Birački spisak je pred izbore uvek aktuelan, i iz sezone u sezonu nailazi na nova sporenja. Glavna kontroverza vezana za birački spisak, veliko neslaganje između broja birača i punoletnog stanovništva, konstantno je prisutna. Iako su preporuke bile da se barem proceni obim ovog problema radi njegovog rešavanja, do sada nije bilo revizije biračkog spiska. Pomaci ka povećanoj transparentnosti u poslednjih nekoliko godina bivaju poništeni koracima unazad i većom zatvorenošću. Pored toga, otvaraju se novi problemi vezani za ostvarivanje biračkog prava i jednakost glasova, koji ne mogu biti rešeni bez transparentnog biračkog spiska. Čini se da bi jedino objavljivanje imena i adresa svih birača moglo trajno promeniti odnos prema biračkom spisku, ali da li to zaista želimo?
Fantom u spisku
Stalni izvor kontroverzi u vezi sa biračkim spiskom je neusaglašenost između broja punoletnih građana i broja birača u biračkom spisku. Ovo je dobro poznat regionalni problem, od Balkana do Centralne i Istočne Evrope: u zemljama sa sličnim tipovima biračkih spiskova i velikim odlivom stanovništva pojavljuju se slična odstupanja. Birački spisak je pasivan, što znači da građani nisu obavezni da se registruju, već ih unosi nadležni organ na osnovu podataka iz državnih službi i prijavljenog prebivališta koje se dobija od Ministarstva unutrašnjih poslova.
Pošto se povezivanje sa matičnim knjigama pre nekoliko godina gotovo automatizovalo, osnovni problem biračkog spiska ostaje tačnost prijavljenog prebivališta. Ne samo da nikada nije postojala jasna volja Vlade ili Ministarstva unutrašnjih poslova da se prijave prebivališta usklade sa stvarnim stanjem, već su izmene zakona iz 2022. godine dodatno usložile problem jer je iz zakona izbačen član 10 koji biračko pravo direktno vezuje za prebivalište u Republici Srbiji. Utisak je da smo sada u novoj zoni i da je prostor za drugačija tumačenja biračkog prava otvoren, ali i da će posledice po birački spisak biti nepredvidive.
Međutim, birački spisak ne bi bio kontroverzan da je problem samo u ovoj nesrazmeri između biračkog spiska i broja punoletnih stanovnika. Građani koji nemaju poverenja u državne institucije ovu prazninu u imaginaciji popunjavaju izbornim zloupotrebama, zasnovanim na pojedinačnim slučajevima preminulih glasača u spisku, višestrukim unosima ili nepoznatim osobama prijavljenim na adresama. Pošto će ovakvih slučajeva uvek biti, jer su administrativne greške neizbežne, a fiktivna prebivališta faktički nekažnjiva, i pošto nema dovoljne transparentnosti biračkog spiska, građani zaključuju da čitavu ovu „razliku“ čine fantomski birači. Decenijama su političke stranke podsticale tu percepciju zloupotreba, s obzirom na to da tradicija nalaže da opozicija optužuje vlast za fantomske birače, dok se vlast brani tvrdnjom da je spisak najažurniji u istoriji.
Posledica svega ovoga je nisko poverenje javnosti u tačnost biračkog spiska, što utiče i na izborni proces. Različite ankete (2019, 2022) pokazuju da više od polovine građana misli da birački spisak ne sadrži tačne podatke, dok polovina od njih misli da se podaci manipulišu radi izborne dobiti. Pred svake izbore vidimo jasne posledice ove decenijske zapuštenosti.
I šta ćemo sad
Ako kažemo da se dugo čeka na sređivanje biračkog spiska, ne bismo pogrešili. OEBS je 2012. godine preporučio Srbiji da kao prioritet sprovede sveobuhvatnu nezavisnu reviziju biračkog spiska. Ova preporuka je na snazi od tada, zaključno sa najnovijom preporukom iz 2022. organima vlasti da se izvrši potpuna revizija biračkog spiska, uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo. Dakle, ovo pitanje je prepoznato i stavljeno na dnevni red pre više od decenije, ali je danas možda i dalje od realizacije nego kada je jedinstveni birački spisak prvi put stavljen na agendu.
Najbliže sređivanju biračkog spiska došlo se u periodu 2019-2020. Tada je delovalo kao da bi mogla da se organizuje verifikacija biračkog spiska. Verifikacija je proces u kom se ispituje stepen usklađenosti biračkog spiska sa stanjem na terenu, odnosno identifikuje se obim problema da bi u sledećoj fazi organi vlasti mogli da ga rešavaju. Tokom prvog međupartijskog dijaloga 2019. godine činilo se da bi vlast mogla da pristane makar na proces verifikacije i Vlada je formirala radnu grupu u kojoj su bili predstavnici institucija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice i međunarodnih organizacija, sa mandatom da se razvije metodologija za verifikaciju biračkog spiska.
Radna grupa Vlade je prilično brzo usvojila metodologiju, međutim, nakon iskazane zabrinutosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, taj pokušaj verifikacije je zaustavljen. Vlada je 2021. formirala novu radnu grupu u kojoj su bili predstavnici političkih partija, ali ovog puta bez predstavnika organizacija civilnog društva, univerziteta ili međunarodnih organizacija. Nije bilo ni verifikacije ni revizije.
Ipak, od tada je učinjeno nekoliko manjih izmena, od koji su neke pozitivno uticale na transparentnost biračkog spiska, ali neke su imale i negativan efekat. Sa jedne strane, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu objavljuje tromesečne zbirne brojeve registrovanih birača po opštinama. To je pomak u dobrom smeru, ali ne govori mnogo o tome šta se dešava na nivou biračkih mesta i adresa. Takođe, izvršena je delimična objava biračkog spiska, tako što je moguće videti lična imena birača na svakom biračkom mestu. Ovo je pre neutralna promena nego pozitivna promena, jer ne omogućava da se birač u spisku poveže sa adresom ili da se vidi broj birača na adresi. Ovakvo parcijalno objavljivanje biračkog spiska možda čak može da pobudi više sumnji nego što može da ih ukloni.
Konačno, od 2022. godine pozivi za glasanje, kojima se birači obaveštavaju o mestu glasanja, prestali su da se šalju na konkretne adrese stanova, već prate poštanski sistem dostave. Ovo je bio pomak ka manjoj transparentnosti, otvarajući lavinu spekulacija građana koji su u ulazima nalazili svežnjeve neraspoređenih poziva s imenima birača koje ne poznaju, ali za koje ne mogu utvrditi u kom stanu bi trebalo da žive. Ovo može biti najmanja, ali najdestruktivnija promena po poverenje u izborni proces u poslednjih nekoliko godina, za koju je teško naći dobro opravdanje.
Dometi zloupotreba
Ovakvi koraci ka smanjenju transparentnosti biračkog spiska trebalo bi da nas zabrinu, jer omogućavaju proširenje dometa zloupotreba koje uključuju birački spisak. Iako birački spisak nije glavna pozornica za fantome, on je važan jer utiče na to da li svi građani Srbije imaju biračko pravo i da li ga imaju pod istim uslovima. Objasniću to kroz dve ilustracije.
Između predsedničkih izbora 2017. i parlamentarnih izbora 2020, u većini gradova i opština u Srbiji broj birača se smanjio za oko tri odsto. Među opštinama sa najizraženijim padom broja birača istakle su se opštine na jugoistoku, poput Babušnice i Ražnja sa smanjenjem od 8.5%, Gadžinog Hana sa 10%, i Crne Trave sa čak 14% manje birača. Međutim, opština koja je doživela dramatičan pad broja birača bila je Medveđa, koja je 2017. imala 10.6 hiljada birača, a 2020. samo 6.5 hiljada, odnosno 38% manje. Između izbora 2020. i narednih izbora 2022, broj birača se smanjio za oko dva odsto u većini opština i gradova. Ovde nisu privukle pažnju opštine u kojima se broj birača drastično smanjio, već suprotno, one u kojima se povećao, nasuprot trendu u ostatku zemlje. Osim Čajetine, najveći rast broja birača u Srbiji zabeležen je u opštinama Ljubovija (2%) i Mali Zvornik, čak 7.5%.
Birački spisak odražava trendove koji se teško mogu objasniti demografskim procesima, već više administrativnom proizvoljnošću kojom se biračko pravo dodeljuje ili oduzima. Najbolje objašnjenje za događaje u Medveđi je da su pasivizirana prebivališta državljana Srbije koji tamo nisu stalno prisutni i verovatno žive na Kosovu. S druge strane, u podrinskim opštinama se masovno fiktivno registruju državljani koji žive u Bosni i Hercegovini. Čak i ako ne postoji jasan konsenzus o tome kako bi trebalo urediti pravo glasa državljana koji nisu prisutni u zemlji, trenutno stanje, u kojem se pravila ne primenjuju jednako na sve, deluje najgore.
Drugi problem s kojim se danas posebno suočavamo je fiktivna promena prebivališta radi ostvarivanja biračkog prava. Izborni turizam bio je predmet velike pažnje na poslednjim izborima u Poljskoj i Mađarskoj, gde zbog izbornog sistema sa više izbornih jedinica, glas birača može imati različitu težinu u zavisnosti od toga gde se ostvaruje. Ove godine je kontekst u Srbiji u Srbiji u kojem su proizvoljno raspisani izbori u polovini lokalnih samouprava, dok će u drugoj polovini biti naredne godine, veoma podsticajan za ovakav vid izbornih zloupotreba.
Na ovaj fenomen je u oktobru ukazao Milan Stamatović, na dosta neobičan način. On je, naime, objasnio da se pridružuje SNS-u jer inače oni mogu da prebace deo birača u Čajetinu i da ga lako pobede. Stamatović je naveo da smatra da je to što SNS radi legitimno, a prethodno je i sam pred izbore 2020. pozivao opozicione birače iz drugih opština da se prijave i glasaju u Čajetini. Kasnije se javno ukazivalo i na to da se birači na ovaj način prijavljuju u Beogradu, kao način uticanja na ishod izbora.
Ali lažno prijavljivanje prebivališta radi izborne dobiti nije ni legalno ni legitimno. U suprotnosti je sa zakonom o prebivalištu, a moglo bi da sadrži i elemente krivičnog dela protiv izbornog prava. Izborni turizam je nelegitiman jer smanjuje vrednost glasa onih koji imaju stvarno prebivalište u „destinacijama“, dok „turistima“ daje mogućnost da ostvaruju izborno pravo u više različitih opština, čime se birači stavljaju u neravnopravan položaj. Zato se pravo glasa na lokalnim izborima često ograničava uslovom prebivališta u određenom trajanju, obično od nekoliko meseci. Problem netransparentnosti biračkog spiska ovde dolazi do punog izražaja, jer onemogućava identifikaciju i sankcionisanje izbornih turista.
***
U tekstu o biračkom spisku iz 2017. pozvao sam se na Henlonovu oštricu koja kaže da ne treba pripisivati zlonamernost nečemu što se može adekvatno objasniti nesposobnošću. Ali šta ako je nesposobnost maska za loše namere? Birački spisak je slučaj problema neuređenosti koji se kontinuirano ignoriše uprkos svim pokazateljima o štetnim posledicama. Ali neuređenost i netransparentnost otežavaju spoljno praćenje i analizu procesa, a u toj senci, u sivoj zoni, lakše je izvesti zloupotrebe, ako ne danas, onda sutra. Posle svakog izbornog procesa u kojem se repertoar zloupotreba proširi, jer ih niko i ništa ne sprečava, postaje teže verovati da je problem u nekompetentnosti.
Povećanje transparentnosti biračkog spiska je jedna od najlakših intervencija u izborni proces. Moglo bi da se obavi kroz minimalne promene kao što su objavljivanje inicijala birača ili njihovog broja po domaćinstvu. Dalje intervencije podrazumevale bi nešto kompleksniju nezavisnu verifikaciju, a stvarno uređivanje zahteva veće resurse i ozbiljan dijalog oko tumačenja stvarnog značenja biračkog prava u našoj političkoj zajednici.
Međutim, u poslednje vreme čini mi se sve neophodnijim da se birački spisak u celosti objavi, u formi imena i adresa stanovanja svih birača. Možda bi ovakvo otvaranje imalo i šire posledice na uređenost odnosa i pravni status stanovanja u Srbiji. Ali da bi se to uradilo, potrebno je da se dovede u ravnotežu pravo na zaštitu podataka o ličnosti sa korisnošću javnog uvida u birački spisak. Potrebno je pre svega da pokrenemo dijalog o tome, da li bi to uopšte bilo poželjno. Ali to će morati da sačeka sledeći trenutak kada od predstavnika vlasti budemo mogli da čujemo nešto drugo o biračkom spisku osim toga da je ažurniji nego ikada.
Peščanik.net, 14.12.2023.
