Logo RTS-a kombinovan sa logoom Pinka zalepljen na tablu ispred zgrade RTS-a

#1od5miliona

U subotu su građani Srbije doživeli najmanje dve premijere. Demonstranti koji su na ulicama tri meseca su po prvi put ušli u zgradu Radio televizije Srbije sa konkretnim zahtevom – da se njihov glas čuje na javnom medijskom servisu. Ovog puta nećemo ulaziti u detalje akcije protestanata, jer je druga premijera iste noći bila još spektakularnija – svima nam se obratio direktor Radio televizije Srbije i to na teme koje se tiču realnog života i aktuelnih događaja.

Prinuđen da se pridigne iz hibernacije i osvrne na zahteve koji dolaze sa ulice, Bujošević se u trećem Dnevniku RTS-a pozvao na – nećete verovati – zakon. Ovako je deklamovao direktor: „Zakonom se kaže da je RTS autonoman i nezavisan što se tiče uređivačke politike, i da se to naročito odnosi na uređivanje programske šeme i sadržaja“. Deo opozicije je „hteo suprotno zakonu da uređuje i šemu i sadržaje“, naveo je.

Zakon o javnim medijskim servisima zaista garantuje institucionalnu autonomiju RTS-a i ona se odnosi na programsku šemu i sadržaje. Tu je Bujošević rekao istinu, ali je nažalost sve drugo slagao. Autonomija je samo sredstvo za ostvarivanje osnovnih ciljeva i načela rada javnih medijskih servisa. Član 4. Zakona na koji se poziva Bujošević kao osnovna načela rada javnih servisa navodi – istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje; nezavisnost uređivačke politike; nezavisnost od izvora finansiranja; zabranu svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara; primenu međunarodno priznatih normi i principa, poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti; kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.

Dakle, institucionalna autonomija se može uspostavljati samo u cilju ostvarivanja osnovnih načela, i obrnuto – ona ne može biti izgovor za njihovo ignorisanje i gaženje. Podsetimo da se nedeljama ispred RTS-a protestuje upravo zbog pristrasnog izveštavanja ove kuće.

Kad smo već kod zakona o javnim medijskim servisima, direktor je sasvim slučajno zaboravio da nam kaže nešto o obavezama javnog servisa prema javnosti, kao i definiciji javnog interesa u izveštavanju. To su, između ostalog: omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca; nepristrasno obrađivanje društvenih pitanja; omogućavanje ravnopravnog sučeljavanja različitih stanovišta; kao i besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata u vreme predizborne kampanje.

Iako se činilo da četiri godine, koliko je direktor javnog servisa, Bujošević nije pročitao ni Zakon o javnim medijskim servisima, ni Zakon o javnom informisanju i medijima, a da je i Ustav poprilično zaobišao u onom delu u kom se bavi slobodom informisanja, jučerašnjim izjavama su sve dileme rešene. Direktor ipak čita ovu literaturu, ali citira samo one delove koji mu se čine prikladnim za opravdavanje njegove ulizičko-podaničke pozicije prema vladajućoj stranci.

Direktorov kratki medijski performans je osim dijagonalnim čitanjem zakona obilovao i drugim bravurama. On se izvinio građanima jer je program Dnevnika 3 kasnio, jer su „sve ekipe bile blokirane u zgradi“, pa „nisu mogle da rade svoj posao kako treba“. Zatim je konstatovao i da su „nasilnim upadom u RTS protesti izgubili legitimitet“.

Ovo je prilika da pozovemo direktora javnog medijskog servisa da razmisli o potrebi da se izvini svim građanima Srbije, ali iz nekih drugih razloga. Recimo zato što je svoj posao obavljao suprotno pravilima na koje se navodno poziva. Mogao bi da objasni i šta je ekipe RTS-a godinama sprečavalo da rade svoj posao kako treba, a uopšte ne bi bilo loše i da objasni kada je zbog svega toga institucija koju vodi izgubila legitimitet (o legitimitetu protesta valjda ima ko drugi da brine). Kada sve to učini, onda bi naravno trebalo i da podnese ostavku i samim tim prestane da koristi funkciju za širenje neistina o položaju javnog servisa.

Peščanik.net, 18.03.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)