Da nam nije našeg Ekermana ne bismo znali kroz kakve je muke prolazio – i zacelo to nije završeno – naš velikan, koji je Orlove lično ispratio u donedavno simpatičnu Nemačku, ušao je u avion, da blagosilja fudbalere, što je patronažni moleban, kad, ima šta i da vidi: na avionu, ili u avionu, na šasiji, ili na repu, možda i na samim papirnim naslonima za glavu – šahovnica! Zastava da ne kažem koje i kakve zemlje, koja se znamo kako ponela i nedavno u Ujedinjenim nacijama i u Drugom svetskom ratu, ali dajmo reč biografkinji velikanovoj: „Reprezentacija Srbije otputovala je u Nemačku na Evropsko prvenstvo hrvatskim avionom na kome je bila hrvatska zastava, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je ušao u avion da isprati fudbalere bio je očajan zbog toga. To je istinita priča. Sramota je, Vučić je bio izuzetno ljut. O tome nismo govorili prethodnih dana da se ne bi fokus prebacio sa podrške fudbalerima na druge teme.“
Kako je čovek, toliko iskren, i koji uvek misli ono što govori, uspeo da u sebi zatomi toliku tugu, gnev i razočaranost, zaista se nije moglo, ni u jednoj rečenici, ni u prebogatoj mimici predsednikovoj, naslutiti kakva je bura u duši pa ja mislim najvećeg prijatelja sporta i mecene kakvog nadaleko nema (gle, sad i ja: kakva me bura spopala, to je hrvatski vetar), izišao je iz hrvatskog vazduplohova ošamućen, ali priseban, samozatajan: neka Orlovi u Nemačkoj pokažu svoje i naše najlepše lice, a o propustu, kakav doista ne pamte ni najstariji radikali, biće reči kad tome dođe vreme, kad se našijenci vrate, sa štitom ili na njemu, ali sa štitom na kome biće srpski grb i naša mila ocila, a ne Sinjske alke i kojekakvi valovi Jadrana, katedrale, kleti i sl.
Sreća je što naši igrači nisu još bili posluženi u avionu, jer da je predsednik Republike, vodeći naš vinoznalac i vinoljubac, osetio miris malvazije, jednog od najodvratnijih napitaka u povesti, možda bi na licu mesta (mada mu nije tamo bilo mesto!) rekao šta misli o sramoti koja je, naknadno, a dobrotom Ane Brnabić, pala i na nas koji nismo bili u vođstvu puta. Ono što je predsednika Republike strefilo u avionu, poverio je, kažem, samo predsednici Parlamenta, koja je bolnu tajnu čuvala do naše ispadancije, ali će ju zacelo predočiti Skupštini, jer to jeste stvar koja bi morala jednako teško pasti i poslanicima opozicije i vučićevcima!
Danas aviokompanije nerado daju putnicima kuvana jela, ali moglo se desiti da posada hrvatskog aviona servira Orlovima ne baš otrov, ali neku špeciju koja je mogla da ih u Nemačkoj ostavi i bez ta dva boda, mogli su Orlovi da prime po pet golova na sve tri utakmice, i da budu vreća za udaranje! Da! Zašto izabrani tim leti običnim avionom, zar nema Vlada svoj avion, sa našom zastavom!? Ako ne prima toliko putnika odjednom, mogao je Vladin avion da ih u nekoliko tura preveze u Nemačku, predsednik bi svaku grupu isto tako svojeručno ispratio, napokon, zašto Kuća fudbala nema svoj avion?! Gradimo Nacionalni stadion, imaćemo elitnu bolnicu za vrhunske sportiste, a šaljemo reprezentaciju hrvatskim polovnim avionom – sreća te nije i proizveden u Hrvatskoj! – na prvenstvo kontinenta, kontinenta koji nam se dobrano zamerio, i kome je trebalo da i Orlovi pokažu ko smo mi Srbi.
Otkako je Đorđe Vukadinović na mislim Terazijama svojim očima video Srbadiju sa flašama „Jane“ u rukama, kod tolikih naših voda – blago gaziranih, negaziranih, hlađenih, nehlađenih – pa se sneveselio i pretočio srpsku tugu u krasan esej, nisam video da se neko toliko potresao što smo u hrvatski budžet ubacili naše voljene dinare i što smo im uopšte ukazali poverenje!
Videćemo ko će odgovarati što je šefu države zatrovano nekoliko dana i noći, mada, da nije kršio protokol na aerodromu, predsednik Republike verovatno ne bi ni znao kakav je barjak bio na avionu. Meni se nikad nije desilo da bez karte uđem u avion, ne bih bez karte dospeo ni do pasoške kontrole; pretpostavljam da se predsednik nije opirao kad mu je aerodromska sekuritatea naložila da skine kaiš, sat, da se izuje, jer su propisi o sigurnosti u vazdušnom saobraćaju isti za sve, pa ipak, kad sam ga ugledao u avionu, prošlo mi je bilo kroz glavu „zaokruži predmet koji ne pripada skupu“!
Peščanik.net, 28.06.2024.
NOGOMET / FUDBAL
