U nedostatku potencijalnih dezertera u vladajućoj koaliciji, opozicija se nada da će konflikti oko važnih društvenih tema uneti razdor u redove režima. Jedna takva tema jeste zakon o regrutaciji pripadnika ultraortodoksne zajednice koji je stigao na dnevni red Kneseta. Namera je da se zakon i negativan sentiment koji u društvu postoji prema ultraortodoksnoj zajednici iskoriste kako bi se mobilisala podrška građana kakva je bila tokom protesta zbog pravosudnog prevrata. Izjave političara usmerene protiv ultraortodoksne zajednice privlače jedan deo birača. Kod nekih stranaka, kao što je bila Šinui Tomija Lapida antiharedska pozicija je činila glavnu tačku političkog programa, dok je Avoda pod vođstvom Ehuda Baraka još na izborima 2000. obećavala obaveznu regrutaciju haredim kako bi popravila rejting. Sličnom strategijom se služi(la) i stranka Israel Beitenu Avigdora Libermana.
Već decenijama traje odlaganje donošenja trajnog zakona kojim bi se i pripadnici haredske zajednice obavezali na služenje vojnog roka. Juna prošle godine je isteklo privremeno zakonsko rešenje prema kom su haredim bili izuzeti od služenja vojnog roka, a od aprila i produženje privremenog izuzeća. Sa istekom rokova prošle nedelje je počela obaveza vojske da krene sa regrutacijom, dok bi država trebalo da prekine stipendiranje ješiva koje ne sarađuju.
Napad od 7. oktobra je drastično promenio pogled na pitanje služenja vojnog roka. Dok se pre ovog događaja (oprezno) govorilo da vojska ima previše regruta, sada je situacija drugačija. U Izraelu očekuju da će rat trajati godinama i insistiraju da i haredim „ponesu deo tereta“ u odbrani zemlje. Termin „jednaka raspodela društvenog tereta“, gde se misli na bezbednosni (služenje redovnog vojnog roka i kasnije u rezervnom sastavu) i ekonomski aspekt (zapošljavanje i plaćanje poreza) ponovo je aktuelan. Pripadnici ultraortodoksne zajednice u tom smislu ne doprinose dovoljno: broj regruta iz ovog sektora je zanemarljiv, a stopa zaposlenosti je niska te su haredim optuženi da žive na račun ostalih građana.1
Prema novom nacrtu zakona oko kojeg čak ne postoji potpuna saglasnost ni unutar vladajuće koalicije, a koji guraju premijer i ultraortodoksne partije, starosna letvica za oslobođenje od vojne obaveze će biti podignuta na 35 godina, brojčani ciljevi (kvote) regrutacije neće biti definisani, dok se primena planira tek posle tri godine. Vrhovni sud je već nekoliko puta proglašavao nezakonitim izuzeće haredim od služenja vojnog roka zbog nepoštovanja principa jednakosti pred zakonom i vraćao ga u Kneset na ponovno razmatranje. Vladajuća koalicija traži da se donošenje sudske odluke o zakonu odloži na pola godine jer planira da pripremi poseban osnovni zakon koji bi bio imun na sudsku reviziju i kojim bi se učenje Tore proglasilo za posebnu vrednost jevrejskog društva i izjednačilo sa služenjem vojnog roka.
Izuzeće haredim od vojne obaveze koju imaju ostali građani traje još od osnivanja države kada su oni činili brojčano malu grupu. Danas ih ima oko 1,28 miliona.2 Prirodni priraštaj ultraortodoksnog stanovništva je veći od proseka i iznosi 4,2 posto, dok je kod opšte populacije 1,9 posto. Ako se trend bude nastavio to će u skoroj budućnosti postati veliki ekonomski problem za zemlju.
Dogovor o izuzeću predstavlja primer klasične trgovine između dve strane sa koruptivnim elementom koji Joav Peled i Geršon Šafir zovu „cenom legitimacije“. To je cena koju je sekularno društvo pristalo da plati kako bi se osnažila tvrdnja o povezanosti jevrejskog naroda sa teritorijom na kojoj živi preko verske spone koju čuva ultraortodoksna zajednica. Nakon višedecenijskog postojanja države možda i nema više političke potrebe za tim, ali sve partije se koriste dogovorima sa haredskom zajednicom kako bi ispunili svoju agendu. Poslednja Rabinova vlada je zahvaljujući ustupcima partiji Šas uspela da osigura većinu za izglasavanje sporazuma sa Palestincima 1993. godine.
Puno prašine se diglo oko zakona o regrutaciji zbog narušavanja demokratskog principa jednakosti. Ali mnogo veća opasnost po izraelsku demokratiju dolazi od strane hardalim (haredim nacionalista). Procena je da oko 20 posto stanovništva čini ovu mesijansku grupu koja zastupa mizogine, rasističke i antiliberalne stavove. Poslednje dve decenije traje uspon hardalim kroz državne strukture. Već sada oni čine veći deo policijskih i vojnih formacija na okupiranim teritorijama, a cilj im je da postave svoje ljude i na pozicije u Šabaku i Mosadu. Upliv hardalim u svakodnevni život je porastao. Pod njihovim uticajem je došlo do promena javnog govora uvođenjem jezičkih izraza koji odražavaju verski svetonazor. Zapadna obala je „Juda VeŠomron“ (Judeja i Samarija), umesto kolokvijalnog termina „zemlja“ (arec) koriste respektabilni „država Izrael“ (medinat Israel), a rečenice završavaju frazama „Amen“ i „Baruh HaŠem“ (hvala bogu). Oni su u ovom ratu podneli velike žrtve zbog čega će biti teško osporiti njihov uspon ka poziciji dominantne snage u društvu. Hardalim pripadaju kategoriji stanovništva koje radi, plaća porez, služi vojsku odnosno učestvuju u „podeli tereta“ te izostaje kritičan odnos prema vrednostima koje promovišu: jevrejskoj nadmoći i poricanju palestinskog prava na zemlju. Becalel Smotrič, najpoznatiji predstavnik hardalim, ostavlja dve opcije Palestincima: „dobrovoljno“ napuštanje zemlje ili pristanak na inferioran status u Izraelu. Samo mali broj građana se protivi nameri ove mesijanske grupe da se Palestincima ne ispune ni minimalni zahtevi u vezi sa stvaranjem palestinske države.
U Izraelu se stalno vraćaju na dilemu da li bi se 7. oktobar dogodio da je na čelu države bila neka druga pristojnija vlada. Ali pravo pitanje je da li je moguća vlada koja će zastupati drugačije vrednosti. Sredinom marta američki senator Chuck Schumer je u govoru u Senatu napravio distinkciju između izraelskog političkog vrha koji je označio kao prepreku za rešavanje sadašnje situacije i građana za koje veruje da bi podržali rešenje u vidu stvaranja dve države zbog postizanja mira. Ipak, svrstavanje cionističke opozicije i građana iza odluke vladajuće koalicije da se krene u besmisleni rat pokazuje da većina građana nije u stanju da zamisli drugačiji Izrael.
I Srbija može da se seti sličnih poruka koje su stizale iz sveta i laskale građanima da su bolji od svojih političkih lidera. Da je teza klimava videlo se 2012. kada su podršku birača dobile partije koje su devedesetih započele ratove čiji saldo je više od sto hiljada mrtvih, razaranje susednih zemalja kao i moralna i ekonomska devastacija Srbije. To je začarani krug: bez novih društvenih vrednosti i ciljeva ostaje otvoren prolaz za snage protiv kojih bi trebalo da se vodi principijelna borba što je teško kada se kritika vlasti vrši sa desnih pozicija. Zato u Izraelu umesto prekida rata i povratka vojnika kući, zahtevaju da se regrutacija nametne i haredskoj zajednici. Posle svih užasa u Gazi i na Zapadnoj obali u kojima učestvuju, generacije rođene 2004/05 su možda izgubljene. Da li će se nešto zaista popraviti ako i mladi haredim budu na frontu?
Peščanik.net, 08.04.2024.
IZRAEL / PALESTINA________________
- Njihov rad u organizaciji ZAKA, koja se bavi sakupljanjem i identifikovanjem telesnih ostataka nakon terorističkih napada i drugih katastrofa, više se ne smatra dovoljnim doprinosom.
- Odluka je doneta uoči rata za nezavisnost kada je bilo oko 400 učenika ješiva. Problem nastaje krajem sedamdesetih Beginovom odlukom da ukine ograničavanje broja ješiva tada broj učenika počinje da raste, ali pravi procvat dolazi osamdesetih sa osnivanjem ultraortodoksne stranke Šas.
