Dobrodošli u zemlju ladoleža! Milioni primeraka ove po nekima ukrasne biljke, po drugima korova, neće se šesnaestog januara odvojiti od domaćina ili od vlažnog zida uz koji su se blagoprivili, pripadnicima vrste Calystegia sepium ravno je do lažne države Kosove hoće li uspeti još jedna ujdurma homo sapiensa koji gospodari svojom vrstom: neće da izađu na referendum. Ladoležu je mrsko, i nije njegov ni zadatak, da razmisli zašto se upravo samodržac upinje da promenama u Ustavu sudsku vlast dovede do savršenstva!
Ovo su moje lične zapovesti sebi samome, a koje ću predočiti čitateljstvu u nadi da će makar svaki petstoti ladolež pristati da o njima razmisli.
1. Ne veruj onima koji su te hiljadu puta obmanuli. Ne veruj ni onima koji su te obmanuli sedamdeset puta, ili dvaput, moraš se obavezno štrecnuti i takoreći preseći kad ti upravo oni nude nešto naizgled korisno, razborito. Ako te predsednica Vlade nagovara da izađeš i zaokružiš DA, da nakon ustavnih promena političari, kako ne zamucavši reče, ne bi mogli više da utiču na sudsku vlast, pročitao si drsku i ciničnu, zapravo bezobraznu reč i misao: pa zar sudstvo po Ustavu nije uveliko i odvajkada nezavisno?! Drugo, zahtevi da se sudstvo učini formalno i stvarno nezavisnim nisu potekli od sto hiljada građana nezadovoljnih sudstvom (a ima nas dvadeset puta više!), naoborot, referendum raspisuje jednopartijska i jednoumna, da ne kažem slaboumna Skupština. Pa, građanko premijerko, niste valjda dosad Vi, ili Vaš šef, ili neko kome ste Vi šefica, dosad na bilo koji način uticali na nekog sudiju, tužioca ili sudiju Ustavnog suda?! Ako vam se tako nešto dosad možda i potkralo, ne bi li bilo jednostavniji da se ubuduće suzdržite, i sudstvo će po dosadašnjem Ustavu ostati ili ponovo postati nezavisno?
2. Ne prihvataj dvoboj uoči kojeg tvoj protivnik samovoljno menja pravila. A nagovestio je, ne bez gordosti, da će se boriti oružjem nepoznatim u dosadašnjoj povesti ovog oblika svenarodnog izjašnjavanja; referendum je donedavno svoju pravnu i etičku snagu zasnivao na masovnosti: nasuprot začkoljicama oko kojih se narodni deputati natenane nadmudruju u parlamentu, ovo neposredno ispoljavanje narodove volje iziskuje da glasaju svi punoletni i pokretni građani, da većina odgovori na razgovetno i jednostavno pitanje koje se tiče vascele zajednice. Doskora je referendum bivao punovažan (uspeo) ako na glasačka mesta izađe više od polovine birača, v takom slucahae narodovo DA, ili narodovo NE dobijalo je snagu zakonske odluke. Ako se referendumu uskrati njegova obavezna masovnost, onda vladar može na glasanje dovesti samo svoje pristalice, čak i samo one koji su bili na partijinom rođendanu, i može na referendumu dobiti potvrdan odgovor koji iz njemu znanih razloga lično on želi.
3. Iznenadi i ti, po mogućstvu neprijatno, svog protivnika. Naš vlasnik misli ovako, samo kićenijim stilom: „Za referendum više ne postoji cenzus, Srbija nije više u raljama zgubidana, rasutih po kafićima, ljudi su ili letargični, ili slede mene, predvodnika bez straha i mane, oprobaću svoju čarobnu moć na ovom referendumu, dovoljno je da izađemo Ana, Mona, Atlaga i ja, i referendum će uspeti, u Veneciji će biti priređen veliki bal, Venecijanskoj komisiji biće puno srce, a mi ćemo posle naštelovati sudsku vlast kako nama bude odgovaralo. Neka Đuka javno i razmetljivo govori da u ovoj epizodi neće biti sa nama, neće da tog dana u znak neslaganja pali baklje na krovu, ili da gostuje na Pinku, nego hoće baš da izađe na glasanje, da zaokruži NE, i da napravi selfi sa svojim listićem, iako je glasanje tajno! Aferim, Đukajlo, meni i ne treba referendum kao Enver Hodži ili Mao Cedungu, gde glasači prevaziđu sebe, i glasaju džumle kako gospodar želi, meni baš i odgovara ovaj zovimo ga stranački pluralizam!“ Mi koji dosad možda nismo cenili Đuku koliko zaslužuje, možemo da, rame uz rame sa ovom svestranom ličnošću, iznenadimo raspisivača referenduma, da neočekivano mnogo nas izađe na glasanje, da naravno svi zaokružimo ne, i da, ne zaustavljajući saobraćaj, ne udarajući nikoga, ni motkama ni bagerom, podrijemo predsednikov plan: „Hej, vlastodršče, napravio si račun bez krčmara, evo svi mi iz Udruženja krčmara i iz Nezavisnog udruženja krčmara Srbije došli smo i zaokružili ne“. Pripisuje se Tajsonu, ali možda je to drevna anglosaksonska misao: „Svako ima plan dok ne dobije po nosu!“ Propast referenduma bila bi dušekorisna pobeda obespravljenih i bila bi direkt od koga udarenom ne bi bilo svejedno.
4. Ne ustručavaj se da u jednoj situaciji uradiš isto što će uraditi Šešelj ili Boško. Ako u kratkom redu za vakcinaciju spaziš Boška Obradovića sa zasukanim rukavom, ili Vojvodu Šešelja, nemoj demonstrativno nalevo krug i da se ne vakcinišeš, pa da ti umreš, a njih dvojica da srbuju; ako iz zapaljene zgrade istrčava Kebara, Uzelac, Jeremićka, Žika Šarenica koji se smeje dok mu nogavicu hvata plamen – istrči i ti! Na referendumu tvoj je cilj da upropastiš proslavu onima koje bi da ispratiš za svagda iz politike i iz javnog života.
5. Na referendum izađi i zaokruži DA jedino ako pitanje glasi: „Želite li da Ustavni sud bude raspušten?“ Ili do mene ne dopiru odluke ove previsoke ustanove kojoj je davnym davno povereno da se stara o ustavnosti, ili imamo bratiju koja ćuti i čerupa nas, sama ništa rđavo ni pogrešno oko sebe ne primećujuć, ništa bratstvu po privilegijama ne deluje protivustavno, a kad ih neko u njihovom uslužnom dremežu i uznemiri kakvim pitanjem, oni se skrušeno i takoreći ponizno proglašavaju nenadležnim, lično ja mogao bih da živim bez Ustavnog suda, koji, slučajno sam video, ima i službenu limuzinu, barem jednu, verovatno i šofera, iako po mom mišljenju nikud sudije ne žure, a ako ponekad i idu na posao, imaju Bus-plus, plate su im pretpostavljam tolike da si mogu priuštiti čak i taksi!
6. Ne nasedaj na otmenost takozvanih opozicionara koji kažu da će umesto na referendum toga dana na parastos, jer je potonje, gle, simboličnije. Kad pročitaš reč „umesto“ shvatićeš naravno sa kakvom logikom imaš posla! Za njih je to ili-ili, što najpre nije tačno, a od ta dva „ili“, koja se međusobno ne isključuju, odbacuju ono koje bi njihovom sportskom rivalu zadalo jači udarac. Jeste na mestu spomenuti se ubijenog Olivera Ivanovića, ali pomen ne mora biti celodnevan, moguće je istog dana i jedno i drugo, glasačka mesta otvaraju se izjutra u sedam sati i radiće do mislim osam uveče, ima vremena i za odlazak na liturgiju, i na pomen, i na glasanje.
7. Prema Venecijanskoj komisiji ophodi se slobodno kao vrana prema skeledžiji. Danima slušam kako ću zaokružim li „ne“ omesti naš put u Evropsku uniju, pa ne ubacujem ja, braćo, blato i rđav lignit u točkove našeg razvoja, ono što u našim ustavima piše o sudskoj vlasti dovoljno je dobro za svaki kontinent, pa i za Evropu, kojom, eto, već neko vreme dominira istoimena Unija. Koja nas gleda sa visine: predsednikova mentorka i uzorkinja zvana Muti dođe i kaže drsko: „Kopajte lignit, što pre i što više, mi ćemo da ga kupimo, a pošto ste naši mezimci, i Vi, predsedniče Vučiću, i celo srpsko govorno područje, daćemo vam i dobru cenu, bolju nego drugima, koji ili nemaju lignita, ili ne srljaju da ga na navrat-nanos iskopavaju!“ Moje je da potkopam nameru vladajuće klase po cenu da za četvrt sata odgodim naš svečani prijem u porodicu evropskih naroda.
8. Ne veruj da će sudovi, tužioci i sudije biti nezavisniji nego što su danas ili što su bili juče. Pridev „nezavisan“ zapravo ne trpi poređenja, nezavisnosti ili ima, ili je nema: položaj sudija, kako ga zamišljaju ovi koji su smislili referendum i ustavne promene, biće još gori nego što je bio, među sudijama će biti uvedena hijerarhija kao u vojsci, to je još i blago rečeno, pre bih rekao da će među sudijama biti vazalski odnos, što u neku ruku i jeste umesno ako smo u novofeudalizmu, držim da je zamysel vladaočev ovo: „Umesto da sudije zavise od nebrojeno mnogo političara i bogataša, umesto da imamo jedrenjak koji trpi vetrove i struje sa sviju strana, stvorićemo gvozdenu piramidu, moja skupština biraće po mom naravno diktatu ove koji su na vrhu, subordinacija je majka efikasnosti i bezbrige (moje, a ona je jedino i važna)“.
9. Neka ti kad razmišljaš o sudskoj vlasti, plači Monteskje, pred očima stalno bude lik Zagorke Dolovac. Kad bi se ovaj manifest i dao kojim slučajem oživotvoriti, šta bismo dobili, ili, da opet dam oduška svom sitnosopstveničkom svetonazoru, šta bih ja dobio? Dobio bih puno. Samodržac bi, da se izrazim tajsonovski, dobio po nosu, bilo bi uzdrmano pantokratorsko samopouzdanje, što je odlično tri meseca uoči izbora, drugo, Ustav ne bi bio diran, i od sudstva ne bi bio stvoren bastion koji bi vrhovnoj vlasti bio na usluzi još više nego što je danas. Ne tvrdim da se tužiocima i sudijama danas izričito naređuje šta da ne rade, i šta da ponekad urade, možda im se ništa čak i ne sugeriše, nije ni potrebno ništa od toga, svi državni visoki službenici upinju se i uspevaju da proniknu u ono što olimpijskom plemenu ide na ruku, i tim svojim predosećajima rukovode se više nego zakonom ili etikom (koji su jedno te isto). Dakle, ako dobijemo državnog tužioca ultrauslužnog, hiperaktivnog, ako nas jednostranačka skupština počasti sudijama čije će im časne generalije biti jednostavno dostavljene (kao što joj je rečeno da usvoji dva zakona, što su poslanici jednoglasno učinili, pa su ih se, pet minuta kasnije, po naređenju i milosti Vučićevoj, isto tako jednoglasno blagoodrekli), možda će doći dan kad ću reći „Vratite nam našu Zagu!“
10. Ako čuješ svojim ušima da se za potvrdan odgovor zalaže Čomić, obavezno iziđi tog dana i zaokruži NE. Držim da ova zapoved ne iziskuje sozercanije.
Peščanik.net, 06.01.2022.
Srodni linkovi:
Rastislav Dinić – Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo jednopartizam
Sofija Mandić – Referendumsko NE – argumenti ZA
