okićeno drvo
Foto: Predrag Trokicić

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Dragana Boljević je u emisiji Pravi ugao konstatovala da će, ukoliko ustavne promene ne budu potvrđene na referendumu, one biti nemoguće u naredne četiri godine, čime će biti zaustavljene i evropske integracije. Sudija je ovo nedavno tvrdila i u drugim medijima. Boljević je – kaže – jedino suprotno tumačenje čula od mlade koleginice koja nije sudija i nije iz pravosuđa (min 24:18 do 24:58). Delovalo je da sudija najvišeg suda iskreno misli da je za komentarisanje postupka promene Ustava potrebno ispuniti izvesni starosni cenzus, uz dokaz o izboru na pravosudnu funkciju. Ovde ipak podsećamo da se promena Ustava i njene moguće posledice tiču svih građana, bez obzira na njihovu starost ili druge lične karakteristike. Pravnici će o ovom pitanju, očekivano, više raspravljati – ali bez obzira na to da li jesu ili nisu sudije.

Imajući u vidu da sam početkom nedelje, u intervjuu datom portalu Deutche Welle na pitanje novinara odgovorila da nepotvrđivanje Akta o promeni Ustava ne može imati fatalan ishod koji sudija Boljević najavljuje, osnovano sumnjam da sam ja neimenovana mlada koleginica. Ukoliko jesam – apelujem da ubuduće budem prozvana imenom i prezimenom. Ukoliko je to neka druga osoba, ona zaslužuje isto.

Imajući u vidu navedenu pretpostavku, čini mi se da sudiji Boljević dugujem komentar, ali i dodatno objašnjenje.

U prvom redu, diskreditacija neistomišljenika tzv. argumentom mladosti krajnje je neprimereno. U tom smislu ovaj tekst je sledbenik teksta „Šta mladi kolega nije znao“. Podsetimo, pre oko dva meseca Više tužilaštvo je zamenika javnog tužioca i člana Držanog veća tužilaca Predraga Milovanovića nazvalo mladim kolegom koji je dao ishitrenu izjavu. Milovanović je tada tvrdio da bi protiv Siniše Malog eventualno trebalo pokrenuti predistražni postupak u slučaju Pandorini papiri.

Mnogo možemo zaključiti o društvu u kome je u javnom prostoru ejdžizam poslednje utočište nedostatka argumenata. Prethodna dva primera su samo dobra ilustracija tog misaonog pravca.

Ali vratimo se centralnoj temi – potencijalnom zaustavljanju evropskih integracija u slučaju nepotvrđivanja Akta o promeni Ustava 16. januara. Možda treba ponuditi dodatna objašnjenja za tvrdnju da referendumsko NE neće blokirati ništa, osim predizbornih planova vladajuće koalicije.

Naime, Ustav u članu 203 propisuje postupak izmene Ustava i postavlja samo jednu (vremensku) zabranu – ukoliko Predlog za promenu Ustava (prvi od dva akta koja dvotrećinskom većinom usvaja Narodna skupština) ne dobije zahtevanu podršku poslanika, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana. Drugih ograničenja i zabrana kada je reč o promeni Ustava, u celini regulisanoj Ustavom, nema.

Sa druge strane, član 44 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, na koji se u svojoj tvrdnji oslonila sudija Boljević, propisuje da, ukoliko građani na referendumu donesu odluku protiv potvrđivanja akta, odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od četiri godine od dana održavanja referenduma. (U prethodnoj verziji zakona ovaj rok je iznosio samo godinu dana, što je bila jedna od ključnih zamerki. Duži rok je izdejstvovan na ulici.)

Ovaj član zakona se ne odnosi na referendumsko izjašnjavanje o promeni Ustava koje je, kao što je već rečeno, ustavna materija. Da je drugačije, zakon bi mogao na neodređeni period, čak i duži od četiri godine, zabraniti ustavne revizije, što bi vodilo svojevrsnom apsurdu. Njime bi bilo omogućeno da se kreativnim zabranama, većinom glasova narodnih poslanika nesmetano interveniše u suštinu ustavnih odredaba o promeni Ustava.

Na takav pogled ukazuje i rešenje člana 44 po kome se nepotvrđena odluka građana o aktu ili pitanju na referendumu može „odblokirati“ samo ponovnim (uzastopnim) referendumom o istom pitanju (na to ukazuje i naziv člana – ponovno raspisivanje referenduma). Ovakvo vezano ponavljanje ustavnog referenduma nije moguće prema članu 203 Ustava. Ukoliko se kreće u nove ustavne promene, one moraju krenuti sasvim drugim redosledom – ispočetka, od odluke Narodne skupštine.

Drugo tumačenje, koje bi eventualno dozvolilo primenu člana 44 na povezane ustavne referendume (posmatrano u širem smislu, čak i onda kada između dva referenduma stoji složen skupštinski proces) vodilo bi istom krajnjem ishodu – u roku od četiri godine ne bi se moglo odlučivati o istom aktu ili pitanju o kome se već odlučivalo. Odnosno, moglo bi se odlučivati o bitno izmenjenom aktu. Ovakvo viđenje potvrđuje i Mišljenje Venecijanske komisije o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj incijativi od 24. septembra ove godine, zajedno sa reakcijama Srbije na date sugestije. Komisija je apelovala da zakon detaljnije uredi period obaveznosti referendumske odluke u situacijama odlučivanja o delimično izmenjenim aktima, uz razmatranje zabrane izigravanja referendumske odluke izmenom akata više pravne snage. Srbija nije postupila po ovoj preporuci i zadržala se na (po mišljenju Komisije, suviše pojednostavljenom) stanovištu da se rok obaveznosti odnosi samo na iste akte, odnosno ista pitanja (koja su stavovima i smernicama Komisije shvaćena kao referendumska pitanja o principima ili generalno sročenim predlozima).

Imajući navedeno u vidu, birači koji će se izjašnjavati o Aktu o promeni Ustava ne treba da brinu da će njihovo eventualno protivljenje ovom aktu Srbiji onemogućiti evropski put. Treba da glasaju mirno, isključivo po savesti.

Takođe, ukazujem da nisam jedina koja je primetila da se član 44 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ne odnosi na referendum o promeni Ustava, kako to kaže sudija. Istu konstataciju je učinila i sama sudija Boljević 30. novembra u jutarnjem programu N1 (min 11:02). Ona je tada na pitanje novinara o ograničenosti trajanja referendumske odluke o promeni Ustava rekla: Ovo što se tiče Ustava nije oročeno, apsolutno nije oročeno, nego su to neke druge odluke, za neke druge referendume.

Situacija se očigledno promenila: 21. decembra sudija je ne samo korigovala stav o tumačenju pojedinih normi već se u Pravom uglu javno zapitala: Volela bih mi neko kaže da to (član 44 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prim. aut) ne važi za Ustav i da bi Ustav mogao za godinu dana da se menja.

Dakle, sudija Boljević je u manje od mesec dana iznela dva protivrečna stava. Uprkos tome, vrlo autoritativno deli zamerke o tumačenju kome je i sama bila sklona. Tako se ispostavlja da, umesto sa mladom koleginicom, polemiše sa samom sobom.

Peščanik.net, 23.12.2021.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo jednopartizam

Ljubomir Živkov – Deset zapovesti

Sofija Mandić – Referendumsko NE – argumenti ZA

USTAV SRBIJE

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Vladavina prava kroz Poglavlje 28 – zaštita prava potrošača i zaštita zdravlja (NKEU, 2020), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2020), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)