Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Osim što je skaredno da vlast, koja baš nimalo ne poštuje važeći ustav republike, tako pompezno proslavlja donošenje ustava kneževine – celo to paradiranje slobodarstvom je bilo samo prepev onog Đoletovog „al’ se nekad dobro jelo baš“. Jeste, imali smo ustav i on je bio revolucionaran za to doba, ali da se divimo negdašnjem Sretenjskom dok gazimo ovdašnji Mitrovdanski, da ga hvalimo zbog odredbe o ljudskim pravima koja se danas rutinski krše i da umno zborimo o tadašnjoj podeli na tri grane vlasti a da je ona sada u rukama čoveka koji je bezumno zloupotrebljava, to je skoro pa sadistički. A puštanje „svečanog govora“ predsednika Srbije preko uličnog razglasa i puštanje premijerke da drži „svečanu besedu“ (čuj, besedu!) – e, to je već čist sadizam.

Glavni maneken neustavnosti – onaj koji nam svakodnevno demonstrira da Srbija to sam ja, Parlament sam takođe ja, Sud sam, za promenu, opet ja, a i Vlada sam isto ja – od svih odredaba Ustava navodno poštuje samo preambulu. Preambulu koja po sebi nije pravnoobavezujuća i koja je nešto kao literarni predložak za pravno štivo, opšta naznaka pravaca, modernim rečnikom: trejler za ono o čemu će biti reči. A ko za inat, Kosovo iz te iste preambule je samo dva dana posle nas proslavilo svoj Dan državnosti.

Šteta samo što slobodarski duh Sretenjskog ustava nije istovremeno i duh iz boce pa da ispuni predsedniku Srbije želju da ne mora više da robuje istraživanjima javnog mnjenja. Ovako je opet morao da ide na režimsku televiziju da objasni ono što režimski gledaoci nisu mogli da vide – da nije, kao sav normalan svet, aplauzom odao poštu mučki preminulom ruskom opozicionaru. Neće njemu niko (osim možda Kremlja?) da određuje kako da se ponaša, odbrusio je kameri. Istoj onoj ili nekoj drugoj koja ga je snimala dok je pričao kako će imati sastanak sa američkom „dubokom državom“ (njegove reči) i „ljudima koji odlučuju o sudbini Srbije“ (takođe njegove reči). A i Srbiji će (čitaj: njemu) položaj biti otežan posle smrti Navaljnog (Nevaljalnog na ruskom, ovo sam izmislila).

Pa gde nesta onoliko pominjani suverenitet iz Sretenjskog ustava kad duboka država soli plitku pamet? Šta, ruska duboka država brani da se aplaudira a američka („CIA, snajka, CIA“) traži izručenje terorista iz Banjske (dobro, nije CIA, to je tražila senatorka)? Pa jesu li svi oni čuli za Sretenjski ustav? A za preambulu Mitrovdanskog?

Tako je, dan državnosti dođe i prođe. Nastavljaju se dani održavnosti, vlast sada ima preča posla. Da se održi na vlasti.

Peščanik.net, 19.02.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.