Snalažljivi paroh negde u Sloveniji dobio je, kako kaže, ideju u Drive In – Drive Out McDonald’sa i organizovao blagoslov uskršnje šunke, jaja i pita (savijača) vernicima u automobilima; dobrovoljni prilog davao se na izlazu (poduži štap sa vrećom), sve po pravilima epidemijskog ponašanja… Sa više ugledanja na Drive In – Drive Out i McDonald’s ne bi bili pokošeni vrhovi pravoslavne crkve u Crnoj Gori i Srbiji…
Veliki Drive In – Drive Out iz svih bivših republika u Srbiju na besplatno vakcinisanje doveo je građane Slovenije u posebno težak položaj: morali su imati naplative potvrde i isplanirati munjevito putovanje, uz granična šikaniranja i mogućne ozbiljne kazne pri izlasku iz Slovenije i pri povratku u nju, ali vredelo je, jer je vakcinisanje u Sloveniji haotično. Vlada je usled štednje odbila skoro milion vakcina u decembru, kad je predsednik vlade Janša bio privremeni ministar za zdravlje; najmanje vakcinisana grupa su oni između 60-75 godina; otkriveno je mnogo vakcinisanja preko reda; nema nikakvog uhvatljivog rasporeda. Ukratko, spasavaj se ko može i ko ima toliko da se odveze do Srbije i nazad u jednom danu. U međuvremenu je ministar unutrašnjih poslova uveo posebne mere protiv „južnjaka“ koji navodno donose bolest iz svojih krajeva u Sloveniju, kad se vraćaju posle praznika. Kako je šengenskim pravilima onemogućena zabrana izlaska iz zemlje ministar se dosetio, pa neka svi bez hiljadu potvrda pri izlasku iz Slovenije plate 400 evra kazne, uz nekih 350 za, recimo, ometanje službi. Nesrećnici koji toliko zarađuju mesečno u pečalbi u Sloveniji i sad ne mogu svojima ni novac da odnesu, odmah su napravili sivo područje snalaženja. Šta drugo, bar oni znaju da će u redu za vakcinisanje biti na repu zadnje grupe. Opozicija i nevladine organizacije predale su, zbog svega toga, prijavu protiv Janeza Janše Ustavnom sudu, potpisi se skupljaju. Izgledi su dobri – peticiju protiv davanja 780 miliona evra za vojsku potpisalo je za četiri dana više od 10.000 ljudi.
Zajednički odgovor na humanu akciju u Srbiji pokazuje da „u regionu“ itekako postoji višekanalno obaveštavanje, kolektivna transnacionalna svest i osećanje pripadnosti nečemu većem i boljem. Razmišljajmo o čemu.
U međuvremenu, parlament u Ljubljani postao je Drive In – Drive Out za hepeninge. Treba naime znati da je svako sakupljanje preko 10 ljudi zabranjeno. Ako nose sa sobom političke parole ili bilo šta što se može tumačiti kao napad na Janšu, nije ni to sakupljanje dozvoljeno, premda je teško utvrditi zarazno dejstvo transparenta. Ma šta okolišimo, kažnjen je i svaki pojedinac koji nosi natpis, bedž, kapu ili bilo šta drugo što izražava mišljenje! I sve to u okviru zakona o zaraznim bolestima… Rekreativne šetnje takođe su zabranjene, u gradu. Protesti su zaustavljeni, jer je pokret naprosto bankrotirao od kazni! Ostali su samo pojedinci. Prošle nedelje, čovek sa psom i uključenom motornom testerom pokušao je da uđe u parlament vičući da mu je dosta mera i zabrana. Pred praznik je reper Zlatko, kome je ministar za kulturu ukinuo socijalne dodatke, došao pred parlament noseći krst. Nije pušten unutra, ali mu je policija dozvolila da, pošto odloži krst, pokuca na vrata hrama demokratije. Niko mu nije otvorio. Tako je Zlatko obavio ritual iz kojeg je sastavio uskršnji rep. Na veliki petak izveden je još jedan Drive In – Drive Out hepening: pred parlament je postavljen naizgled granitni spomenik sa pločom i posvetom vladi koja je otišla, i sa mišlju PR-a vlade Jelka Kacina (poznatog i kao Vakcin) sa početka epidemije: „Uživajte dok možete!“ Na zahtev policije spomenik je demontiran i u njemu su nađene dve osobe sa maskama Janše i ministra unutrašnjih poslova. Karpo Godina, koji neumorno snima proteste, ljubazno mi je dozvolio upotrebu fotografija koje to ilustruju.
I konačno, nešto što bi spadalo u montipajtonovsku rubriku „a sad nešto sasvim drugačije“ i o čemu sam već pisala. Janša je u međuvremenu tvitnuo još nekoliko svojih jezičkih nespretnosti mrskim evropskim birokratima, posle čega je nastalo ludilo direktnog prevođenja. Nekada je to bila gradska zabava, sad je politika. Janšino „salting the mind from the position of superiority“ (soljenje pameti sa superiornog položaja) je model, evo novog najboljeg: „don’t axe yourself about it“ (ne sekiraj se oko toga), ravnog starom „you come me steams“ (dođeš mi pare). Dobra zabava u dane policijskog sata, koji je u Sloveniji na snazi već pola godine. I, naravno, u očekivanju novih Drive In – Drive Out događaja…
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
