maketa tržnog centra
Foto: Peščanik

Dva velika vlasnika tržnih centara u Sjedinjenim Državama su pred bankrotom. Razlog za njihov bankrot je jednostavan: trgovci već dugo, praktično od izbijanja zaraze virusom korona, ne plaćaju prostor uzet u najam u tim centrima. Dug trgovaca prema vlasnicima prostora dostigao je milijardu dolara. U poređenju sa Sjedinjenim Državama, Srbija, a pre svega Beograd, izgleda kao zemlja snova za tržne centre.

Možda bi trebalo javiti rukovodiocima kompanija CBLPRD i PREIT da svoj američki san dosanjaju u Srbiji. Dok oni ne stignu, ovde će sanjati samo jedna osoba – Vučić.

To što je njegov san košmar za Srbiju, čak i kada on sanja samo velike, to jest najveće tržne centre (umesto, recimo, Velike Srbije) u stvari nije njegov nego je pre svega naš problem. Dok čekamo da se probudimo, još malo o tržnim centrima.

Kriza poslovanja tržnih centara nije u Sjedinjenim Državama počela sa koronom. Već neko vreme, a intenzivno posle 2007. kada prestaju da se grade novi centri, urbanisti i arhitekte u toj zemlji razvijaju disciplinu prenamene glomaznih betonskih hala iz kojih su pobegli trgovci. Ali, i kada su poslovali najbolje, od sredine 20. veka do devedesetih, tržni centri u Sjedinjenim Državama imali su posebnu logiku, drugačiju od shvatanja trgovine i gradskog centra širom Evrope.

Da je stvarno putovao po Evropi i Sjedinjenim Državama, gledao oko sebe i trudio se da shvati, Vučić bi razumeo da su u specifično organizovanim mestima i gradovima u Americi (regionalni) tržni centri stajali kao zamena za u evropskim gradovima uobičajene trgovačke centre u središtu gradova. Iako iz evropske perspektive izgleda naopako, američka logika da se (trgovački) centar izmešta na obod grada, ili u centar regije, ima smisla.

Novi život i smisao tržni centri dobili su na Bliskom istoku, opet u specifičnom kontekstu novopodignutih gradova nalik na satelite prisilno prizemljene usred pustinje. Izolovani od okruženja, sa posebnom klimom zaštićeni od spoljašnjeg (lošeg) vremena, tržni centri na Bliskom istoku (odakle nam stiže jedan od vlasnika nedavno otvorene Galerije) nisu bili zamena samo za tradicionalne bazare (uostalom, tamo gde su bazari ostali živi u velikim gradskim središtima, tržni centri nisu se ni gradili) već i za oaze, to jest za ono što su oaze bile u utopijskom imaginariju nastalom u opreci spram realnih slika pustinje.

U evropskim gradovima, pak, uz nešto malo izuzetaka, tržni centri zadržali su se na obodima, to jest u predgrađima, kao svojevrsna (neoliberalna) potrošačka utopija za lošije stojeće žitelje metropola. Dobro, ne baš u svim evropskim gradovima. Recimo, ne u Beogradu, gde se tržni centri grade u samom centru grada.

Uključujući tu i Vučićev san – Galeriju u Beogradu na vodi, najveći trgovački centar u ovom (kom, tačno?) delu svetu. Sada već imamo nešto poput „bermudskog“ šestougla u centru i oko centra Beograda – Delta, Ada Mall, Ušće, Rajićeva Shopping Center, Big Fashion i Galerija (Mall, Shopping Center i Big Fashion kao izrazi ljubavi režima prema ćirilici, naravno).

Ova svojevrsna trgovačka crna rupa usisaće u sebe i uništiti sve ono što bi inače trebalo da postoji u trgovačkim zonama u središtu grada, pre nego što i sama sebe proguta. Naravno, kada centri propadnu, brzo će se trgovački život obnoviti u sada zamrlim ulicama u centru. Pitanje je – šta raditi sa betonskim monstrumima u jezgru grada, jednom kada ostanu prazni?

U Sjedinjenim Državama, napušteni tržni centri pretvaraju se u zabavne parkove ili takozvane oaze zdravog života – sa teretanama i restoranima zdrave hrane. Cirkus i New Age – pod istim krovom. I jedno i drugo su potkulture, marginalni stilovi života manje odnosno više privilegovanih društvenih grupa.

No, ono što je drugde margina, Vučić postavlja u središte Beograda i Srbije. S jedne strane – jeftina zabava za takozvane gubitnike (ne nužno tranzicije). S druge – u najmanju ruku sumnjivi intelektualni sadržaji nove elite, to jest pobednika. Eto Vučićeve galerijske vizije iz snova za Beograd i Srbiju – klovnovi i zrnevlje.

Možda će Sjedinjene Države danas izaći iz svog košmara – nastalog na sličnom mešanju gubitnika (glasača za republikanskog kandidata) i sumnjivih pobednika (aktuelnog predsednika, njegove administracije te stranke koja se bez oklevanja svrstala uz njega) – i osloboditi se od Vučićevog političkog blizanca Trumpa. Mi ćemo, izvesno, još gledati klovna.

Peščanik.net, 03.11.2020.

BEOGRAD NA VODI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).