Intervju sa predsednikom Evro grupe Žan-Klod Junkerom, razgovor vodili Michael Sauga i Christoph Schult
Gospodine Junker, da li postoje različita tumačenja rezultata nedavnog Samita EU?
Na šta tačno mislite?
Kada se govori o nedavnom sastanku u Briselu obično se kaže da je nemačka kancelarka učinila značajne ustupke južnim članicama, dok se s druge strane čuju i stavovi da ustupaka uopšte nije bilo. Ko je u pravu?
Na sastanku smo postigli veoma značajne rezultate koje smo zajednički razvili i za koje smo kolektivno odgovorni. Ne smatram da je kancelarka tiho blagoslovila sve što joj je predstavljeno. Interpretacije ovog sastanka u nemačkim medijima bile se potpuno pogrešne, sastanak nije bio neuspeh za gospođu Merkel, naprotiv, ona je uspela da sarađuje sa drugima.
Ali nije sporno da će Španija dobiti više vremena za sprovođenje programa štednje. Uz to, kancelarka je pristala na popuštanje kada je reč o uslovima po kojima bi evropske banke i države u budućnosti imale pristup sredstvima iz Evropskog fonda za spas. Pre samita ona se protivila ovim predlozima.
Mislim da nije dobra ideja da poredimo rezultate samita sa izjavama pre njega. Činjenica je da smo istrumente za spas evra učinili delotvornijim. Takođe je činjenica i da nije bilo značajnijeg ublažavanja uslova za pomoć zemljama u krizi. Ovo je Nemcima bilo posebno važno i u tom pogledu stav Angele Merkel odneo je prevagu.
Mada je čudno što se italijanski premijer Monti ponašao kao pobednik i što se hvalio da inspektori iz Trojke (MMF, Evropska komisija, ECB) nikada neće biti viđeni u njegovoj zemlji.
Sklonost da predstavljamo rezultate Evro samita kao nečije pobede ili poraze je ružna navika. Važno je da shvatimo da ćemo ili uspeti ili propasti zajedno. Svi koji su prisustvovali samitu smatraju da Italiji neće biti potrebna pomoć. Ako se to, uprkos očekivanjima, ipak dogodi i Italija će morati da se podvrgne utvrđenim procedurama evropskih nadzornih tela.
Osim spora između Italije i Nemačke, samit nije ostavio veći utisak na finansijska tržišta. Posle kratkog predaha kamate na italijanske i španske obveznice ponovo su skočile. Zašto Evropa ne može da nađe izlaz iz začaranog kruga?
Ne bih se previše fokusirao na kratkoročne procene finansijskih tržišta. Najvažniji razultat sa samita je taj da su se evropski političari uspeli dogovoriti, i to po prvi put, o dugoročnoj strukturi evro zone: zajednički bankarski nadzor i veća saradnja u fiskalnoj i budžetskoj politici. Uveren sam da će pre ili kasnije i tržišta ovo shvatiti.
Nakon dve i po godine krizne politike drugačije gledamo na stvari. Broj zemalja koje su u problemima raste, bail-out sredstva se uvećavaju a političari su sve više razjedinjeni. Da li se sve ovo stvarno može nazvati napretkom?
Apsolutno. Suprotno vašem iskrivljenom objašnjenju, evropski političari su upravo pokazali da su i u krizi sposobni da preduzmu odgovarajuće korake i da donesu odluke koje ni ja nisam očekivao. Već trideset godina sam u ovom poslu, ali ne mogu da se setim perioda kada je Evropa bila u stanju da donese toliko sveobuhvatnih odluka kao u ove poslednje tri godine. Želite li neki primer?
Da, molim.
Evropa je pokrenula velike programe pomoći i reformi za Grčku, Portugal i Irsku; stvorili smo potpuno nove osnove za saradnju u fiskalnoj i budžetskoj politici; a trenutno razvijamo i održivo rešenje za problem sa španskim bankama.
Vi samo ulepšavate situaciju. U zemljama na jugu stanovništvo se buni protiv politike štednje, a u zemljama kreditorima, kao što je Nemačka, javno mnjenje ne želi da trenutnim garancijama doda nove u visini od nekoliko stotina milijardi evra. Imate li osećaj da smo došli do kraja ovakve krizne politike?
Ja sam redovni čitalac Špigla, i kao takav nisam mogao a da ne primetim da ste pre godinu dana na naslovnicu stavili smrtovnicu posvećenu evru. Zato bih ja vas želeo nešto da pitam. Nemate li utisak da Špigl ponekad preuranjeno donosi zaključke kada je evro u pitanju?
Mi smo upozoravali da će evro nestati ukoliko političari konačno nešto ne učine.
Kao što možete videti evro još uvek postoji. Dakle, nismo uradili baš sve tako loše. Naravno da primećujem da ljudi postavljaju opravdana pitanja obzirom na sume novca koje su u pitanju. Zato je veoma važno da objasnimo naše postupke.
Nemački predsednik Joahim Gauk rekao je da postoje određene nejasnoće što se ovoga tiče, uputivši primedbe Angeli Merkel. Da li delite njegovo mišljenje?
Nećete me uvući u raspravu između predstavnika nemačkih institucija. Tačno je da evropski političari moraju jasnije da objasne ljudima koliki je ulog. Ako se evro zona raspadne očekivani gubici daleko će prevazići iznose vezane za trenutne garancije. Što se mene tiče moramo učiniti sve kako bi očuvali zajedničku valutu.
Nije u pitanju samo novac. Nemački Ustavni sud trenutno razmatra da li nedavno usvojeni Evropski stabilizacioni mehanizam i Fiskalni pakt ugrožavaju demokratiju značajnim ograničavanjem manevarskog prostora nacionalne politike. Da li je ova zabrinutost opravdana?
Naravno da je opravdana. Ovo pitanje se ne postavlja samo u Nemačkoj već i u drugim zemljama evro zone. U Estoniji je Ustavni sud raspravljao i zaključio da nema povrede ustava. Zato smatram da ni sudije iz Karslruea (sedište nemačkog Ustavnog suda) neće doneti drugačiju odluku.
Ali će sigurno doći do odlaganja, jer će sud odluku doneti tek na jesen. Hoće li ovo stvoriti probleme?
To nam sigurno neće pomoći. Ali ko sam je da kritikujem nemačke sudije? Oni vode proces i mislim da su svesni vremenskih ograničenja.
Nisu samo Nemci bili uznemireni ishodom samita. U Portugalu i Irskoj na primer, mnogi sa pitaju zašto se moraju striktno pridržavati uslova dok se mnogo blaži uslovi sada primenjuju na Španiju i Italiju. Možete li to da razumete?
Upravo iz tog razloga naša izjava posle samita uključuje rečenicu da sve zemlje u sličnoj situaciji moraju biti tretirane na jednak način. Ovaj princip mi je veoma važan.
Da li to znači da se sada Portugal i Irska mogu nadati sličnim ustupcima koji su dati Italiji i Španiji?
Portugal i Irska ispunjavaju preuzete obaveze. Obe zemlje su vrlo uspešno uravnotežile svoje budžete. Zbog toga imaju pravo da se na njih primenjuju ista pravila pod uslovom da je njihova situacija uporediva sa stanjem u drugim zemljama.
Grčka je takođe zatražila više vremena za sprovođenje planiranih reformi. Da li ste spremni da pregovarate?
Trojka će podneti izveštaj o Grčkoj u septembru i onda ćemo se baviti ovim pitanjem.
Ali već sada možemo pretpostaviti kakvi će biti zaključci izveštaja. Grčka je daleko od postizanja zacrtanih ciljeva. Ako vladi u Atini odobrite još jedno odlaganje nećete moći da izbegnete dodatnu pomoć. Nije li bolje da Grčka napusti evro zonu, barem privremeno?
Činjenica je da grčka vlada nije sprovela dogovorene mere. Pre svega zbog izbora i zbog prekida pocesa privatizacije. Takođe je jasno da ćemo morati da izdvojimo dodatni novac ukoliko Grčkoj damo još vremena da ispuni preuzete obaveze. Ovo nas dovodi do dva pitanja. Prvo, da li su Evropljani spremni da snose dodatne troškove? Drugo, da li će MMF i dalje ostati u ovoj priči? Pre nego što se ovo razjasni ne mogu odgovoriti na vaše pitanje.
Ministar finansija Luksemburga Luk Friden kaže da bi trebalo da razmislimo o „geografskoj kompoziciji“ evra. Šta to znači?
To morate njega da pitate. Postoje predlozi da se monetarna unija podeli na južni i severni evro, kao i da se ustanovi središnja monetarna unija u centru Evrope. Ne slažem se sa ovim predlozima. Umesto toga trebalo bi da sve naše napore usmerimo na to da monetarnu uniju dopunimo političkom.
Tokom samita u Briselu, vi i predsednici najvažnijih evropskih institucija ste predstavili značajne predloge. Ukratko: važne nadležnosti u fiskalnoj politici bi se prenele na Evropu, a zauzvrat bi se uvele garancije za dug kao što su evro obveznice. Da li ste zadovoljni načinom na koji su evropski lideri reagovali na vaše predloge?
Postoji saglasnost oko predloga za stvaranje bankarske unije ali su ostali predlozi bili prilično kontroverzni.
Možete li to ponovo reći! Nemačka, Finska i Holandija su striktno protiv zajedničke odgovornosti za dugove, dok za Francusku i ostale zemlje prenos suvereniteta na evropski nivo ne dolazi u obzir.
Ali te stvari idu ruku pod ruku. Ne možete imati evro obveznice bez većeg povezivanja nacionalnih budžetskih politika.
Kancelarka je rekla da evro obveznica neće biti dokle god je ona živa. Vi ste otprilike isto godište kao ona. Da li bi ste potpisali ovu zakletvu?
Budućnost će pokazati ko je bio u pravu. Uveren sam da na duži rok monetarna unija podrazumeva i zajedničku odgovornost za dugove pod striktnim, zajednički dogovorenim uslovima. Što se toga tiče mi smo podneli naš koncept na samitu.
Vi u stvari predlažete da bi vlade mogle da se zadužuju samo do određene granice, a da bi svako prekoračenje moralo da bude odobreno na evropskom nivou. Ostaje otvoreno pitanje kako nameravate da demokratski potvrdite prenos nadležnosti na Brisel?
To je realan problem. Moramo da reformišemo parlamentarne strukture monetarne unije. Bilo bi smisleno kada bi Evropskom parlamentu poverili deo budžetske kontrole. Ali za tako nešto u ovom trenutku ne vidim spremnost u većini država članica. Zato moramo da značajnije uključimo nacionalne parlametne u ovaj zadatak i bilo bi daleko lakše objasniti građanima ako i njihov direktno izabrani predstavnik odlučuje šta će se dešavati sa novcem poreskih obveznika.
Šta se može uraditi kako bi se Evropa ponovo približila građanima?
Dao bih prednost uvođenju funkcije Evropskog predsednika na kraju ovog procesa koga bi direktno birali evropski građani. Kao privremeno rešenje mogli bi da kombinujemo funkcije predsednika Evropskog saveta i predsednika Evropske komisije. Lisabonski sporazum ovo ne isključuje i to bi bila preteča Evropskog predsednika.
Da li bi bilo potrebe i za Evropskim ministrom finansija?
To bi bilo u redu. Što se toga tiče, takva mogućnost već postoji u okviru aktuelnih evropskih ugovora. Funkcija Komesara za ekonomska i monetarna pitanja mogla bi da se iskombinuje sa funkcijom predsednika Evro grupe. Taj posao bi bio veliki izazov za onoga ko ga prihvati. Sa jedne strane on bi morao da sačinjava predloge, a se druge morao bi da postigne kompromis sa ministrima finansija država članica.
Nije li to pravi posao za vas? Pa vi ste ponovo izabrani na poslednjem sastanku Evro grupe iako ste želeli da se povučete.
Apsolutno ne. Nakon moga reizbora istog trenutka sam rekao da neću biti tu ceo mandat. Nadam se da će moj naslednik biti izabran već tokom 2013. godine.
Prema planovima Angele Merkel i Fransoa Olanda, nemački ministar finansija Volfgang Šojble bi trebalo da preuzme mesto predsednika Evro grupe na početku, a kasnije bi ga zamenio njegov francuski kolega Pjer Moskovici. Šta mislite o ovoj ideji?
Ne znam tačno o čemu su Merkelova i Oland razgovarali. Odluke u Evropi se mogu postići samo ako se Francuska i Nemačka dogovore. Ali je isto tako tačno da ako nešto radite sami to vas neće učiniti naročito popularnim kod drugih država članica. Da budem jasan. Prema mom mišljenju, Šojble ispunjava sve uslove da postane novi predsednik Evro grupe.
Spiegel, 16.07.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 18.07.2012.
