Cela ili demokratska
„U Evropsku uniju može da uđe samo cela Srbija“. Ima već izvesno vreme kako srpski premijer i dvorska svita oko njega ponavljaju ovu misao, a sve povodom dolaska Euleksa, misije Evropske unije na Kosovo i njihove opsesije da taj dolazak zapravo znači otimanje (odavno izgubljenih) 15 odsto srpske teritorije.
U suprotnom, poruka je, Srbija neće biti vlasna da se upiše u Evropsku uniju. Ona bi, tojest Srbija, mogla po tumačenju premijerovog Dvora, da postane član EU kad se dovrši projekat Slobodana Miloševića, nazvan „oj Srbijo iz tri dela, kad ćeš opet biti cela“.
Tako je fiksacija na teritoriju postala za deo vladajuće političke nomenklature ključna odrednica evropskih integracija Srbije.
Je li jedini problem evropskih integracija Srbije da li će u Evropsku uniju ući cela i 85-procentna? Da li je, na primer, važno da Srbija bude 100 odsto demokratska i 100 odsto pravna država kako bi mogla da se kvalifikuje za članstvo u Evropskoj uniji?
Dakle, da li je važno kakva je Srbija kao država iznutra? Da li je ispunila sve one standarde potrebne za članstvo u Evropskoj uniji? One standarde koje su sve zemlje-nove članice mukotrpno usvajale i osvajale kroz proces stabilizacije i asocijacije.
Jer, šta bi vredelo nekoj zemlji to što ima nameru da uđe cela u Evropsku uniju, a da prethodno nije svoju državu i društvo upristojila i prilagodila evropskim vrednostima.
Može li u Evropsku uniju da uđe cela zemlja koja je nedemokratska i korumpirana?
To su pitanja o kojima ideolozi teorije krvi i tla ne žele da diskutuju, jer oni smatraju da je važna samo „fasada“ a da nije važno šta je unutra. Ali, 27 članica EU itekako vodi računa o tome šta je unutar evropske kuće.
A uopšte nije nebitno što neke od članica Evropske unije insistiraju da Srbija mora da ispuni neke od ključnih uslova da bi postala evropski ukućanin.
Nebitno je, na primer, da li će Srbija sa 100 odsto i sa 85 odsto teritorije izručiti haške begunce, odnosno osumnjičene ratne zločince Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Ali je itekako bitno da to uradi i time dokaže da se odrekla ratne politike Slobodana Miloševića i da poštuje međunarodno pravo, isto ono na koje se poziva srpski premijer u odbrani Kosova. Iz Srbije, nažalost stižu drugačije poruke. Pre neki dan (subota, 16. februar) ispred ambasade Slovenije u Beogradu pristalice Spskog narodnog pokreta 1389, udruženja “Naši” iz Aranđelovca, Udruženja studenata Pravnog fakulteta “Nomokanon” i organizacije Srpski sabor “Dveri”, inspirisani i vođeni politikom srpskog premijera Vojislava Koštunice poručili su Evropskoj uniji da srpsko pitanje na Balkanu nije rešeno i da oni ne priznaju avnojevske granice.
I sa 100 i sa 85 odsto teritorije Srbija treba da pokaže da je društvo u kome se poštuju ljudska prava, a ne da sve učestalije stradaju crkve i groblja ljudi drugih vera i nacija, da se razbijaju glave i onemogućavaju tribine ljudi koji drugačije misle i rasturaju izložbe pripadnika drugih naroda. I sve to u prisustvu vlasti. Ključna evropska vrednost koja nedostaje Srbiji u poštovanju ljudskih prava je – tolerancija.
I sa 100 i sa 85 odsto teritorije Srbija nema tržišnu ekonomiju zasnovanu na privatnoj svojini i preduzetničkoj slobodi. Srbije nema na listi država u kojima postoje ekonomske slobode, a vlast se trudi da očuva državni protekcionizam i feudalizam, koji uz spregu politike i biznisa stvaraju visoko monopolizovanu privredu. Ključna evropska vrednost koja nedostaje Srbiji u ekonomiji je – konkurencija.
I sa 100 i sa 85 odsto teritorije Srbija mora da izgradi sistem nezavisnog pravosuđa. Od zastarelih sudskih procesa sveštenim licima za pedofiliju, do tolerisanja političara da se ne odazivaju sudskim pozivima i priznanja najviših zvaničnika sudske vlasti da je pravosuđe u rasulu vidi se da je pravo (p)ostalo sluškinja politike. Ključna evropska vrednost koja nedostaje Srbiji u odnosima tri grane (zakonodavna-sudska-izvršna)vlasti je – pravna država.
I sa 100 i sa 85 odsto teritorije Srbija mora da se izbori sa korupcijom koja je, prema podaci Transparency internacional, među najvišima u svetu. Vlast mora da odgovori na pitanje kako to da se svake godine sve više zalaže za suzbijanje korupcije (hapseći razne „mafije“), a da istovremeno sve lošije stoji na rang listi korumpiranih država. Ključna evropska vrednost koja nedostaje Srbiji u borbi protiv korupcije je – transparentnost javnih funkcija i poslova.
I sa 100 i sa 85 odsto teritorije Srbija mora da se oslobodi potrebe države i političara na vlasti da kontrolišu medije. Sve dok je država vlasnik medija (uključujući i regionalne) i sve dok u upravnom odboru jedne velike dnevne novine sedi premijerov savetnik za medije, Srbija se neće kvalifikovati za članstvo u Evropskoj uniji. Ključna evropska vrednost koja nedostaje Srbiji u informisanju je – slobodno novinarstvo.
A možda ništa od toga Srbiji ne treba. Što reče pre neki dan profesor evropskih integracija Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić „Srbija će u najskorijoj budućnosti morati da preispita svoje odnose sa Evropskom unijom“.
Ko nije siguran kako će izgledati to preispitivanje, neka sluša ministra za Kosovo – Slobodana Samardžića.
Peščanik.net, 17.02.2008.
