Razglednica Lezbejski pozdrav iz Niš

Foto: Lepa Mlađenović

Odgovor Dejanu Iliću na tekst „Kratki osvrt na I“ (ne bih koristila puno ime deteta, koje ničim nije doprinelo da se nađe u ovoj prepisci).

Sve u tekstu Dejana Ilića je politički ispravno. Slažem se i sa njegovim zaključkom da je predsednica vlade „saučesnica u varvarskom rušenju civilizacijskih temelja na kojima bi morao da stoji ovdašnji „srpski“ kolektiv“. Sve u tom tekstu je logički ispravno, sve analogije su jasne. Dakle, racionalno se slažem, ali život nas lezbejki u regionu je daleko od te slike. U našoj svakodnevici nema ni nagoveštaja stava da je dobro biti lezbejka, već naprotiv, nad nama se i dalje nadvija mržnja, uverenje da je voleti žene bolest i da to ipak nije normalno. Živimo u strahu kada će nas neko od bližnjih ili daljnjih opet zapitati Gde ti je mladić, iako smo već sto puta objasnile da smo lezbejke. Nikad ne znamo kada neko od rodbine na porodični skup neće dovesti decu, da ne budu u istom prostoru sa lezbejkom, niti kada će mi neki lik na ulici dobaciti jer me je prepoznao, ili me pljunuti u lice. Sve mi koje imamo drugarice u malim gradovima znamo kako se tresu dve lezbejke kada se uhvate za ruke na ulici. Sve mi kojima je stalo do svake lezbejke znamo da mnoge ne mogu ni tu reč na L da izgovore, jer je kontaminirana mizoginom odvratnošću, pa devojke kažu ja sam gej, ja sam u fazonu, ja sam drugačija. Mi znamo da ima puno lezbejki koje su posebno ugnjetene, kao što su Romkinje lezbejke, pa im se govori da toga nema u njihovom narodu, ili kao što su žene u kolicima kojima se negira bilo kakva seksualnost u principu, a pogotovo lezbejska erotika. Sve smo čule za drugarice lezbejke koje su napadane fizički i seksualno, jer insistiraju na tome ko su. A mi feministkinje mirovnjakinje živimo i sa negiranjem genocida od strane onih među nama koje ne kriju da su lezbejke. Dakle, ja kao privilegovana lezbejka feministkinja iz glavnog grada ne mogu da kažem da mi je svejedno da li je premijerka lezbejka ili nije, kad znam da je mnogim devojkama u teškim životnim uslovima upravo ona svetla tačka. Njihovi roditelji glasaju za ljude koji su sada na vlasti, a onda je ćerkama lakše da sa njima pregovaraju o svom erotskom izboru. Dakle, nije mi svejedno da li je na mestu premijera debeli beli muškarac seksista ili klasna bela lezbejka, bez obzira što se u potpunosti suprotstavljam politici vladajuće partije. I baš u toj totalnoj društvenoj nelogičnosti je hrabro biti lezbejka mama van legalne veze. Onda znamo da je dan donošenja pravednijih zakona sve bliži.

Autorka je psihološkinja i aktivistkinja lezbejskog, feminističkog i anti-ratnog pokreta.

Peščanik.net, 23.02.2019.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Sasvim kratak odgovor Lepi Mlađenović

Dejan Ilić – Kratki osvrt na Igora

LGBTQIA+