Uzalud sva priča o tome kako su poslodavci sasvim dobro zaštićeni od zloupotrebe prava na privremenu sprečenost za rad (bolovanja) od strane radnika. Vlast tera po svome, pa imamo periodično ponavljanje pritisaka na radnike i zdravstvo u pogledu „prekomernog prepisivanja bolovanja“ koje se navodno dešava među radnicima u Srbiji. Ne pomažu ni podaci sindikata da zapravo radnici u Srbiji koriste bolovanje manje nego radnici u drugim državama. Sumnja u to da radnici masovno zloupotrebljavaju bolovanje (inače, nikada potkrepljena dokazima, iako se u javnost izlazilo i sa nekim kvazi-preciznim ciframa za koje nikada nismo saznali odakle su potekle – „ispitivanja su pokazala“ – ali i sa očigledno izmišljenim, odnosno pogrešno tumačenim podacima) po pravilu potiče od poslodavaca, a vlast se uvek lakejski nudi da problem reši. Rešava ga – opet po pravilu – tako što podržava sumanute ideje o reformi sistema privremene sprečenosti za rad. Za sada, doživeli smo (samo) da se skrati period bolovanja koje propisuje izabrani lekar sa 60 na 30 dana.
Najnovije „zastrašujuće“ otkriće dolazi od poslodavaca u Nišu. Tamo, navodno, radnici češće boluju nego u drugim gradovima i mestima u Srbiji. U tu informaciju i nije teško poverovati. Hajde da uzmemo da je tačna (iako nema razloga za tako nešto, ali analize radi). Zaključak koji se na osnovu ovog podatka nesuptilno nameće preko medija koje kontroliše vlast, da su radnici u Nišu mrvicu pokvareniji nego u ostatku Srbije, osim što je potpuno neutemeljen nameće i drugu misao: da se vlast zapravo ne bavi uzrocima takvog potencijalnog problema, nego se površno izvode zaključci koji su tendenciozni isto koliko i neutemeljeni. Šta zapravo želim da kažem? Setite se Aptiva i medicinskog „sindroma Aptiv“ koji je skovao lokalni lekar, da bi objasnio vrstu povrede koja nastaje zbog prekomerne eksploatacije radnika u toj fabrici, iscrpljenosti koja je isključivo bila proizvod jasno dokumentovanog masovnog i masivnog kršenja prava radnika od strane tog poslodavca. Kada to imamo u vidu, lako je slediti tok misli: neki poslodavci se žale da im radnici previše odlaze na bolovanje – svi ti poslodavci su iz Niša – ali u Nišu ima i drugih poslodavaca koji se ne žale na tako nešto! – da li je onda problem u radnicima, ili u uslovima rada kod tih poslodavaca? Jednostavan zaključak koji se nameće jeste da je prvi korak u tom slučaju, preko vanrednih nadzora Inspektorata za rad proveriti kako dolazi do tako velikog broja odsustva radnika zbog zdravstvenih problema: da li oni imaju odgovarajuće uslove rada, pre svega da li se sprovode mere zaštite na radu i poštuje ograničenje radnog vremena. Ali tako nešto ni ne pada na pamet odlazećoj premijerki. Ne, mnogo je lakše reći „jadni poslodavci, zli radnici ih iskorišćavaju“, pa onda naravno „jadni mi, ako ti iskorišćeni poslodavci odluče da odu iz Srbije zbog zlih radnika“.
Teret navodnih zloupotreba je dakle uvek prevaljen na radnike kojima se preti, a sada imamo i situaciju da se prevaljuje na medicinske radnike koji su „odgovorni“ za prekomerno prepisivanje bolovanja. Ovo je naravno veoma trapav način da se izvrši pritisak na lekare, moguće i da im se ubuduće uvedu (naravno nezvanično) kvote koliko bolovanja mogu da prepišu dnevno, mesečno… Sve je to naravno besmisleno, jer ne postoji sistem u kojem će ministarstvo biti ovlašćeno da sankcioniše lekara koji radi u skladu sa propisima i propisanim procedurama. Tim pre što nikome u vlasti na pamet ne pada da poslodavcima preporuči da koriste svoje zakonsko pravo na proveru bolovanja, na zakonom utvrđen način (koji sam već opisivao u prethodnim tekstovima, i koji je veoma efikasan i predviđa sankcije kako za radnika koji zloupotrebi bolovanje, tako i za zdravstvenog radnika koji mu u tome pomogne, odnosno koji to omogući). Umesto toga, vlast pokreće lov na lekare koji liči na lov na veštice – kako to tačno upravni i stručni nadzor iz Ministarstva zdravlja može da utvrdi da li je neko prepisao privremenu sprečenost za rad suprotno predviđenoj proceduri, pa još retroaktivno? Jedina situacija u kojoj se to može utvrditi jeste ukoliko u konkretnom slučaju ne postoji zdravstvena dokumentacija koja bi pratila (i opravdala) prepisivanje bolovanja. A iskreno verujem da takvih slučajeva – ako ih uopšte bude – neće biti mnogo, čak da će njihov broj (i udeo) biti zanemariv u odnosu na ukupan broj prepisanih bolovanja.
Poslodavci su ti koji u međuvremenu obilato krše zakon. Oni bez ikakvih problema šalju bolesne radnike u privatne klinike, da se tamo preispita da li su zaista bolesni. To je nezakonito. Kada se i u tim klinikama utvrdi da zaista postoji privremena sprečenost za rad, bahato traže od medicinskih radnika da im pošalju celu dokumentaciju o zdravstvenom stanju radnika, što ovi naravno ne čine jer bi time prekršili nekoliko zakona – između ostalog i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Bahatost ide toliko daleko da sam u nekoliko slučajeva čuo da poslodavac preti zdravstvenoj ustanovi da će tužiti, kako bi došao do zdravstvenog kartona radnika. Jer, „gazda“ najbolje zna, ko je neki lekar da mu kaže… Ima još urnebesnih primera žestokog kršenja prava. Tako poslodavci obrazuju komisije koje proveravaju da li je radnik zaista na bolovanju. Ove komisije upadaju u bolnice i privatne stanove i (komisijski) konstatuju da radnik zaista leži onemoćao, ili ga ipak nema u krevetu. Desilo se u jednom slučaju da je poslodavac pokrenuo otkazni postupak protiv zaposlene koja je izašla iz kuće dok je bila na bolovanju. Zamislite situaciju u kojoj ste prinuđeni da poslodavcu objašnjavate da teška povreda ruke nju zaista čini nesposobnom za rad, ali da to ne znači da je ona u kućnom pritvoru zbog toga i da ne može da se prošeta. Jedan od meni omiljenih primera bahatosti je upotreba detektiva u skladu sa Zakonom o detektivskoj delatnosti, kada poslodavci traže da se radnik na bolovanju prati, prisluškuje i slično… Ovo je navodno dozvoljeno članom 10 zakona, kojim je detektivima data mogućnost da obrađuju podatke (između ostalog) koji se odnose na povredu radne obaveze ili radne discipline. Iako zloupotreba bolovanja svakako spada u takvu vrstu spornih pitanja, pri tome poslodavci olako zanemaruju opšta ograničenja u detektivskoj delatnosti, kao i sam pojam „obrada podataka“ koji je upotrebljen, a koji ne može značiti primenu posebnih nadzornih mera, ili pristup poverljivim podacima, odnosno podacima o ličnosti – ova ograničenja su jasno data članovima 11 i 12 istog zakona. Drugim rečima, detektiv može da beleži i dokumentuje kretanje radnika koje se odvija na javnoj površini, u javnom prostoru, na javnim internet objavama (društvene mreže i slično), može da sakuplja i obrađuje podatke koji su inače javno dostupni, ali ne može da vrši uvid u podatke koji bi inače poslodavcu bili nedostupni, niti – daleko bilo – da prisluškuje komunikaciju radnika, što je svakako krivično delo.
Odlazeća premijerka je međutim sigurna da radnici krše zakon. U njenoj izjavi se ne ostavlja ni trunka sumnje da će se tako nešto zaključiti pri vršenju nadzora od strane Ministarstva zdravlja. I još dodaje: „Kada neko uzme bolovanje, a nije zapravo bolestan, onda je to zaista neprimeren pritisak na sve one radnike koji stvarno imaju fizičke tegobe, koji jesu bolesni, zato što to jednostavno nije fer.“ Kaže ona „kada“ neko uzme bolovanje a nije bolestan, a ne „ako“ neko uzme bolovanje, a nije bolestan. Već je dakle utvrđeno da krivaca ima. Da li je ovo pokušaj da se radnici nahuškaju jedni na druge, pa da onaj ko smatra da „nije fer“ što je koleginica/kolega bolestan prijavi to kao kršenje zakona, nije sasvim jasno. A nije ni važno. Odlazeća premijerka sa zadovoljstvom najavljuje sistem e-bolovanja. Kako će on izgledati, možemo samo da zamislimo, jer se gradi od početne premise da radnici zloupotrebljavaju ovo pravo i da ga treba što više suziti. Nije ovo prvi put da se javlja neki genijalni novi format bolovanja. Razne ideje su bile prisutne i ranije. Sve one su se svodile na ograničenje prava na bolovanje. Bolujte dakle radnici, dok nam nekim bolesnim rešenjem ne ograniče/uskrate i to pravo.
Peščanik.net, 22.02.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mario Reljanović (see all)
- Mali leksikon radničkih užasa - 04/04/2024
- Domaćica mora biti zdrava? - 28/03/2024
- Diskriminacija je samo reč, i ništa više - 27/03/2024
