Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Iako je nas nazvao malim galskim selom, ostrvom slobode (ili će pre biti neslobode?) a sebe Asteriksom i Obiliskom (pomešali mu se Obilić, Obelix i obelisk) predsednik Srbije ipak više liči na strip Komandant Mark. Strip koji je takođe pominjao, začudo ispravno ali u neispravnom kontekstu. Građanska neposlušnost, rekao je, a gde vam to piše, u stripovima Komandant Mark, Blaf i Žalosna Sova (zašto je iz ove udžbeničke definicije izostavio Floka?).

Istini za volju, ne liči on ni karakterno ni žanrovski na komandanta Marka (samo voli tu titulu pa još unapređenu u vrhovni), više je jedan groteskni spoj dva glavna lika. Pred nama se junači kao da je komandant Mark dok istovremeno izražava tužni pesimizam Žalosne Sove. Zahtevaćemo da se policija i vojska vrate na sever Kosova, ali nam oni to neće dati. Hoćemo kompromisno rešenje, ali do kompromisa neće doći. I najnovije: odbili su naš zahtev, ali kud baš na Badnji dan.

Dakle, poslao je zvanični zahtev da se odobri ono za šta je rekao da neće biti odobreno, samo im zamera što je KFOR odbijenicu poslao tog a ne nekog drugog datuma? Ali kod drugog datuma kad bi bio drugi dan Božića, pa sveti Stefan, „srpska“ Nova godina, pa eto ti ga već i sveti Jovan. Koji bi datum bio prikladniji predsedniku Srbije i šta fali Božiću osim što se nije setio da pomene kako su u ta ista dva dana neki mladići srpske nacionalnosti ranjeni i prebijeni?

A bilo bi dramatičnije da je posegao za onom već izlizanom: u noći kad gori Hilandar… Tim pre što se upravo vratio sa Hilandara odakle nam je slao razglednice. Mogao je da sroči nešto kao: u danu kad je ranjen dečak, vi nam branite da vratimo policiju i vojsku. Mogao je kao komandant i kao što je već i radio da podigne makar drona ako ne i borbenu gotovost, ali je ipak samo izrecitovao žalopojku o datumu. Jer se malo galsko selo brani radnim danima, na crkvene praznike tihuje.

Srećom pa između silnih crvenih slova padaju i neki obični svetovni dani kad predsednik Srbije može da ugrabi priliku i izloži nam svoj depresivno optimistični stav. (Jeste li i vi primetili da je o ovoj godini govorio kao o „sledećoj“, ni on ne veruje da je stigla nova godina, ovo je i dalje ona stara, samo razgažena ko cipela.)

Ali zašto nam se neprekidno „obraća“ kad je i njemu i ispitivačima javnog mnjenja jasno da više nikoga ne može privući na svoju stranu? Ko se za ovih deset i više godina nije opredelio za vlast taj se ili iselio ili zabunkerisao, a onaj višak od milion glasača koji se ispostavio popisom stanovništva je ionako sigurna baza vlasti. Čemu onda svakodnevna TV i Instagram ubeđivanja samo svojih glasača? Zar su toliko zaboravni ili toliko neuki i nemušti da predsednik Srbije ne može da se osloni na njihovu samostalnu odbranu nego mora da im svakog dana daje instrukcije? Doduše, nekada se po sopstveno mišljenje išlo u komitet, sada mišljenje dolazi u kuću, što je, priznaćete, ipak napredno.

Peščanik.net, 09.01.2023.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)