Transparent: Ana je tu, Parada u Beogradu 2017.

Parada u Beogradu 2017.

Igor to nije zaslužio. Naprosto nije imao kad. Tek se rodio. Nijedno dete ne zaslužuje da se nađe u centru pažnje ostrašćenih komentara. Kao svako dete, Igor samim svojim rođenjem zaslužuje šansu za pristojan i ispunjen život. To je njegovo univerzalno pravo, bez obzira na njegov pol, boju kože, poreklo. Ostavimo zato Igora.

Ana Brnabić je nešto drugo. Ona je zaslužila komentar. A teško je sprečiti da u nekom svom vidu taj komentar ne bude ostrašćen. Naprosto zato što nepravda boli. A nepravda je kada Ana Brnabić za sebe stiče prava i privilegije koji su drugima uskraćeni. Ona naprosto gazi univerzalno pravo koje kao civilizovana zajednica dugujemo Igoru.

Mi nismo civilizovana zajednica, reći će neko, pa onda ni Igoru ništa ne dugujemo. Štaviše, pošto smo kao kolektiv pali u varvarstvo, svaka osoba ima pravo da za sebe izbori šta god može, bez obzira na štetu koju time nanosi drugima. Tako bi se od komentara odbranila Brnabić, ali bi Igor iz istog razloga mogao sve da izgubi.

Drugim rečima, zarad dobrobiti Igorove, mora se kritikovati Brnabić. Ona je saučesnica u varvarskom rušenju civilizacijskih temelja na kojima bi morao da stoji ovdašnji „srpski“ kolektiv. Kritikovati Brnabić znači boriti se za Igora i njegovo pravo na pristojan i ispunjen život. Za početak, treba pitati kako je uopšte povučena veza između Igora i nje.

Strogo pravno govoreći, Brnabić ne može biti Igorova roditeljka. Dva su razloga za to. Prvi, osobe istog pola ne mogu biti registrovane kao roditelji. Drugi, u Srbiji nisu dozvoljeni brakovi između osoba istog pola. Povrh toga, pravno nisu priznate ni njihove vanbračne zajednice. Zbog toga Brnabić ne može ni da usvoji Igora. Ako striktno sledimo zakon, Brnabić je samo cimerka osobe koja je dobila dete. Kada se predstavlja kao roditeljka, Brnabić se lažno predstavlja i time se krši zakon.

Naravno, taj zakon je očajno loš. On mora biti promenjen. Zajednice između dve osobe istog pola moraju imati sva prava kao i zajednice između dve osobe različitog pola. Uključujući tu i pravo na zajedničko podizanje dece. Brnabić je predsednica vlade. Kao predsednica vlade, tobože je dobila dete. Kao predsednica vlade nije pokrenula nijednu inicijativu da se pravno definiše odnos u kome se nalazi.

Ona se za to svoje univerzalno pravo, sa kojim se oštro kosi domaće zakonodavstvo, izborila kako je znala i umela, a znala je i umela – loše. Prigrabivši to pravo mimo zakona za sebe, ona je sve ostale koji sa njom dele obeležje na osnovu koga su diskriminasani ostavila na cedilu. Da stvar bude gora, ona je za sebe prigrabila privilegiju u kolaboraciji upravo sa onima koji diskriminišu sve ove ostale.

Brnabić treba pozvati da njena vlada predloži zakone koji bi ukinuli ovo nepodnošljivo stanje diskriminacije. Dok to ne učini, njen lični primer ne znači apsolutno ništa za sve druge koji su izloženi nasilju i patnji zbog obeležja koja dele sa predsednicom vlade. Dok to ne učini, nema nijednog razloga da je ti drugi slave kao osobu koja se izborila za pravo koje je njima i dalje neopravdano uskraćeno.

Pogotovo je ne mogu slaviti kao lezbejku. Taj pogrešni argument ide otprilike ovako – kao predsednica vlade, Brnabić je kolaborantkinja kriminalne klike na vlasti, ali kao lezbejka ona čini mnogo za zajednicu gej osoba i zato se treba radovati što je dobila dete. Kada se svede na svoje osnovne premise, taj argument je kontradiktoran.

On u stvari glasi – kao predsednica vlade Brnabić ne čini ništa za prava diskriminisanih gej osoba; kao lezbejka Brnabić brani ta prava. Da bi se videlo kako je glup ovaj argument, treba se samo zapitati koja od dve Brnabić ima veću moć i može učiniti više za gej osobe – predsednica vlade ili lezbejka? Na stranu sad što se ovde u moralni argument kao kriterijum unosi obeležje koje mora biti moralno neutralno.

Zašto je važno insistirati na moralnoj neutralnosti obeležja gej osoba? Zato što se samo tako može tvrditi da je njihova diskriminacija na osnovu moralno neutralnog obeležja gnusna i nedopustiva. Biti gej u moralnom smislu ne znači ništa. To ne može biti opravdanje za bilo šta, niti može biti osnova za bilo kakvu sankciju.

Kao moralno bitnu odliku, homoseksualnost tretiraju upravo tlačitelji gej osoba. Oni drže da je homoseksualnost moralno bitna karakteristika i da zato može biti osnova za diskriminaciju. Kada, u konkretnom slučaju, iz zajednice gej osoba stiže podrška predsednici vlade samo zato što je ona lezbejka, ta zajednica naseda na prevaru svojih tlačitelja.

Evo šta tu onda imamo kao konačni izvod. Brnabić uživa privilegije jer se priključila tlačiteljima. Ona je pogazila moralne principe da bi izbegla diskriminaciju. Time je poslala poruku da se u Srbiji javno može biti lezbejka ako i samo ako si i kolaborantkinja. Za druge gej osobe to znači: ako nećete da vas diskriminišu, odustanite od moralnih principa koji diskriminaciju razotkrivaju kao neprihvatljivu.

To je očajno loša poruka za zajednicu gej osoba. S druge strane, s radošću će je prihvatiti njihovi tlačitelji. Igor zaslužuje da živi u boljem svetu od toga.

Peščanik.net, 22.02.2019.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Sasvim kratak odgovor Lepi Mlađenović

Lepa Mlađenović – Lezbejka mama i ova država

LGBTQIA+

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)