Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ni ove nedelje, kao ni prethodnih nedelja, nismo naučili ništa novo. Ove nedelje bolje da smo pobegli iz škole. Imali smo nastavak sage o čišćenju lektire, nastavak sage o pravilniku o ocenjivanju, kao i dva slučaja unošenja hladnog oružja u osnovne škole od strane učenika. Kako je Dejan Ilić dobro primetio, trenutno se nalazimo u stanju rata svih protiv svih. Suprotstavljene strane, u nekom idealnom ili makar funkcionalnom scenariju, trebalo bi zajedno da rade na obezbeđivanju najboljih mogućih uslova za obrazovanje (i vaspitanje) budućih generacija. U situaciji u kojoj se nalazimo, u situaciji apsolutne panike i paranoje, to nije moguće. I to će nas koštati mnogo više nego što možemo da platimo.

Nadovezala bih se na Ilićev tekst i dodala bih jednu dimenziju – medije. Konkretno, tradicionalne medije, televiziju i novine. Stihijsko širenje moralne panike je moguće jedino uz njihovu pomoć. Kada se danima ponavljaju detalji unošenja noža u osnovnu školu, koja još uvek nije našla načina da se nosi sa događajima od trećeg maja prošle godine, samo se doprinosi širenju panike i nesigurnosti. Kada se bez komentara citira poziv direktora škole u Staroj Pazovi gde je devojčici pronađena sekira u rancu, da treba uvesti privatno obezbeđenje u škole, postaviti metal-detektore i odobriti pretresanje dece prilikom ulaska u školu, doprinosi se kriminalizaciji dece osnovnoškolskog uzrasta. I naravno, većoj gledanosti i čitanosti.

Sada predlažem da ipak naučimo nešto novo ove nedelje. Naučimo novu reč – clout (eng.). U slobodnom prevodu, a u vezi sa društvenim mrežama, reč clout bi mogla da se prevede kao uticaj: „Sticanje uticaja je poželjno za osobe koje teže da izgrade lični brend ili traže poslovne prilike u digitalnom svetu. Međutim, težnja za uticajem može dovesti do performativnog ponašanja, traženja pažnje zarad pažnje, ili uključivanja u aktivnosti jedino da bi se povećala vidljivost na internetu.“ Uticaj na društvenim mrežama nije važan samo osobama koje posluju u digitalnom svetu ili teže tome. Važan je i deci. Društvene mreže i digitalni svet predstavljaju svet njihovog odrastanja. To je njihov način privlačenja pažnje, kako vršnjaka tako i odraslih. Iako je tačno da tradicionalni mediji ne igraju veliku ulogu u životima dece, njihovi sadržaji dospevaju do društvenih mreža. Tradicionalni mediji na neki način prave most između sveta dece i sveta odraslih. Sadržaji sa društvenih mreža često dospevaju na naslovne strane novina, dok kratki klipovi ekstremnog sadržaja (što uključuje humor koliko i nasilje i sve između) televizijskih emisija garantuju veliki broj lajkova i pregleda.

Ilić pominje da je deci potrebna pomoć, pažnja, razumevanje i ljubav, i u pravu je. Apsolutno je u pravu, uz jedan mali problem. Svet u kome današnja deca odrastaju je potpuna nepoznanica njihovim roditeljima i nastavnicima. Suočeni smo sa generacijskim jazom koji je teško premostiv. Odrastanje na internetu se ne može porediti sa odrastanjem prethodnih generacija. Nemerljiva je razlika između otvaranja naloga na instagramu kada ste formirana ličnost i odrastanja na instagramu. To nije jednostavna razlika u frizurama, muzici, odeći i stavovima, deca bukvalno odrastaju u drugom svetu. Paradoksalno, po muzici i stavovima postoji veliko slaganje između današnje dece i odraslih, ali to je priča za sebe. Okvir u kome se to njihovo odrastanje dešava je nešto što njihovi roditelji, nastavnici, psiholozi i pedagozi ne mogu da iskuse i teško im je da razumeju.

U svom tekstu Ilić se dotakao i toga: „Šta žele sama deca, to već malo manje znamo, jer se o tome najmanje govori. Trebalo bi ih pitati. Kada bi imao ko da ih pita i kada bi taj neko želeo da ih pita. I kada bismo bili spremni da njihove odgovore uzmemo za ozbiljno. Sumnjam da postoji takva spremnost.“ Ja bih otišla korak dalje. Ne samo da moramo da pitamo decu šta žele, moramo da ih pitamo da nas obrazuju, da nas nauče, da nam objasne svet u kome odrastaju. I ne samo da ih uzmemo za ozbiljno, nego da budemo spremni da delujemo suprotno logici našeg sveta. Za tako nešto spremnost skoro sigurno ne postoji.

Peščanik.net, 02.03.2024.

Srodni link: Dejan Ilić – Rat svih protiv svih

3. MAJ 2023.
NOVE TEHNOLOGIJE