Fotografije čitateljki, Slavica Miletić
U istom danu Srbiju su protresle dve važne vesti u kojima, verovali ili ne, glavni akter nije premijer Aleksandar Vučić. Ministar policije je nepune dve i po godine nakon što je preuzeo taj resor objavio rat mafiji i čišćenje policije “od službenika koji su imali veze sa kriminalcima”, a ministar zdravlja, takođe sa 30 meseci staža, razaslao je državne sekretare i direktore kliničkih centara da obilaze zdravstvene ustanove i proveravaju “uslove lečenja i stanje opreme”. Jasni su povodi za ove političko-marketinške akcije, čiji su ishod i domet unapred poznati svima koji su se u protekle četiri i po godine naslušali sličnih svečanih objava i najava.
Nakon niza mafijaških obračuna, policija je uhapsila osumnjičenog za jedno ubistvo, a ministar je već istrošio skoro sve scenarije za medijsko promovisanje: sprečavao je državni udar sa naoružanim policajcima postrojenim iza sebe, hapsio je desetine osumnjičenih za niz međusobno nepovezanih krivičnih dela, razbijao narko kartele, osuđivao brutalni napad patkice na Sinišu Malog, hapsio Dragoslava Kosmajca za koga se, izgleda, ispostavilo da je najveći podstrekač nelegalnog uknjiženja placeva u regionu.
Malo je posle svega toga pojaviti se pred novinarima i saopštiti da je otkriven i uhapšen osumnjičeni za jedno ubistvo. Objaviti rat mafiji, to je već za naslovne stranice. A da bi građani bili mirni, ministar nas je izvestio i da je to uvezeni kriminal, da mu je sedište u jednoj ex-Yu zemlji, a da izvršioci povremeno dolaze iz druge, te ćemo primeniti najbolju taktiku – nećemo im dozvoliti ni da dođu u Srbiju i da se ovde ubijaju: “Zabranićemo ulazak stotinama ljudi u našu zemlju”.
Jednostavno je i rešenje za kriminalizovanu policiju – do Nove godine svi povezani sa kriminalom će biti “počišćeni iz policije”. Ako se neko pita u čemu je bio problem do sada, ministar je napomenuo da “možda do sada nismo imali dokaza da ih sudski procesuiramo”. Možda ih ni sada nemamo, ali će biti “počišćeni”. I to ne za dve godine, što je rok na koji nas je ova vlada navikla, već do Nove godine.
Šta je tu novo u odnosu na jun 2014. kada je Vučić “u skladu s inicijativom ministra unutrašnjih poslova, a uz saglasnost direktora polcije” objavio smenjivanje svih šefova uprava u policiji.
Šta je tu novo u odnosu na januar 2015. kada su mediji “saznali” da će ministar dr Nebojša “narednih dana narediti češljanje svih policijskih službenika sa ciljem da se dodatno sredi stanje u policiji”.
Šta je tu novo u odnosu na novembar 2015. kada je dr Nebojša poručio da “ima informacije da će se u narednih nekoliko dana ili nedelja voditi hajka protiv jednog dela zaposlenih u policiji, te da će se o njima plasirati izmišljene priče”, ali je odlučno poručio da “kriminalci neće ni raditi ni kadrovati u policiji”.
Ništa. Ministar dve i po godine demonstrira sopstvenu nemoć, ali je odlučan da nastavi da daje beskompromisne izjave. Voleo bih da grešim, i zbog bezbednosti svih nas, i zbog onih ljudi u MUP-u koji pošteno rade svoj posao, ali ne verujem da ima smisla da se istovremeno ruši temelj MUP-a i kreči fasada. A temelji su rušeni i kada je MUP ćutao (niti je demantovao niti saopštavao da se optužbe istražuju) na medijske hajke na zvaničnike policije, a državni sekretari se saopštenjima obračunavali sa partijama i pojedincima, i kada policajcima nije bilo dozvoljeno da reaguju u slučaju Hercegovačka.
Povod da drugo ministarstvo, Ministarstvo zdravlja, stvori medijski privid da radi svoj posao i brine o zdravstvu, jeste tragični slučaj u Loznici, gde je dečak preminuo posle lekarske intervencije. Svakodnevno, godinama, čitamo i slušamo o lošem stanju u zdravstvu, o nabavkama nekvalitetne opreme, jer je državna politika štednje propisala da se kupuje najjeftinije, ma koliko to ekonomski neopravdano bilo, o masovnom odlasku lekara u inostranstvo, o listama čekanja koje po svojoj dužini konkurišu za Ginisovu knjigu rekorda – a za dve i po godine smo kao rešenje problema dobili jednu veliku akciju krečenja i sređivanja toaleta.
Iako je premijer najavljivao da će obići hiljadu zdravstvenih ustanova i škola da bi se uverio u stanje toaleta, put zdravstvenih ustanova vanredno su izaslani državni sekretari i direktori kliničkih centara. Oni neće proveravati da li su firme koje su dobile posao krečenja u postupku punom nepravilnosti i kršenja zakona, dobro uradile posao, već će “po nalogu ministra Zlatibora Lončara kontrolisati uslove u kojima se pacijenti leče, kako se vodi dokumentacija, koje su najčešće komplikacije, da li ima dovoljno kadrova i opreme”.
A šta je radio ministar 30 meseci, izuzev što je najavljivao svetlu budućnost (do 2020. godine bez listi čekanja, zaposlićemo još 1000 lekara), žalio se da nema dovoljno novca da bismo imali kvalitetno zdravstvo i uveravao javnost da jednoj od žrtava bezakonja u Hercegovačkoj, preminuloj nekoliko dana posle napada, niko ništa nažao nije učinio? Šta je radilo ministarstvo u protekla 52 meseca, ako je za stanje u zdravstvu kriva prethodna vlast? Ili u prethodnih 15 godina, ako su i oni prethodni nasledili problem? Iz “udobne fotelje internet kritizera”, kako premijer voli da etiketira one koji postavljaju pitanja, deluje neshvatljivo da neko dve i po godine sedi u fotelji ministra zdravstva, a da ne zna kakvo je stanje u zdravstvu, da nema detaljne izveštaje o stanju opreme i uslovima lečenja u svim ustanovama.
Na sva ta pitanja, siguran sam, nećemo dobiti odgovore. Pitanje je i da li ćemo dobiti na uvid izveštaj koji će ministrovi emisari sačiniti po obilasku zdravstvenih ustanova, i hoćemo li videti plan za popravljanje “uslova lečenja i stanja opreme”. Ili ćemo čuti još neku utešnu izjavu, pročitati neko novo “saznanje” vernih medija iz neimenovanih izvora o beskomopromisnoj odlučnosti da se stanje poboljša. A onda će neka druga afera zaokupiti i medije i javnost.
Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.
Peščanik.net, 15.10.2016.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
