Nakon najduže i najskuplje predizborne kampanje u istoriji sveta, predsednik Barak Obama je ponovo izabran. Istina, ne toliko ubedljivo kao pre četiri godine. Uprkos slaboj ekonomiji, nezaposlenosti i partijskim sukobima, birači su ponovo odabrali iste predstavnike u Beloj kući i Kongresu, zadržali istu ravnotežu partijskih snaga u Kongresu i čvrsto prigrlili status kvo.
Predsednik je pobedio uz stopu nezaposlenosti od 7.9% – najvišu stopu za vreme kampanje bilo kog aktuelnog predsednika koji se ponovo kandidovao, još od Frenklina Ruzvelta. Nijedan aktuelni predsednik od Ruzvelta nije ponovo izabran u toliko lošoj ekonomskoj situaciji – ni Džerald Ford, ni Džimi Karter, ni Džordž Buš stariji. Međutim, postaviti istorijski rekord nije isto što i dobiti podršku koja će zastrašiti opoziciju.
Predsednik će i dalje morati da se nosi sa republikanskim Kongresom, iako će imati više demokratskih senatora da mu u tome pomognu. Sasvim je verovatno da će zastoj i žestoki partijski obračuni obeležiti i drugi mandat predsednika Obame. To zavisi od toga kako će republikanci u Kongresu shvatiti izborni rezultat. Da li će videti oslabljenog predsednika koji se jedva provukao i nastaviti sa svojim agresivnim, beskompromisnim protivljenjem? Ili će ih više zabrinuti sopstveni poraz, pa će se okrenuti ka tradicionalnijem, pomirljivom i kooperativnom stavu u Kongresu?
Borbe između partijskih frakcija biće jednako žestoke kao i upravo završena kampanja. Obaminu Belu kuću čeka sličan strateški izbor, ali uz malo veće partijsko jedinstvo. Preti „fiskalna litica“, težak izbor između poreskih olakšica kojima ističe rok i kresanja federalnih troškova.
Drugi mandat garantuje da glavno dostignuće prvog Obaminog mandata – zakon o zdravstvenom osiguranju, poznat kao „Obamaker“ – neće biti ukinuto. Naprotiv, predsednik će imati četiri godine za doterivanje ovog programa, za njegovo prepravljanje i institucionalizaciju. Uspeh zdravstvene reforme možda nije bio toliko vidljiv u kampanji, ali će to najverovatnije ostati trajno dostignuće njegovog mandata.
Obama će takođe imati priliku da izvrši uticaj na Vrhovni sud koji će trajati dugo nakon isteka njegovorg mandata. Ključan je sudija Entoni Kenedi, 75-ogodišnjak koga su imenovali republikanci i koji ima presudan glas u sudu. Ako se sudija Kenedi penzioniše, Obama će moći da imenuje nekog ko bi liberalima – ili bar sudijama koje su imenovali demokrati – obezbedio većinu u sudu za sledećih deset ili više godina.
Spoljnopolitički izazovi
Nema mnogo izgleda da će biti bilo kakvih velikih preokreta u spoljnoj politici. Anti-terorizam ostaće najviši prioritet, vojno povlačenje iz Avganistana će se nastaviti, i nema indikacija da će biti snažnijeg intervencionizma u Siriji. Ne računajući napad Izraela na Iran, SAD će po svemu sudeći nastaviti sa politikom sankcija i međunarodnih pritisaka.
Teže je odrediti sudbinu drugih pitanja koja su možda pri vrhu Obaminih prioriteta za drugi mandat. Administracija će možda kao prioritete postaviti sporna pitanja imigracione reforme, klimatskih promena i finansijske regulacije, na primer. A republikanci će se verovatno svom snagom boriti protiv tih demokratskih inicijativa.
„Ništa u ovoj maloj razlici osvojenih glasova niti u minimalnim promenama predstavnika u Kongresu ne nagoveštava da će republikanci promeniti pristup“, kaže politikolog sa Stenforda Moris Fjorina. Ako bude bilo kakvih podsticaja za promenu republikanskog stava u pravcu dvopartijske saradnje, oni bi mogli da dođu iz tumačenja izbornih anketa i demografskih tendencija.
Žene su se ponovo većinski opredelile za Obamu, 55 prema 43%. Žensko naginjanje ka demokratima sada je konstanta u predsedničkim izborima. „Nebelačko“ stanoviništvo većinski je glasalo za Obamu. A ova populacija raste otprilike 2% svake godine, dok se bela populacija za isto toliko smanjuje.
„Demografsku trku ubedljivo gubimo“, rekao je letos senator Linzi Grem Vašington Postu, u trenutku iskrenosti. „Ne grenerišemo dovoljno gnevnih belaca da bismo još dugo ostali relevantni“, rekao je on.
Republikansko skretanje udesno
Republikansku partiju potresaju duboke i bolne podele, koje su demokrati preživeli sedamdesetih i osamdesetih. Pokret Tea Party je možda izgubio neke simpatizere u Kongresu, ali i dalje je značajan u partijskim izborima i gura republikance udesno. Preostalih nekoliko po sopstvenom priznanju umerenih republikanaca napustili su Senat, tako da centrističkog težišta više nema.
Republikanci i dalje imaju neke prednosti. Još uvek su partija kapitala i prikupljaju više novca od demokrata. I ponovo su bolje prošli kod belih birača – što je najveća biračka grupa. Imaju dopadljivu, mlađu grupu političara sa nacionalnim ugledom, koje predvodi Romnijev potpredsednički kandidat Pol Rajan.
Što se tiče Romnija, njegova kampanja je bila pažljivo organizovana i finansijski potkovana, ali on nije uspeo da potisne uverenje birača da se radi o oportunisti bez principijelne političke kičme. Njegov portparol kao da je dokazao ovu tezu nakon partijskih izbora, gde je Romni nastupio kao čvrsti konzervativac. „Pa, mislim da se posle jesenje kampanje treba resetovati“, rekao je Erik Fernstorm. „Sve se menja. Kao školska tabla, treba je obrisati i početi iznova.“
Princip školske table nije upalio. Utisak o Romniju kao izuzetno bogatom čoveku van dodira sa realnim životom u Americi samo je pojačan kada se pojavio snimak gde on praktično opisuje 47% stanovništva kao grebatore. Na dan izbora, 72% birača koji zarađuju manje od 100.000 dolara godišnje odlučno je odbacilo Romnija.
Njegovi spotovi i govori osuđivani su – čak i po niskim merilima savremenih američkih kampanja – kao izvrtanje ili ignorisanje istine. „Nećemo dozvoliti da našom kampanjom upravljaju istraživački novinari“, rekao je Nil Njuhaus, Romnijev anketar. I nisu.
Politika na novčani pogon
Žestoke kampanje uvek su praćene pozivima na političku reformu. A kampanja 2012. bila je vrlo žestoka, delom i zbog svoje dužine i troškova. Procenjuje se da je koštala 2,6 milijardi dolara, uglavnom potrošenih na TV spotove. Predsednička kampanja je počela samo nekoliko dana nakon vanrednih izbora 2010. Zatim su važnom odlukom Vrhovnog suda ukinuta sva preostala ograničenja na izborno finansiranje i potrošnju. Birači su mesecima bombardovani TV spotovima, telefonskim pozivima i porukama na društvenim mrežama.
Snaga i ton političke propagande ove godine ličili su na prve godine američke državnosti, kada su partije kontrolisale novine i pamfletiste. Negativnost i laganje koji su obeležili ovu kampanju nisu nikakvo novo dno američke politike. Bilo je to staro poznato dno, ali sa novom snagom, zahvaljujući novoj tehnologiji – i milijardama dolara. Svakako će uslediti inicijativa za promenu izbornih propisa. Biće zanimljivo videti da li će je pokrenuti predsednik Obama.
Obama je 2008. predstavljao neku vrstu Roršahove mrlje za svoje simpatizere – otelotvorenje nada, ideala i težnji. Njegov izbor za prvog crnog predsednika Amerike bio je emotivan, ponosan trenutak za državu. Ali njegov mandat obeležili su najgori ekonomski uslovi od Velike depresije. Reforma zdravstva predstavlja možda najznačajniji zakonodavni pomak još od Velikog društva 1960-ih. Ali ta reforma i dalje deli birače.
Obamini republikanski suparnici sputavali su ga na svakom koraku. Čitave ove godine, Obama je delovao kao neko ko nema samopouzdanje koje od njega zahtevaju njegova dostignuća. Prekaljen četvorogodišnjim mandatom, sa najgorom ekonomskom krizom iza sebe i oslobođen tereta reizbora, Obama bi mogao da bude sasvim drugačiji lider u drugom mandatu. Ali Vašington, u kojem mora da deluje, prilično je nepromenjen rezultatima izbora 2012.
Dick Meyer, BBC News, 07.11.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 07.11.2012.
