Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Iako nam je više puta jasno stavio do znanja da ne namerava da bude predsednik svih građana Srbije, Vučić – sa druge strane – revnosno obavlja neformalnu funkciju predsednika svih Srba. Ovo je potvrdio i poslednji susret u Beogradu sa političkim predstavnicima Srba u regionu, izuzev onih iz Hrvatske, upriličen na državno-crkveni praznik Sretenje. Ipak, ni ovu funkciju za sada ne obavlja u punom kapacitetu, s obzirom na to da nikada nije okupio predstavnike velike srpske dijaspore u državama Zapada. Kako će zapadne države reagovati kada srbijanski predsednik, kao predsednik svih Srba na svetu, počne da na političke brifinge poziva i njihove građane srpskog porekla, ostaje da se vidi.

Sastanku je prisustvovao i patrijarh Irinej koji je pozvao srpski narod na jedinstvo u „najpunijem smislu reči“, precizirajući da misli na jedinstvo „u dobru“. Pošto se patrijarh našao u regionalnom srpskom političkom kontekstu, umesno je postaviti pitanje šta bi u tom miljeu predstavljalo političko dobro. Izjava u celosti glasi ovako: „Ono što nam je danas potrebno je da budemo jedinstveni u najpunijem smislu reči, nismo veliki narod i možemo da opstanemo samo ako ostanemo jedinstveni u dobru“. Iz navedene rečenice se prilično jasno vidi da je dobro metod za postizanje određenog političkog cilja, a to je opstanak. Na drugom mestu se objašnjava da opstanak ne može biti bilo kakav, već da podrazumeva i ostanak „na ognjištima svojih predaka“. U izjavi patrijarha ima i nepreciznosti, pošto je ostalo nedorečeno šta preti opstanku i ostanku srpskog naroda na ognjištima predaka, loša ekonomska situacija u regionu ili strane sile udružene sa susedima.

Patrijarh je svoj politički cilj ograničio na određeni nacionalni kolektiv. Ali vratimo se patrijarhovom načelnom shvatanju da političke ciljeve treba postizati služeći se dobrim načinom ili dobrim metodama, odnosno političkim dobrom. Pošto je u pitanju dobro, onda bi svi trebalo lako da ga razumeju i prihvate, bez obzira na nacionalnost. Dakle, naše pitanje glasi: šta bismo danas mogli svrstati u dobre političke metode u okviru jedne političke zajednice? Odgovor nije previše komplikovan. Dobro je živeti u političkom sistemu koji praktikuje i razvija efikasne (dobre) metode poštovanja političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava svojih građana. Mnoga od ovih prava su građanima Srbije danas ugrožena od strane predsednika svih Srba, ali patrijarh Irinej na takvu situaciju ostaje potpuno nem.

Mogli bismo pretpostaviti da patrijarh apeluje na srpsko jedinstvo u dobru, a da privatno misli – mada to ne želi javno da kaže – da predsednik svih Srba stoji na čelu jedinstva u zlu. Ali takva pretpostavka izgleda suviše optimistično. Patrijarh na ovakvim regionalnim sastancima igra ulogu dodatnog identitetskog lepka, pošto je funkcija predsednika svih Srba za sada još uvek politički neobavezujuća za Srbe u regionu.

U javnosti su dobro poznate i patrijarhove izjave u kojima otvoreno hvali Vučića. Da li to znači da je patrijarh Irinej samostalno osmislio trenutnu simfoniju između autoritarnog režima i SPC? Malo je verovatno. Teško je zamisliti da bi jedan takav politički program mogao da potekne iz uma višedecenijskog provincijskog episkopa, bez velikog iskustva u radu sinoda i bez naročitih teoloških i političkih interesovanja. Pre će biti da je takvu agendu prihvatio naknadno, po dolasku na mesto patrijarha, uviđajući odnose snaga u crkvi i državi, kao i ko su realni nosioci političke moći.

Međutim, kako god da je tekao proces preumljenja, čiji je rezultat otvorena podrška režimu, patrijarh je u tome upadljivo revnosan. Stoga nije nemoguće da bi iz svete želje da ugodi vladaru patrijarh i krunisao Vučića, ako bi se ovaj, kojim slučajem, i na takav bezobrazluk odlučio.

Peščanik.net, 17.02.2020.