Veličanstveno protestno okupljanje studenata i građana u Beogradu 15. marta i dešavanja tokom skupa privukli su veliku, maksimalnu pažnju javnosti i neizbežno u senci ostavili neke stvari vredne pažnje. Jedna od njih, vrlo ilustrativna, zavređuje poseban osvrt.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 24. februara povodom obeležavanja treće godišnjice od ruskog napada na Ukrajinu, usvojila rezoluciju kojom se potvrđuje podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu i traži da Rusija povuče svoje oružane snage sa ukrajinske teritorije i prekine neprijateljstva. Srbija je glasala za tu rezoluciju.
Ali predsednik Srbije je, samo dan nakon toga, izjavio da je Srbija glasanjem za rezoluciju napravila grešku. Rekao je da se izvinjava građanima Srbije zbog toga i dodao „sam snosim krivicu za to, zato što sam valjda i umoran i opterećen i ne mogu da stignem sve“.
Sa stanovišta Ustava i zakona predsednik nije imao nikakvog razloga da se izvinjava građanima Srbije a pogotovo da opravdava to što „nije stigao“ da obezbedi drugačije glasanje. Naime on po Ustavu to i nije mogao. U bikefalnom („dvoglavom“) sistemu izvršne vlasti podeljene između njega i Vlade na nejednake delove u korist Vlade, ovo pitanje je potpuno van predsednikove nadležnosti. Ne samo da Ustav u članu 112 koji uređuje nadležnosti predsednika republike, ne predviđa nikakva njegova ovlašćenja s tim u vezi, nego u članu 123 utvrđuje da „politiku (i unutrašnju i spoljnu) utvrđuje i vodi Vlada“. A i Zakon o spoljnim poslovima, u članu 2, izričito kaže da „spoljnu politiku utvrđuje Vlada a sprovodi ministarstvo spoljnih poslova i drugi organi državne uprave u okviru utvrđenog delokruga“. Dakle predsednik republike može (pogotovo imajući u vidu mogućnost kohabitacije) imati loše mišljenje o nekom spoljnopolitičkom potezu Vlade, može ga i javno izraziti, ali ga ne može menjati.
Izgledalo je da će nezavisno od (ne)nadležnosti predsednika republike njegovo izvinjenje za Rusiju biti dovoljno. Iz Kremlja je saopšteno da Rusija prihvata predsednikovo izvinjenje zbog „tehničke greške“ i „pogrešnog glasanja“. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova rekla je da joj se čini da je jedina „prava odluka rukovodstva Srbije bila da se izvini pred sopstvenim narodom“. I dodala da se nada „da će to biti dobra lekcija da se ne sme zaboraviti ko ti je pravi prijatelj, ko te je uvek podržavao i čak spasavao“.
Ali ispostavilo da izvinjenje ipak nije dovoljno. Nekoliko dana kasnije, ista portparolka je izjavila da je od izvinjenja mnogo interesantnije da li je srpska delegacija u UN povukla svoje glasanje o „antiruskim“ rezolucijama. I izrazila je očekivanje da će to će biti urađeno.
I ubrzo je i urađeno. Misija Srbije pri UN je u Sekretarijatu UN promenila glas iz „za“ u „uzdržana“. Time je, kako je to rekao ministar spoljnih poslova koji je javnost obavestio o promeni glasanja, stavljena tačka na ovu temu.
Ministar je tom prilikom rekao da je Srbija, držeći se pre svega principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta, u čak sedam prethodnih navrata glasala za tekstove koji su bili i oštrije intonirani ali i dodao da je „naša dužnost da pratimo aktuelnu situaciju, da srpsko postavljanje prilagođavamo i nastajućim geopolitičkim promenama. Zbog toga mislim da je trebalo da glasamo uzdržano, a odgovornost za to neću da prebacujem ni na struku, ni na sektore, politička odgovornost nije ni na predsedniku, ona je pre svega na meni. I ako neko treba da se izvinjava, to sam ja.“
Dobro je što je ministar konstatovao da treba da se izvinjava, nije dobro što to nije i učinio. Ali ministrovo objašnjenje nešto čini posebno zanimljivim. Reč je o delu u kom navodi da su sva prethodna glasanja za rezolucije UN bila „u skladu sa zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost iz februara 2022.“
A Savet za nacionalnu bezbednost, po Ustavu ili bilo kom zakonu, nema apsolutno nikakvih ingerencija u oblasti spoljnih poslova. Savet je telo utvrđeno Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije koji, kako to jasno stoji u članu 2, „uređuju osnove bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti i nadzor nad njihovim radom“. Shodno tome Savet se bavi pitanjima iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti, u njegovoj nadležnosti nema baš ničega u vezi sa spoljnom politikom. I njegov sastav je tome prilagođen (predsednik, ministri odbrane, policije i pravde načelnik generalštaba i direktori BIA, VBA i VOA) pa ministar spoljnih poslova nije čak ni član.
Sasvim je „logično“ da se u ovoj priči Vlada i Narodna skupština i ne pominju. To po ko zna koji put potvrđuje istinu – glavni kreatori (spoljne) politike naše zemlje su oni koji su po Ustavu i zakonima za to nenadležni. A samim tim i neodgovorni.
Peščanik.net, 19.03.2025.
UKRAJINA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Izveštaj - 17/04/2025
- Neprihvatljiv bezbednosni rizik - 09/04/2025
- Smrt u prisustvu vlasti - 07/04/2025
