Foto: Slavica Miletić
Foto: Slavica Miletić

Ne sumnjam u dobre namere policijskih uprava iz Užica i Kikinde. Neka bude kako se kaže u izvinjenju MUP-a: iz tih uprava dopis u kome se traže spiskovi „sumnjive“ dece poslat je iz želje da se izađe u susret bezbednosnim potrebama škola i da se eventualno osujete moguća nova masovna ubistva u njima. Stvar je, međutim, u nečemu drugom – dok god je Gašić ministar policije, uprave apsolutno ništa ne bi smele da rade iz dobrih pobuda, nego jedino i isključivo u skladu sa zakonom.

Siguran sam da se čitalac seća, onomad je Gašić bio ministar vojske i iz najboljih namera oterao je sedmoro ljudi u smrt. Jeste, on je te 2015. dao nalog da helikopter poleti iz Beograda ka Raškoj i da se sa bolesnom bebom vrati u Beograd. Helikopter se srušio, i svi u helikopteru, zajedno s bebom, poginuli su. Gašić se posle branio, a Vučić za njim ponavljao, da je helikopter poleteo iz najboljih namera. Samo, pitanje nije bilo zašto je poleteo, nego – zašto se srušio?

A srušio se jer su se po Gašićevom nalogu prekršila pravila za let helikoptera po lošem vremenu. Gašić i Vučić, pak, ostali su pri – najboljim namerama. Gašiću je to izgleda manir, da krši pravila i zakone, sve iz najboljih namera. Pa pošto je kao takav postavljen za šefa MUP-a, svima pod njim trebalo bi zabraniti da rade bilo šta iz najboljih namera, ako se već sami toga ne dosete. Jer, evo, iz najboljih namera otišao je dopis u kome se od škola traži da urade nešto protiv zakona.

Ali, stvar nije samo u dobrim namerama. Iz MUP-a kažu, jeste, dopisi iz policijskih uprava u Užicu i Kikindi krše zakon, ali, nemojte nam zameriti, evo – izvinjavamo se. Kako je to zgodno, kad si policajac, prekršiš zakon i – ju, izvinite, nisam mislio ništa loše, odoh ja sad, ne zamerite. I još u izvinjenju stoji da su uprave zakon prekršile na svoju ruku. Načelnici uprava iskoračili iz policijske subordinacije, iz ministarstva im ništa nije stiglo u vezi s dopisima.

I šta sad imamo? Pa, za početak, prilično neobičnu koincidenciju: dva načelnika u dva okruga s dva kraja Srbije, na identičan način krše zakon tako što traže zakonom inače zabranjene informacije od škola. I obojica to rade na svoju ruku, a da niko iznad njih o tome pojma nema. I sve što oni iznad njih o tome imaju da kažu, svodi se na – izvinite, nisu hteli. Samo što, hteli su, i hteli su isto, i to protiv zakona. U izvinjenju pak ne bave se tom koincidencijom.

Ako je suditi prema izvinjenju, sve u Srbiji se strogo centralizuje, samo se policija decentralizuje. Jer nigde drugde nije moguće to što u policiji jeste – da dva načelnika policijskih uprava na svoju ruku, bez znanja svojih nadređenih, postupe u skladu sa svojim najboljim namerama i gle – prekrše zakon. Hajde sad, neka probaju u školama da na svoju ruku urade nešto onako kako su to uradile policijske uprave. Ne mogu o tome ni da sanjaju. Dok u policiji – sve pršti od slobode i lične inicijative.

I dobrih namera, naravno.

Da zaključimo, u dobre namere nema razloga sumnjati, makar bila reč i o policijskim upravama. Ali je izvinjenje izrazito sumnjivo. Sumnjam da su načelnici u dve različite uprave pogrešili na isti način. Sumnjam da su to uradili na svoju ruku. Izvinjenje više liči kao pokušaj da se kontroliše šteta od jedne nepromišljene akcije, koliko god da su namere iza akcije bile u redu. Ali, neka bude da je sve tako kako stoji u izvinjenju, zar onda ne bi bilo logično da se načelnici pozovu na odgovornost.

Pa neka im se najbolje namere uzmu kao olakšavajuća okolnost. Ali ne i kao dovoljan izgovor da niko, ali baš niko u policiji ne položi račun zbog dopisa u kome se traži da školski pedagozi i psiholozi zajedno s nastavnicima potkazuju decu i predaju spiskove „sumnjivih“ učenika. Za polaganjem računa ne mora slediti stroga kazna, ali, može se na tom slučaju kao presedanu podići novo pravilo: 1) o svakoj akciji, obavestiti nadređenog; 2) za svaku akciju konsultovati pravnu službu; 3) ako policija nema kapacitet i kompetencije da se bavi problemima u vezi sa kojima pokreće akciju, potražiti izvan policije stručne osobe za te probleme.

Da je to stajalo kao dodatak izvinjenju, poverovali bismo da je reč bila o pukoj, gotovo neverovatnoj slučajnosti. Ali nije stajalo. Nemamo taj neophodni dodatak izvinjenju, ali imamo Gašića na čelu ministarstva policije. Spavajte mirno.

Peščanik.net, 12.05.2023.

3. MAJ 2023.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)