U ponedeljak 23. oktobra, na prvoj sednici drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u ovom sazivu, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je uvođenje nacionalne čitanke u osnovne i srednje škole od naredne školske godine. Kako navodi Đukić Dejanović: „Ideja je da se izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima uvede nacionalna čitanka kao rešenje u smislu podrške razvijanju ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanju svesti osećanja pripadnosti u Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika, materijalnog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, kao i razvijanja interkulturalnosti, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine.“ Ministarka prosvete je podsetila da je ideja potekla od Aleksandra Vučića.
Originalna ideja je objavljena početkom 2021. godine kada su tadašnji ministar prosvete Branko Ružić i Aleksandar Vučić dogovorili saradnju između ministarstva prosvete i Vlade Srbije kako bi se omogućilo da država sačinjava udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju. Cilj tog dogovora je obezbeđivanje uslova da „sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet budu pažljivo birani“.
Hajde da vidimo ko je zadužen za odobravanje tog sadržaja po važećem Zakonu o udžbenicima:
Član 16 – Plan udžbenika za osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje, opšteobrazovne predmete srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod), po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.
Član 23 – Stručnu ocenu kvaliteta rukopisa udžbenika (u daljem tekstu: stručna ocena) daje komisija koju iz reda zaposlenih obrazuje Zavod, odnosno Pokrajinski zavod, bez prava na naknadu.
Član 28 – Ministar odobrava rukopis udžbenika na predlog Zavoda, odnosno na osnovu ekspertskog mišljenja, ako je sproveden postupak ekspertize rukopisa udžbenika.
Dakle, plan udžbenika donosi ministar, stručnu ocenu daje ZUOV (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja)1 i na kraju ministar odobrava rukopis udžbenika. Na svakom koraku izrade udžbenika ministarstvo ima kontrolu, te stoga nije jasno koji je cilj dogovora tadašnjeg ministra prosvete i Aleksandra Vučića iz 2021. godine.
Iste godine ZUOV objavljuje Priručnik za nastavnike u osnovnom i srednjem obrazovanju – Negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta. U tom priručniku koji je „namenjen nastavnicima u razrednoj i predmetnoj nastavi osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji realizuju programe nastave i učenja predmeta važnih za negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta: Srpski jezik/Srpski jezik i književnost, Svet oko nas/Priroda i društvo, Istorija, Geografija, Likovna kultura i Muzička kultura“ predlažu se tematska međupredmetna područja koja bi pomogla u negovanju kulture srpskog naroda i razvijanju nacionalnog identiteta. Priručnik nije obavezujući, već samo daje predloge nastavnicima. Pomenuti dogovor je ozbiljno shvaćen i krenulo se sa pripremama. Očigledno je ideja postojala i ranije, jer je priručnik izuzetno obiman i ne postoji mogućnost da je pripremljen nakon objave dogovora (mada je tačan sled događaja apsolutno nevažan). Priručnik je verovatno način da se premosti jaz dok se ne promeni Zakon o udžbenicima i nacionalne čitanke ne ugledaju svetlost dana.
Kakav će biti taj nacionalni identitet koji će biti razvijan u nacionalnoj čitanci i da li zaista postoji potreba za takvim nastavnim sredstvom? O tome možemo samo da spekulišemo, ali pomenuti Priručnik, kao i dominantne teme u javnom životu i način na koji se o njima priča, mogu nam pomoći u tome. Priznajem da nisam detaljno pročitala Priručnik, prilično je obiman, ali dovoljno je videti oblasti koje se preporučuju. Jedna od oblasti je Sveti Sava kao takav, i postavlja se pitanje na koji način obrada te oblasti doprinosi interkulturalizmu. Kako na tim časovima treba da se osećaju deca koja nisu pravoslavne veroispovesti, ili deca koja dolaze iz ateističkih porodica? Da li nam je u stvari neophodan priručnik ili nacionalna čitanka za obradu te teme kada se svake godine 27. januara škole u Srbiji (obavezan radni dan inače) obeležava Sveti Sava školska slava, uz sve religijske obrede koji prate slavljenje slave (slavski kolač, paljenje slavske sveće i prisustvo sveštenika)? Na izgradnji nacionalnog identiteta se i te kako radi u školama i bez nacionalnih čitanki. U srednjim stručnim školama predmet istorija je sveden na jednu školsku godinu tokom koje se obrađuje samo istorija Srbije. Istorija počinje sa nama. U udžbenicima koji se trenutno koriste u školama insistira se na nepogrešivosti i ispravnosti srpskog naroda u svakoj situaciji i na podeli mi – svi ostali.
Ta podela na nas i sve ostale dominira i u javnom govoru, naročito u vezi sa temom Kosova. Stalno slušamo od državnog vrha kako su svi protiv nas, a kako suprotna strana ima podršku celokupnog Zapada. Naravno da deca ne slušaju beskonačna obraćanja Aleksandra Vučića ili izjave Ane Brnabić, ali to je narativ koji dominira i koji preko njihovih roditelja i nastavnika i nastavnica dolazi i do njih. Jedan od očekivanih ishoda za đake šestog razreda osnovne škole naveden u Priručniku glasi „učenik će biti u stanju da navede nekoliko primera u kojima prikazuje značaj Kosova i Metohije, Vidovdana i Gazimestana za srpski narod“. Taj ishod je već postignut, ne samo kod učenika i učenica šestog razreda osnovne škole.
Nacionalna čitanka bi sasvim sigurno pratila isti scenario. Mi – dobri, ispravni i u pravu, svi ostali – loši i mrze nas jer smo dobri, ispravni i u pravu. To jedino može da doprinese zbijanju redova i držanju budućih građana i građanki u konstantnom strahu od različitosti (svih vrsta, ne samo nacionalnih). I time bi deci u osnovnim i srednjim školama, prilično otvoreno, pomogla da razviju nacionalne frustracije.
Peščanik.net, 25.10.2023.
Srodni linkovi:
Srđan Milošević – Koliko nacionalnog identiteta? (IV)
Srđan Milošević – Koliko nacionalnog identiteta? (III)
Dejan Ilić – Volim te kao litijum
Srđan Milošević – Koliko nacionalnog identiteta? (II)
Srđan Milošević – Koliko nacionalnog identiteta? (I)
Slobodan Beljanski – Nacionalni bukvar ili bukvar nacionalizma
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU________________
- Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da Republika Srbija osniva Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.
