Osim potčinjavanja pravosuđa, vladajuća koalicija u Izraelu planira ukidanje javnog medijskog servisa i uspostavljanje kontrole nad visokoobrazovnim ustanovama. Ministar informisanja Šlomo Kari je već pripremio predlog zakona o državnim medijima, ali se u međuvremenu koalicija zbog pritiska javnosti taktički povukla i privremeno zadovoljila postavljanjem svojih novinara u redakciju televizijskog kanala Kan 11.
Karijev stranački kolega, ministar pravde Jariv Levin, u više navrata je izrazio nezadovoljstvo izraelskim visokim obrazovanjem. Tim institucijama trenutno upravlja savet univerziteta koji je samostalan u radu. Njegovi članovi uživaju akademske slobode i nezavisni su od vlade prilikom donošenja odluka o programu, angažovanju i otpuštanju nastavnika i raspolaganju budžetom.
Ali vlada ima nameru da izvrši uticaj na odbor za budžet i programe univerziteta preko postavljanja svojih ljudi na ključne pozicije. To bi vodilo ukidanju nezavisnosti univerziteta i padu kvaliteta nastave. Sistem osnovnih i srednjih škola odavno je potčinjen ministarstvu obrazovanja i smatra se lošim, ali kritička javnost je ponosna na izraelske univerzitete i istraživačke centre koji su uvažavani na globalnoj naučnoj sceni.
Univerziteti su već neko vreme pod uticajem dve jake politike koje se sprovode u Izraelu. Jedna je politika naseljavanja okupiranih teritorija, a druga neoliberalna politika. Obe pokušavaju da oslabe autonomiju, naučne standarde i kriterijume univerziteta radi svojih interesa.
Naseljavanje okupiranih teritorija započeto posle Šestodnevnog rata 1967. je podrazumevalo izgradnju naselja i stambenih jedinica na Zapadnoj obali, ali i uspostavljanje mreže vladinih institucija i tela, kao i stvaranje novih administrativnih i privrednih centara. Samo naseljavanje teritorija nije bilo dovoljno da osigura trajno i dominantno jevrejsko prisustvo na Zapadnoj obali i stvori privid normalnosti situacije. Bilo je neophodno tu smestiti organe ministarstava, podići industrijske zone i osnovati visokoobrazovne ustanove. Tako je još 1982. ustanovljena visoka škola u Arielu, gradu na Zapadnoj obali. Posle nekoliko decenija rada škola je 2012. unapređena u univerzitet.
Ostali državni univerziteti su pokušali da spreče da Ariel postane univerzitetski centar, ali je vrhovni sud odbacio njihovu žalbu. U junu prošle godine predstavnici ovog univerziteta su dobili svoje mesto u odboru za budžet i program univerziteta uprkos protivljenju drugih članova. Univerziteti su umesto argumenta da se Ariel nalazi van granica države i da nema istraživačke i naučne kapacitete pokušali da budu pragmatični. Svoj stav su obrazložili strahom da će međunarodna naučna zajednica zbog lokacije novog univerziteta uvesti sankcije ostalim izraelskim visokoobrazovnim ustanovama i naučnim centrima.
Kulturne i obrazovne institucije u Izraelu dugo su izbegavale učešće u državnoj politici naseljavanja okupiranih teritorija, ali su poslednjih godina morale da popuste. Velika finansijska izdvajanja su navela dovoljan broj aktera na učešće u simulaciji normalnog života na teritorijama.
S druge strane stoji neoliberalna politika čiji počeci sežu u 1985, kada je donet program za stabilizaciju privrede započet privatizacijom javnog sektora i koncentracijom kapitala u rukama malog broja porodica i poslovnih grupa. Pod njihovim pritiskom je u avgustu 2021. savet za visoko obrazovanje dodelio status prvog privatnog univerziteta Centru za multidisciplinarno istraživanje u Herceliji – uprkos protivljenju članova odbora za budžet i program visokog obrazovanja. Prosto se prešlo preko činjenice da obrazovna ustanova u Herceliji ne ispunjava osnovne uslove za dobijanje statusa univerziteta. Tako je nastao Univerzitet Rajhman.
Trenutni udar na visoko obrazovanje se temelji na (uobičajenim) optužbama desne vladajuće koalicije da univerziteti naginju levici, kao i da zbog svog elitizma nisu dovoljno propusni za marginalizovane grupe. Radi se o poznatom narativu o „moćnoj levici“ koji lako može da se opovrgne uvidom u sastav saveta i odbora univerziteta. Što se tiče optužbi za diskriminaciju, ona potiče iz politike (svi izraelski premijeri su bili aškenaskog porekla), preko pravosuđa (od sadašnjih 15 sudija vrhovnog suda samo je jedan mizrahi), a ima je i u visokom obrazovanju (od 10 univerzitetskih profesora svega dva su pripadnici mizrahi zajednice).
Država bi mogla da omogući veći broj upisa na univerzitete uvođenjem besplatnog studiranja i poboljšanjem socio-ekonomskih uslova života građana. Vladajuća koalicija je svoja predizborna obećanja zasnovala na borbi za bolji standard, ali nijedan takav zakonski predlog još nije na dnevnom redu Kneseta. Sprovedena istraživanja1 pokazuju vezu između siromaštva učenika i njihovog školskog uspeha naglašavajući važnost ekonomske podrške roditeljima. Istraživači Dana Šaj, Josi Šavit i Jichak Šašon su došli do zaključka da su za mentalni razvoj deteta krucijalni prvih 1.000 dana (od početka trudnoće do druge godine) i da izloženost siromaštvu u tom uzrastu više utiče na uspeh u školi nego ekonomske nevolje u kasnijem životu. Isto je pokazalo i istraživanje koje se bavi razlikom u razvoju dece koja su rođena u istim porodicama pre umanjenja dečijih dodataka 2003. i one rođene posle toga.2 Naravno da su deca iz siromašnih porodica koja nisu dobijala materijalnu pomoć od države postizala lošije rezultate u školi od braće i sestara koji su dobijali dečiji dodatak.
Prošlost izraelskih univerziteta nije besprekorna. Univerzitet u Haifi je 2000. nakon pritiska desnice oduzeo magistarsko zvanje studentu čija tema rada je bio pokolj koji je izraelska vojska izvršila nad palestinskim civilima u Tanturi 1948. godine.3 Poslednjih godina se Hebrejski univerzitet bori sa pojačanom religizacijom koja preti rodnoj ravnopravnosti na kampusa. Nedavni slučaj farmaceutske korporacije porodice Sakler odgovorne za smrt stotine hiljada ljudi u Americi je pokazao moralnu nedoslednost univerziteta u Tel Avivu, koji je dugo odbijao da reaguje i prekine finansijske veze sa ovim donatorom. Ni učešće u tekućim protestima nije veliko i daleko je od odluke o generalnom štrajku.
Ali na univerzitetima nastaju i alternativni narativi. Važno je da se ovaj proces ne odvija samo na margini, već u institucijama koje imaju društvenu moć i uticaj. Ako ih vlada oslabi, ugroziće se produkcija takvog znanja. Ostaće se i bez odgovora na pitanje kako da trenutni protesti svoj patriotski potencijal iskoriste za redefinisanje izraelskog društva. To što su protesti u svojoj suštini ostali konzervativni, bez prave revolucionarne platforme, olakšava napade na nezavisnost univerziteta. Opravdana je bojazan da će u kompromisu između sukobljenih strana izraelski univerziteti biti prvi, laki plen.
Peščanik.net, 31.05.2023.
IZRAEL / PALESTINA________________
- Delovi ovog istraživanja su dostupni na engleskom jeziku na adresi.
- Netanjahu, tada na poziciji ministra finansija u Šaronovoj vladi je 2003. ograničio dobijanje dečijeg dodatka kako bi naterao lenje roditelje da „izađu na tržište rada“.
- Reditelj Alon Švarc je o ovom slučaju snimio dokumentarni film „Tantura“.
