Sudija Apelacionog suda Miodrag Miša Majić pre neki dan je izjavio da možemo da krenemo ka promeni sadašnjeg načina upravljanja Srbijom tako što će svako obavljati svoju dužnost (javnu funkciju) u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa opštim interesima građana. Kako to jednostavno zvuči: radi svoj (javni) posao kako treba da se radi da bi taj posao ispunio svoju društvenu namenu. Ako bi svako obavljao javne poslove tako da suprotstavi svoj integritet u odnosu na spoljašnju moć i nedozvoljene uticaje, uzurpacija moći bi bila pobeđena. Zvuči tako jednostavno, ali u životu nije tako.
Za nas koji živimo u Srbiji obavljanje javnih dužnosti kao dužnosti, bez uplitanja ličnih odnosa, koristi, interesa i pritisaka vlasti je oduvek bilo gotovo nedostižno. Mnogo je uzroka tome zašto se obavljanje javnih funkcija pretvara u lične odnose i privatne interese. Najčešći uzrok je monopol na državnu moć u rukama privilegovane grupe ljudi; u našem slučaju, to je po pravilu vrh političke partije koja se dokopala vlasti. To je moguće u društvima koja nisu uspostavila univerzalne principe jednakosti građana, vladavine prava i regularne smene vlasti na slobodnim i poštenim izborima. A to je situacija u Srbiji. Što se odlično vidi tokom pandemije, dok vlast zbog svojih interesa švindla broj zaraženih i umrlih od Covida-19 i slama struku u sferi javnih poslova koji po definiciji moraju biti samostalni i ravnati se prema svojoj dužnosti i interesima građana.
Nakon što su isplivali podaci BIRN-a o preminulima od korone prema informacionom sistemu Covida-19, videlo se da je broj preminulih značajno veći od onih koje je prikazivao Krizni štab. Ovaj nelegalni organ i njegovi dnevni izvestioci na čelu sa dr Konom, skrivali su istinu od građana umanjivanjem broja umrlih, a to znači i da mere zaštite stanovništva koje donosi KŠ nisu bile usklađene sa stvarnim podacima od kojih one zavise. KŠ je lagao građane o broju umrlih i zaraženih po naređenju, a verovatno je bio i namerno varan brojkama na onim ceduljama koje su mu dostavljane pred konferencije za novinare.
Pitanje integriteta nosilaca javnih funkcija u pogledu zaštite stanovništva od Covida-19 postalo je tema dana. Od ministra zdravlja Zlatibora Lončara je tražena ostavka zbog lažiranja podataka o virusu, na šta je on odgovorio da nije on meta nego predsednik Vučić. I to je uvek tako. Kad se kritikuje javni funkcioner, on se brani tako što kaže nisam ja taj koga kritičari gađaju, prava meta je predsednik Vučić. To je dosta tačna odbrana, jer taj funkcioner zna da on zapravo ne postoji i da je njegova jedina odgovornost to što krije da on nije obavezan da vrši svoju dužnost, nego će raditi i govoriti tako kako mu se kaže. Što bi neko gađao nepostojećeg njega kad i taj koji gađa zna da on ne postoji.
Tragična ličnost u priči o integritetu funkcionera-epidemiologa koji su zaduženi za praćenje i mere zaštite stanovništva od širenja virusa je doktor Predrag Kon. Prvo smo ga videli onog 26. februara kako nemo učestvuje u smehotresnoj predstavi koju su u dva glasa izvodili doktor Nestorović i predsednik Vučić o nepostojećem virusu i „šopingu u Milanu“. Zašto je pristao da učestvuje u toj komediji, čistoj nameštaljki o kojoj on nije mogao imati nikakvih iluzija. Kada je zvanično stigao virus, on je na strani lekarskog tima postao šef (nelegalnog) Kriznog štaba. Kada su zahvaljujući BIRN-u izbili na videlo pravi podaci o umrlima od korone, njegov komentar je bio neverica: rekao je da se radi o teoriji zavere.
Kada se više nije imalo kud, dr Kon je izjavio da su zaduženi u KŠ dobijali podatke od informatičkog centra koji nisu bili tačni zato što su „informatičari“ grešili prilikom ukucavanja podataka. Informatičari su krivi, oni su grešili. Kada i ta priča nije mogla da prođe, on je rešio da kaže istinu i spasi dušu svoju. Rekao je da je on lično na primeru Beograda utvrdio da je bilo tri puta više umrlih od broja koji je saopštavao KŠ. Rekao je: „Ja govorim istinu, pa kome se sviđa – sviđa, a kome ne sviđa – ne sviđa, ali ovo što ja kažem je istina“. Dakle KŠ je sada i po dr Konu lagao građane i to tako što je za tri puta smanjivao broj umrlih.
Konova istina nije mogla da prođe. Ministar Lončar je odmah reagovao i rekao da to što kaže dr Kon nije istina. Predsednik Vučić je rekao zamumuljeno da dr Kon nije tako rekao i odmah dodao da će se napraviti kompletna revizija svih podataka o umrlima, zaraženima i obolelima na respiratorima. Kada će ta revizija koju će obavljati kliničari stići – ne zna se.
Istina dr Kona nije prihvaćena na najvišem mestu, a to mu je saopštio ministar Lončar i predočio mu da njegova istina mora da se relativizuje. I tako se i završilo. Dr Kon je revidirao. Izjavio je kako je on to istraživao iz ličnog interesovanja, kako su to bile samo procene i da ništa nije trebalo da kaže. Pogrešio je što je uopšte govorio o tim procenama. Agenciji Beta je izjavio da se broj umrlih od Covida-19 politizuje. Na to je reagovao dr Ivo Vujić na tviteru rekavši da je pitanje epidemije i zaštite građana eminentno politička tema i nema šta da se politizuje kad jeste politička. Kon je očito to rekao u kontekstu relativizacije onog njegovog izleta u istinu, dok su političari kao i uvek korona brojke iskoristili u svoje nečasne svrhe.
Sem što je ubacio temu politizacije, dr Kon je rekao da nema odgovora na pitanje zašto bi bilo kome odgovaralo da prikriva broj preminulih od Covida-19. U gostovanju na TV Prva rekao je da je pozitivna stvar to što su njegove nedavne izjave rezultirale odlukom o reviziji broja umrlih. Ponovio je da „nije bilo zataškavanja u prikupljenim podacima, nego je KŠ baratao relevantnim podacima Instituta Batut“. Na kraju je ponovio ono što je postao glavni argument vlasti, a to je da se bez obdukcije ne mogu znati pravo stanje stvari i pravi brojevi, a obdukcije se ne rade. Revizija je nešto što treba da nas dovede najbliže potpunoj istini. A to je predložio predsednik Vučić. Zaključio je da se nakon revizije nećemo stideti svoje pozicije na listi zemalja koje se bore sa koronom.
U odiseji dr Kona se lepo oslikava lična drama pod udarima neobuzdane moći. On je postao paradigma sukoba dužnosti i uzdrmanog integriteta pod pritiskom moći jednog čoveka koji baš sve mora da drži u svojim rukama. I lažiranje podataka o virusu je poteklo iz njegovog kabineta. Tako je nastala ova drama o slomu ličnog integriteta zbog popuštanja interesima nekontrolisane moći koja razara društvo i ljude u Srbiji.
Peščanik.net, 06.10.2020.
KORONA- Biografija
- Latest Posts
Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).
Latest posts by Vesna Pešić (see all)
- Revolucija ili puč - 05/10/2024
- An untold (secret) story - 09/02/2024
- Jedna neispričana (tajna) priča - 06/02/2024