Logo RTS-a kombinovan sa logoom Pinka zalepljen na tablu ispred zgrade RTS-a

#1od5miliona

U subotu su građani Srbije doživeli najmanje dve premijere. Demonstranti koji su na ulicama tri meseca su po prvi put ušli u zgradu Radio televizije Srbije sa konkretnim zahtevom – da se njihov glas čuje na javnom medijskom servisu. Ovog puta nećemo ulaziti u detalje akcije protestanata, jer je druga premijera iste noći bila još spektakularnija – svima nam se obratio direktor Radio televizije Srbije i to na teme koje se tiču realnog života i aktuelnih događaja.

Prinuđen da se pridigne iz hibernacije i osvrne na zahteve koji dolaze sa ulice, Bujošević se u trećem Dnevniku RTS-a pozvao na – nećete verovati – zakon. Ovako je deklamovao direktor: „Zakonom se kaže da je RTS autonoman i nezavisan što se tiče uređivačke politike, i da se to naročito odnosi na uređivanje programske šeme i sadržaja“. Deo opozicije je „hteo suprotno zakonu da uređuje i šemu i sadržaje“, naveo je.

Zakon o javnim medijskim servisima zaista garantuje institucionalnu autonomiju RTS-a i ona se odnosi na programsku šemu i sadržaje. Tu je Bujošević rekao istinu, ali je nažalost sve drugo slagao. Autonomija je samo sredstvo za ostvarivanje osnovnih ciljeva i načela rada javnih medijskih servisa. Član 4. Zakona na koji se poziva Bujošević kao osnovna načela rada javnih servisa navodi – istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje; nezavisnost uređivačke politike; nezavisnost od izvora finansiranja; zabranu svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara; primenu međunarodno priznatih normi i principa, poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti; kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.

Dakle, institucionalna autonomija se može uspostavljati samo u cilju ostvarivanja osnovnih načela, i obrnuto – ona ne može biti izgovor za njihovo ignorisanje i gaženje. Podsetimo da se nedeljama ispred RTS-a protestuje upravo zbog pristrasnog izveštavanja ove kuće.

Kad smo već kod zakona o javnim medijskim servisima, direktor je sasvim slučajno zaboravio da nam kaže nešto o obavezama javnog servisa prema javnosti, kao i definiciji javnog interesa u izveštavanju. To su, između ostalog: omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca; nepristrasno obrađivanje društvenih pitanja; omogućavanje ravnopravnog sučeljavanja različitih stanovišta; kao i besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata u vreme predizborne kampanje.

Iako se činilo da četiri godine, koliko je direktor javnog servisa, Bujošević nije pročitao ni Zakon o javnim medijskim servisima, ni Zakon o javnom informisanju i medijima, a da je i Ustav poprilično zaobišao u onom delu u kom se bavi slobodom informisanja, jučerašnjim izjavama su sve dileme rešene. Direktor ipak čita ovu literaturu, ali citira samo one delove koji mu se čine prikladnim za opravdavanje njegove ulizičko-podaničke pozicije prema vladajućoj stranci.

Direktorov kratki medijski performans je osim dijagonalnim čitanjem zakona obilovao i drugim bravurama. On se izvinio građanima jer je program Dnevnika 3 kasnio, jer su „sve ekipe bile blokirane u zgradi“, pa „nisu mogle da rade svoj posao kako treba“. Zatim je konstatovao i da su „nasilnim upadom u RTS protesti izgubili legitimitet“.

Ovo je prilika da pozovemo direktora javnog medijskog servisa da razmisli o potrebi da se izvini svim građanima Srbije, ali iz nekih drugih razloga. Recimo zato što je svoj posao obavljao suprotno pravilima na koje se navodno poziva. Mogao bi da objasni i šta je ekipe RTS-a godinama sprečavalo da rade svoj posao kako treba, a uopšte ne bi bilo loše i da objasni kada je zbog svega toga institucija koju vodi izgubila legitimitet (o legitimitetu protesta valjda ima ko drugi da brine). Kada sve to učini, onda bi naravno trebalo i da podnese ostavku i samim tim prestane da koristi funkciju za širenje neistina o položaju javnog servisa.

Peščanik.net, 18.03.2019.

PROTESTI 2018/19.

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).

Latest posts by Sofija Mandić (see all)

Author: Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).