Ko kontroliše izbore? Ako ste pomislili da su to kontrolori, odgovor je da situacija nije tako jednostavna. Kada se usredsredimo na izborni dan, ključan uticaj na tok glasanja ostvaruju organi koji su, prema zakonu, zaduženi za njegovo sprovođenje – izborne komisije (Republička i lokalne) i birački odbori. Članove ovih tela u stalnom sastavu predlažu poslaničke i odborničke grupe, dok se u proširenom sastavu predlažu od strane podnosilaca lista koji učestvuju na izborima – političkih stranaka, koalicija, grupa građana i njihovih izabranih predstavnika.
Zakonitost izbora nadgledaju tužilaštvo i sudovi, dok mediji koji izveštavaju o izbornom danu preuzimaju kontrolnu ulogu u ime šire javnosti. Dodatno, ulogu nadzora imaju i međunarodni i domaći posmatrači, koji mogu biti predstavnici država i međunarodnih organizacija, kao i predstavnici civilnog društva. Izborni proces, u celosti ili delimično, nadgledaju još i Odbor Narodne skupštine, REM i Agencija za sprečavanje korupcije. Spisak je obiman.
Ko su onda zapravo kontrolori? Površnim pretraživanjem novinskih članaka iz poslednje nedelje naći ćete više odgovora. Najčešće se pod „kontrolorima“ podrazumevaju članovi biračkih odbora, ali ponekad i posmatrači izbora. Ovi termini se često koriste neujednačeno, nekad čak kao sinonimi. Međutim, na samim biračkim mestima, članovi biračkih odbora i posmatrači izbora obavljaju različite uloge – jedni sprovode izbore, dok drugi prate njihov rad.
Da ne bi došlo do zabune gde kontrolori nadgledaju druge kontrolore, možda je najbolje da probamo da zaboravimo termin „kontrolori“ i umesto toga koristimo izraze „članovi biračkih odbora“ i „posmatrači izbora“. Ključna razlika između njih je u tome što članovi biračkih odbora donose odluke na biračkim mestima, dok posmatrači prate taj proces kako bi izveli zaključke o njemu i unapredili ga.
Članovi biračkih odbora imaju moć i pravo da utiču na tok glasanja, za razliku od posmatrača koji nemaju takva ovlašćenja. Dok članove biračkih odbora predlažu liste kandidata i predstavničke grupe, posmatrači se ne svrstavaju i predstavljaju civilno društvo. Ove razlike rezultiraju u drugačijoj logici njihovog prisustva na biračkim mestima. Cilj predlagača članova biračkih odbora je da budu prisutni na svakom biračkom mestu, dok posmatrači ne moraju biti prisutni na svim mestima. Dovoljno je da prate izbore na odabranom uzorku i na osnovu toga ocene tok izbornog dana.
Više je bolje
Svi članovi biračkog odbora odlučuju o celom procesu glasanja, od početka do kraja izbornog dana. Oni primaju izborni materijal, proveravaju ispravnost glasačke kutije, pripremaju biračka mesta, održavaju red i vode sam proces glasanja – od utvrđivanja identiteta birača do zaštite tajnosti. Na kraju dana, razdvajaju nevažeće od važećih listića, broje glasove, utvrđuju rezultate, popunjavaju zapisnike i predaju izborni materijal lokalnim komisijama.
Članovi biračkih odbora su prema zakonu ravnopravni, bez obzira na to da li ih je predložila grupa ili lista koja je deo vlasti ili opozicije. Ipak, o svim aktivnostima na biračkom mestu odlučuje većina članova u stalnom ili proširenom sastavu, pri čemu će većinu po pravilu činiti predstavnici vlasti. Međutim, Zakon usvojen 2022. godine garantuje posebna prava predstavnicima opozicionih izbornih lista. Naglašava se njihovo pravo da budu uključeni u sve aktivnosti biračkih odbora, posebno u ključne radnje koje osiguravaju integritet glasanja na biračkom mestu. Takođe, predsednik biračkog odbora je dužan da podstiče članove iz opozicije da aktivno učestvuju u tim aktivnostima.
Iako u manjini, članovi biračkih odbora koje je predložila opozicija zakonski ne smeju biti marginalizovani. Ipak, postojeća praksa nije uvek u skladu sa zakonom. U stvarnosti, na biračkim mestima u Srbiji se vodi stalna borba za integritet glasanja, u kojoj članovi biračkih odbora igraju aktivnu ulogu. Njihova istrajnost i predanost u zaštiti izbornih procedura posebno dolaze do izražaja u trenucima punim tenzije kada se broje glasovi, dugo u noć raspravlja o svakom nevažećem glasu, pregovara o unošenju primedbi u zapisnik, kao i prilikom ponavljanja glasanja.
Nazivanje ove uloge „kontrolom“ donekle umanjuje značaj članova biračkog odbora kao tela koje faktički sprovodi izbore na biračkom mestu. Svođenjem njihovog rada na kontrolnu ulogu, sugeriše se da drugi akteri sprovode izbore, dok oni samo nadziru taj proces. U stvarnosti, članovima biračkih odbora, posebno onima koji predstavljaju opozicione liste i koji su u manjini na biračkom mestu, potrebno je osnaživanje u uverenju da su oni ti koji zaista sprovode izbore, sa istim pravima kao i članovi većine. Kao prvi korak, trebalo bi ih nazivati pravim imenom.
Samo vas gledamo
Pored država, međunarodnih organizacija i udruženja, izbore u Srbiji može posmatrati bilo koje udruženje čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora. Predstavnici posmatrača imaju pravo da prate svaku izbornu radnju koju sprovodi birački odbor tokom dana glasanja. Da bi posmatrali tok glasanja, moraju biti obučeni i upućeni u procedure, ali u izbornom procesu nemaju druga ovlašćenja osim da na kraju dana unesu primedbe u poseban zapisnik o posmatračima. Zašto su posmatrači bitni na izborima?
Posmatračke organizacije se specijalizuju za identifikovanje izbornih nepravilnosti i pružaju spoljnu potvrdu izbornih rezultata, s dugoročnim ciljem unapređenja izbornog procesa kroz formulisanje i zagovaranje preporuka. Iako se u prethodnim decenijama obim posmatranja proširio i sada ne obuhvata samo izborni dan već i izborne kampanje, medijski monitoring i rad izborne administracije, dan glasanja i dalje ostaje ključna tačka svake posmatračke misije.
Postoje različite operacije koje se koriste za procenu izbora (npr. izlazne ankete, post-izborna forenzika). U Srbiji se ustalio metod koji se zasniva na celodnevnom posmatranju procesa glasanja na reprezentativnom uzorku biračkih mesta, izabranom u skladu s principima teorije verovatnoće. Ovo omogućava da se s određenom pouzdanošću na osnovu posmatranog uzorka donesu zaključci o svim biračkim mestima. Drugim rečima, na osnovu podataka o tome kako je protekao izborni dan i kakvi su rezultati na manjem delu biračkih mesta, moguće je doneti sud o svim biračkim mestima i procesu glasanja širom zemlje.
Manje je više
Često se postavlja pitanje: „Zašto se ne posmatraju sva biračka mesta?“ Prvo, mešaju se uloge posmatrača i članova biračkih odbora, što je već bilo predmet diskusije. Za obavljanje uloge posmatrača nije obavezno da budu prisutni na svim biračkim mestima. Drugo, očekuje se da će zaključci biti bolji ukoliko se posmatraju sva biračka mesta, a ne samo deo. Ipak, posmatranje izbora na reprezentativnom uzorku može zapravo ponuditi više prednosti nego posmatranje svih mesta.
U praksi, ponekad je izazovno dopreti do svih biračkih mesta, posebno do ruralnih ili teško pristupačnih. Ako se geografske podele poklapaju sa obrascima glasanja, ovo može dovesti do „urbane pristrasnosti“ u nalazima. Osim toga, posmatranje svih biračkih mesta zahteva znatno veći broj posmatrača, što može dovesti do neujednačenosti u njihovoj obuci.
Takođe, količina informacija koja se obrađuje sa uzorka meri se u stotinama hiljada podataka koji moraju biti verifikovani. Posmatranje svih mesta značilo bi rad sa milionima podataka, što bi gotovo onemogućilo njihovu proveru i smanjilo kvalitet podataka. Ne manje bitni su i resursi – logistički troškovi jednog posmatranja svih biračkih mesta mogli bi biti jednaki višedecenijskim troškovima posmatranja na uzorku. Manji broj dobro obučenih posmatrača na reprezentativnom uzorku mogu kontinuirano prikupljati pouzdanije i valjanije podatke nego kada bi se posmatrala sva biračka mesta.
2×2
Kako posmatračke organizacije koriste podatke prikupljene sa uzorka? U osnovi, odgovaraju na dva ključna pitanja. Prvo, da li se mogu potvrditi zvanični rezultati, odnosno postoje li značajne razlike između objavljenih rezultata izbora i rezultata dobijenih analizom posmatranog uzorka? Drugo, da li ti rezultati odražavaju volju glasača, odnosno postoje li značajne razlike između rezultata izbora na mestima gde su uočene nepravilnosti i onih gde nisu?
Na osnovu odgovora na ova dva pitanja, moguće su četiri različite situacije. Ukoliko ne postoje dokazi da su nepravilnosti uticale na rezultate i ukoliko se zvanični rezultati mogu potvrditi, glasanje je u osnovi proteklo regularno. Međutim, ukoliko postoje dokazi da su nepravilnosti uticale na rezultate, a zvanični rezultati se ne mogu potvrditi, može se govoriti o neregularnom izbornom danu jer objavljeni rezultati nisu valjani, a jasno je kako je do njih došlo.
Postoje i dve situacije koje zahtevaju dodatna razjašnjenja. Ako ne postoji dovoljno dokaza da su nepravilnosti uticale na rezultate, ali ne mogu da se potvrde zvanični rezultati, to može da znači da su se nepravilnosti dogodile van posmatranog uzorka u tolikoj meri da su promenile ishode glasanja ili da je došlo do grešaka ili varanja u sabiranju rezultata. Takođe, ako se mogu potvrditi zvanični rezultati, ali postoji dovoljno dokaza da su nepravilnosti uticale na ishode glasanja, onda rezultati ne odražavaju slobodno izraženu volju birača. U oba ova slučaja, posmatrači bi trebalo da obaveste javnost kako bi se pokrenuli procesi zaštite integriteta izbora.
***
Izborni dan predstavlja kulminaciju izbornog procesa, ali nije ni njegov početak ni kraj. Sve više se ishodi i regularnost izbora oslanjaju na period koji prethodi glasanju, u kom se oblikuje volja birača, kao i na naknadni period tokom kog se izborna volja iskazana kroz glasanje brani. Dok je u nekim konsolidovanim demokratijama izborni dan zaista „praznik demokratije“, u drugim zemljama ta fraza zvuči sarkastično. Suočeni sa ogromnom neravnopravnošću učesnika izbora, izbornim inženjeringom, pritiscima i potkupljivanjem birača, kao i državnim organima koji ne sprečavaju i ne sankcionišu zloupotrebe, postavlja se pitanje – ima li smisla boriti se za integritet izbornog dana?
Pribegavanje svim ovim kompleksnim i dugotrajnim načinima da se utiče na ishode glasanja upravo proizlazi iz toga što je „prečica“ – staromodna izborna prevara – zapravo postala teška. Varanje na dan izbora postaje skupo zbog prisustva desetina hiljada građana na biračkim mestima, koji onemogućavaju pokušaje manipulacije poput punjenja kutija ili prepravljanja zapisnika. Što je veći broj građana koji sprovode izbore kao članovi biračkih odbora ili ih posmatraju, to ne samo da otežava, već i odvraća od manipulacija na dan izbora. Borba za integritet izbora se tako prenosi na nova polja, ali to je uvek bio slučaj s demokratijom – nikada nije data u celini, već je uvek osvajana u delovima.
Peščanik.net, 16.12.2023.
