću deklaraciju o sekularizmu i mestu religije u javnom životu. Pozivamo vas da o njoj raspravljate i promovišete je među svojim prijateljima i kolegama. Ukoliko ste član neke ateističke, građanske ili sekularne grupe, pozivamo vas da o njoj raspravljate i promovišete je među drugim članovima vaše grupe, medijima i političarima.

1. Lične slobode

(a) Sloboda savesti, religije i verovanja privatna je i neograničena. Sloboda religijskog delovanja treba da bude ograničena isključivo potrebom da se poštuju prava i slobode drugih.

(b) Svi ljudi treba da imaju slobodu da podjednako učestvuju u demokratskom procesu.

(c) Sloboda izražavanja treba da bude ograničena isključivo potrebom da se poštuju prava i slobode drugih. U zakonu ne treba da postoji pravo na “zaštitu od nanošenja uvrede”. Svi zakoni o bogohuljenju, nezavisno od toga da li su eksplicitni ili implicitni, treba da budu povučeni odnosno ne treba da se usvajaju.

2. Sekularna demokratija

(a) Suverenost države proizilazi iz naroda, a ne bilo kog boga ili bogova.

(b) U ustavu jedne zemlje religija treba da bude pomenuta samo u stavu da je država sekularna.

(c) Država treba da bude zasnovana na demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava. Javna politika treba da se kreira tako što se na činjenice primenjuje rasuđivanje, a ne religijska uverenja.

(d) Vlast treba da bude sekularna. Država treba da bude strogo neutralna u pitanjima religije ili njenog odsustva, bez favorizovanja ili diskriminacije bilo koga.

(e) Religije ne treba da imaju bilo kakve finansijske povlastice u javnom životu, kao što su oslobađanje od poreza za verske aktivnosti, ili subvencije za promociju religije ili za verske škole.

(f) Pripadnost određenoj veri ne treba da bude osnova da neka osoba bude postavljena na bilo koju državnu poziciju.

(g) Zakon ne treba niti da daje niti da uskraćuje bilo koje pravo, privilegiju, autoritet ili imunitet na osnovu vere ili religije ili odsustva bilo koje od njih.

3. Sekularno obrazovanje

(a) Državno obrazovanje treba da bude sekularno. Versko obrazovanje, ukoliko ga ima, treba da bude ograničeno na obrazovanje o religiji odnosno njenom odustvu.

(b) Deca treba da se obrazuju o različitostima religioznih i nereligioznih filozofskih stavova na objektivan način, i ne treba tokom školskih časova da se formiraju u pripadnike bilo koje vere.

(c) Deca treba da se uče kritičkom mišljenju i pravljenju razlike između vere i razuma kao putu ka sticanju znanja. Religija ne sme da ima uticaja na obrazovanje u nauci.

4. Jedan zakon za sve

(a) Treba da postoji jedan sekularni zakon za sve, o kome se odlučuje na demokratski način i koji se sprovodi podjednako za sve. Verski sudovi ne treba da imaju nadležnost za rešavanje građanskih pitanja ili porodičnih sporova.

(b) Zakon ne treba da kriminalizuje privatno ponašanje zbog toga što doktrina određene religije smatra takvo ponašanje nemoralnim, pod uslovom da to ponašanje poštuje prava i slobode drugih.

(c) Poslodavcima i pružaocima socijalnih usluga koji imaju religijska uverenja ne treba da se dozvoli diskriminacija po bilo kom osnovu koji nije relevantan za određeni posao.

Michael Nugent – Atheist Ireland, 08.06.2011.

The Richard Dawkins Foundation

Prevela Bojana Obradović

Peščanik.net, 30.06.2011.