Kale, Francuska, foto: AP/Markus Schreiber

Kale, Francuska, foto: AP/Markus Schreiber

Na samitu Evropske unije koji se održava u četvrtak i petak (17. i 18.12), neće nedostajati tema. Kada je reč o spoljnoj politici, moglo bi da dođe do postizanja sporazuma o vladi nacionalnog jedinstva u Libiji. To bi, u najmanju ruku, okončalo barem jedno od brojnih otvorenih problema. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer nada se da će do tog sporazuma doći, ali je istovremeno svestan činjenice da će toj zemlji i nakon toga biti potrebno mnogo pomoći. U Siriji je napredak u pregovorima još uvek daleko. Evropska unija pritom nastavlja da apeluje na Tursku da pruži podršku u pronalaženju rešenja u susednoj Siriji, kao i po pitanju izbeglica.

Nove trupe za spoljne granice

U utorak (15.12.) je Evropska komisija predstavila svoj plan za Evropske granične trupe za kontrolu spoljnih granica. U okviru tih jedinica trebalo bi da deluje korpus od 1.500 policajaca koji bi bio u stanju da deluje brzo i da bude opremljen sopstvenim brodovima i helikopterima. Do sada je Fronteks bio upućivan kao pomoć zemljama-članicama i nije imao odgovarajući mandat. Ubuduće bi Brisel trebalo da može da angažuje novoformirane trupe i protiv volje neke zemlje-članice kako bi kontrolisao spoljne granice. Grčka se, recimo, kontinuirano opirala da prihvati evropsku pomoć.

„Naše spoljne granice su naše zajedničke granice. I mi donedavno nismo bili u mogućnosti da, u slučaju nužde, te granice štitimo“, objasnio je zamenik predsednika Evropske komisije Frans Timermans. Osim toga, Fronteks bi ubuduće trebalo da bude angažovan i prilikom vraćanja u domovinu onih čiji je zahtev za azil odbijen. Taj iskorak Evropske komisije dolazi na nemačko-francusku inicijativu s početka meseca. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer o tome je rekao: „Mi u Evropi smo se čvrsto dogovorili da se države na spoljnim granicama EU pobrinu za sigurnu zaštitu.“ I nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer potvrdio je u Briselu da bi jačanje Fronteksa moglo da pomogne boljoj kontroli spoljnih granica.

Na podsticaj Angele Merkel, u četvrtak prepodne održava se neka vrsta sporednog samita o raspodeli izbeglica u Evropi. Nemačka kancelarka okupila je „koaliciju voljnih“ koju čine zemlje koje su primile najveći broj izbeglica. Među njima su Austrija, Švedska i Grčka, a u međuvremenu ih podržava i Francuska. Nakon regionalnih izbora, Francuska ponovo vidi više prostora za sopstveno delovanje. Učestvovaće i Turska. Evropska unija se nada da će Ankara pre svega zaustaviti dolazak izbeglica.

Kada je reč o pitanju izbeglica, klima između dela zapadni i istočnih Evropljana potpuno je zatrovana otkako su Slovačka i Mađarska pre sedam dana podnele tužbu Evropskom sudu pravde zbog planirane preraspodele oko 140.000 izbeglica unutar Unije. Zbog toga nemačka i druge zapadnoevropske vlade pojačano traže rešenja nezavisno od istočne Evrope.

Taj plan može da funkcioniše samo ako dođe do „dugoročnog i trajnog dogovora o naseljavanju izbeglica u Evropi“, kaže Ska Keler, poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu. Ona ukazuje da je neophodno izdati 300.000 do 500.000 odobrenja tokom godine kako bi takav program mogao da postane delotvoran signal protiv neregularne migracije. Izbeglice bi morale da dobiju realne šanse za doseljavanje u kom slučaju bi „radije čekale dve-tri godine, umesto da dolaze u čamcima“. Ona, međutim, vidi malo signala koji bi govorili u prilog tome da bi takvo rešenje moglo biti postignuto u narednom periodu.

Debata o Britaniji

Šefovi država i vlada Evropske unije žele da na ovonedeljnom samitu iscrpno raspravljaju i o posebnim željama Velike Britanije koja želi da reformiše svoje veze sa EU. Ipak, brzog rešenja neće biti, nakon što je premijer Dejvid Kameron početkom novembra izrazio tek polukonkretne zahteve. Britanski premijer referendum o članstvu u EU želi da održi već tokom leta 2016. godine. Zaključci, dakle, moraju da budu doneseni najkasnije na samitu početkom godine, kaže nemački poslanik u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister. On po tom pitanju važi kao nemačka osoba za kontakt iza kulisa i kaže da će brzo postizanje dogovora zavisiti pre svega od pravnog posla eksperata EU.

Meklister deli britanske želje u tri područja: Prilično lako je ispuniti zahteve za više konkurentnosti, slobodnom trgovinom i smanjenjem birokratskog aparata. To takoreći prihvataju sve zemlje Evropske unije. Ono što nije jednostavno, jeste da nacionalnim parlamentima bude odobreno više prava. Ali to bi se, kaže Meklister, moglo rešiti političkom voljom. Teže će biti doneti odluku kada je reč o zaštiti britanskih finansijskih tržišta o odlukama u evrozoni. „Svi razumeju brige Britanaca“, kaže Mekalister, ali postoji evropsko unutrašnje tržište sa pravilima za sve i evrozona sa 19 članova koje žele zajedno da napreduju. Mekalister kaže da bi tu teško moglo doći do prava na veto Britanaca.

Nezamisliva je, međutim, želja za izuzećem kada je reč o ekonomskim migrantima EU od britanskih socijalnih davanja. „Princip nediskriminacije je važan“, ukazuje Mekalister. Tu će pre svega biti potrebna kreativnost pravnika. Oni bi morali da pronađu rešenje koje mora opstati i na Evropskom sudu pravde. Ni jedna zemlja EU u principu ne želi izlazak Velike Britanije, naglašava Dejvid Mekalister i, kako kaže, postoji volja da se Velikoj Britaniji izađe u susret: „Reč je o tankoj liniji između više fleksibilnosti i Evrope à la carte“. Egoistična nastojanja Britanaca da sebi od svega osiguraju samo najbolje, za šta u engleskom postoji izraz Cherry Picking, šefovi država i vlada zemalja-članica Evropske unije svom kolegi Dejvidu Kameronu neće dozvoliti.

Barbara Vezel, Deutsche Welle, 16.12.2015.

Peščanik.net, 16.12.2015.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU