Svakakvih smo se čuda nagledali. Da, na primer, posle tajanstvenog noćnog „krečenja“ Lutrije, iz bubnja bude izvučen baš onaj broj koji je par sekundi ranije već ispisan na ekranu. Moguće je da bude slučajnost. Ali je verovatnoća za takvu slučajnost ravna onoj da se zgoditak posreći vama umesto nekome za koga je namešten.
Ili da, u drugom primeru, sa snimka nesreće kod naplatne rampe Doljevac, čudnim čudom nestanu baš samo ona dva za suđenje bitna minuta. Jedino malo čudnije od toga je što je predsednik Srbije rekao da ih je video, ali ih nikome nije pokazao jer – niko mu ih nije ni tražio. Niko osim porodice, advokata, nekih medija i političara. Ali, čudna mi čuda, ljudi stalno traže neke dokaze pa gde bi on bio (možda u opoziciji ili zatvoru?) kad bi im izlazio u susret.
A kad stvari tako stoje, a stoje, onda nije nikakvo čudo što su ljudi postali sumnjičavi i zbog „pada“ katastra. Moguće je, naravno, da i to bude slučajnost ali ni slučajno nije moguće da ćemo saznati da li se kotrljala kuglica na katastarskom ruletu, da li je neko postao novi vlasnik a neko novi beskućnik i čije su njive, a čije planine. Što je još lepše, za prenamenu zemljišta i vlasništva nije vam trebao ni lex specialis.
Ali, čak i u takvoj Srbiji, zemlji neverovatnih verovatnoća, ume da se desi i neko stvarno čudo. Da se njen predsednik nekog dana ne obrati građanima. I onda se građani sa pravom (i iskustvom) pitaju šta to bi? Nije mu dobro, nije u zemlji, nije u vinklu? Pokvarila mu se kolica? Ne, nisu kolica nego telefon zvani moderno sokoćalo u koje se ionako ne razume, naročito ne u taj ozloglašeni Sky koji koriste kriminalci ali ne i on.
No, svako čudo za tri dana, a u ovom slučaju i manje. Ako telefon i ne radi, rade televizije. Rade ono što im je i posao ili, kako ih je predsednik Srbije optužio – lažu. Samo što ovaj put za laž nisu optužene dve dežurno krive kablovske televizije nego – državne. Državne? Množina?
Na stranu to što nas je RTS svojim sloganom godinama ubeđivao da nije državno već vlasništvo svih građana, ali da se Pink, privatna televizija zvanično u vlasništvu jednog čoveka, imenuje državnom!? Možda se predsedniku Srbije slučajno omaklo da obznani podržavljenje, ali da to uradi baš sada kada se dodeljuju licence za nacionalnog emitera koje državne televizije dobijaju po automatizmu, to jeste čudno. Čudno ali ne i neobično. Pametnom čoveku i komarac je muzika, svaka predsednikova je muzika za REM-ove uši.
Sa druge strane, zašto bi iko, pa i Pink, tražio da bude nacionalni emiter? Zna se ko u Srbiji jedini sme da emituje bilo šta. Zadatak „državnih“ televizija je samo da to prenose. I da ne prenose bukvalno ništa što prethodno nije emitovao sam predsednik.
Peščanik.net, 27.06.2022.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Prvo hopni pa reci skoč - 22/04/2024
- Neću da budem Švabo - 15/04/2024
- Đavo bi ga znao - 08/04/2024
