Distopijski roman Margaret Atvud „Sluškinjina priča“ ove godine ponovo je postao aktuelan. Zahvaljujući mini seriji, čije je prikazivanje počelo u sredu 26. aprila, priča se o romanu napisanom pre 32 godine. Početak prikazivanja mini serije se savršeno uklopio u istorijski trenutak, pre svega SAD. Ubrzo su se pojavili članci u kojima se raspravlja o značaju ovog romana (i najnovije ekranizacije) u eri Donalda Trampa.
Paralele je moguće naći u mnogim sferama, ali kako navodi televizijska kritičarka Sara Gibson „iako je ’Sluškinjina priča’ roman o strahotama totalitarizma, osnova romana je gubitak ženskih prava – i neke od najsnažnijih paralela između romana i trenutne političke situacije u Americi primetne su u ovoj sferi“. U romanu, nakon teokratske revolucije, ženama je zabranjeno da rade. Malobrojne, još uvek plodne žene, obučavaju se da budu „sluškinje“ i šalju se u službe bogatih „komandanata“, a jedini zadatak koji imaju je da rađaju decu. Abortus je u potpunosti zabranjen. Gibson upravo u ograničavanju reproduktivnih prava žena nalazi najveće sličnosti između društva Gileada opisanog u „Sluškinjinoj priči“ i savremenog američkog društva. Odnos prema reproduktivnim pravima u SAD-u je, najblaže rečeno, komplikovan. Abortus je pitanje koje ne prestaje da bude aktuelno od sredine 19. veka i početka borbe za ženska prava, što se može videti i iz primera koje Gibson navodi (brojni zakonski akti koji ograničavaju ili de facto ukidaju pravo na abortus).
Da li bi mogla da se napravi slična paralela između društva Gileada i savremene Srbije? Naravno, jer je „Sluškinjina priča“ priča o ekstremu, o tome šta bi moglo da se desi ukoliko zanemarimo razne znake upozorenja. A ti znaci su u detaljima. Ako se zadržimo u domenu ženskih prava, sličnosti još uvek nisu primetne na zakonskom nivou, kao što je slučaj u SAD-u. Međutim, sve osim zakona jasno ukazuje na kretanje u pravcu Gileada. Godinama slušamo horor priče o nerađanju Srba, o gradovima koji nestaju samo zato što se žene opredeljuju za abortuse. U poslednje vreme se došlo i dotle da se žene odlučuju na nerađanje (ili abortus) zato što su toliko posvećene hedonističkom načinu životu i svojim karijerama. Naravno, u svim tim pričama o demografskim problemima u Srbiji muškarci jednostavno ne postoje kao deo jednačine. U „Sluškinjinoj priči“ je zabranjeno da se pominje da muškarac ima problema sa fertilitetom. U Srbiji to nije zvanično zabranjeno, ali iz načina na koji se o temi fertiliteta priča, stiče se utisak prećutno prihvaćenog pravila da su za demografske probleme odgovorne samo žene. Takođe, ne može se zanemariti sve veći uticaj crkve u srpskom društvu i politici (u neprekidnom usponu od 90-ih godina prošlog veka), naročito u ovoj oblasti. Do skoro nezamislivi protesti protiv abortusa počeli su da se organizuju i kod nas.
Najpotresniji detalji u knjizi „Sluškinjina priča“ (još uvek nisam odgledala tri epizode najnovije ekranizacije koje su emitovane, te ne znam koliko su ti detalji obrađeni) tiču se sećanja glavne junakinje na period između početka revolicije i potpune totalitarizacije društva. Opisujući dan kada je, kao i sve ostale žene, ostala bez posla i bez finansijske samostalnosti, pominje komentar svog muža koji joj je rekao da je to „samo posao“ i da ne treba da brine jer će se on starati o njoj. I pokušaji žena u Srbiji da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju često bivaju dočekani optužbama da preteruju i da taj problem u stvari i nije toliko strašan. Ukoliko su istrajne u tome, bivaju optužene da su femi-nacistkinje (termin preuzet od američkih desničara) i da udaraju na tradicionalne srpske vrednosti.
Još jedan detalj je upečatljiv u knjizi – nedostatak pobune. Prihvaćeno je lagano oduzimanje prava građana i građanki u cilju postizanja i očuvanja mira i stabilnosti. To upozorenje se ne sme zanemariti. Takođe se ne sme zanemariti na šta treba obratiti pažnju. Neće prvo doći po vašeg komšiju. Prvo će doći po vašu komšinicu.
Peščanik.net, 02.05.2017.
Srodni linkovi:
Time – O važnosti Sluškinjine priče
Dejan Ilić – Dvonožne materice
FEMINIZAM
