Levičari, upoznajte svoje predstavnike

Neobično, sezona kiša je prošla, a još se nije čuo poziv na izbore. Ipak je već na tu temu potrošeno mnogo papira. Kako će izraelska levica nastupiti na sledećim izborima, da li kao grupacija svih partija koje se nalaze levo od Kadime, ili će svaki pokret ići posebno pod svojom zastavom? Da li će novi zameniti stare i kako?

Levica u poslednjih 10 godina nije oslabila zbog svog ustrojstva, niti zbog svog programa, već zbog svojih birača. Levičar, znamo iz reklama, nije običan čovek, on je inteligentan, da ne kažemo intelektualac, on je racionalan, sofisticiran i hladnog razuma, koji ne naginje emotivnim ispadima kao oni usijanih glava iz Likuda, on je nezavistan, sa razvijenom sposobnošću razmišljanja i analiziranja, ima urođeni antagonizam prema mentalitetu zajednice, kao ličnost on je multidisciplinaran i multikulturalan, posmatra situaciju u svim njenim nijansama, a ne crno-belo. Niko za njega ne bi kazao da se vraća krdu kao slepi konj sledeći poznati miris.

Kao čovek koji ima mišljenje, ali je oslobođen predrasuda, on zna da je najveći neprijatelj dobra – vrlo dobro, i stoga će on izabrati manje zlo, znajući da nema dobra bez zla. Tako je on 1999. godine izabrao Ehuda Baraka, pobednika iz naših snova, tako je birao i 2003. godine kada se smatralo da je Amram Micna¹ više Merec² nego sam Merec. Svakako ne manje. Međutim, njega je sopstvena partija Avoda sama odbacila kao presađeni organ, jer je čak i lakša varijanta Mereca za nju neprihvatljiva.

U 2006. godini izbor levice se unapred podrazumevao, kao što je bilo jasno da je to najveći udar koji su doživeli stari aškenaski osnivači partije iz porodica Hercog-Hohencolern: Amir Perec³ se pojavio kao obećanje novog dana (zora nove ere), rasplamsao kao grančica u socijalističkoj plemenskoj vatri, ali čovek trenutka se brzo ugasio usled nedostatka kiseonika u sopstvenoj partiji.

Razmišljanje birača levice prolazi konstantan proces sazrevanja i na izborima 2009. godine je dostigao vrhunac prefinjenosti, odnosno gluposti. Ovoga puta, pre dve godine, birač levičar je načinio još jedan veliki korak – Kadima.⁴ Kako bi zaustavio Bibija,⁵ on je glasao za Daliju Icik, Elija Aflala, Cahija Hanegbija, Avija Dihtera, Šaula Mofaza, Orit Zuarec, Arija Bibija, Ruhama Avrahama Balila, Majali Vahabi, Roberta Tibaev, Joela Hasona, Juliju Šamalov-Berkovič, Otniela Šnelera, Marinu Solodkin, Israela Hasona, Gideona Ezru, Šaja Hermeša, Johanana Plesnera i Ronit Tiroš,⁶ izvinjavam se ako sam nekog izostavio.

Ova impresivna lista je podržana umesto one na kojoj su bili Haim Oron, Ilan Gileon, Nican Horovic i Zahav Galon,⁷ koja je ostala izvan igre zbog iznenadnog nedostatka mesta na izbornom listiću. I sada se taj birač pita i razmišlja gde je nestao njegov štab, njegova ekipa, zašto ih ne čujemo u poslednje vreme, i kako je Bibi ipak i pored svega na kraju izabran, uprkos tome što je on svoj glas prodao, uprkos svojoj mudroj i lukavoj taktici.

Osamnaesti sastav Kneseta će biti zapamćen po večnoj sramoti svog rasističko šovinističkog karaktera koji čak i njegovi predsednici odbacuju, za njim će ostati da se vuče rep u oblasti zakonodavstva. Ne stoga što Kadima nije sprečila zastrašujuće zakonodavstvo, već zato što ga je podržala. Samo prethodnog meseca većina članova Kneseta je podržala Zakon o Nakbi i Komitet o prihvatanju⁸ – bilo da su glasali za ili izbegli glasanje. Moram odmah da se ispravim, oni nisu podržali zakon, već su ga inicirali. To je dugačak spisak poslanika. Levičari, upoznajte svoje predstavnike.

Pred ove izbore imam jednu originalnu ideju: šta mislite da ovog puta za promenu damo priliku sofisticiranom, budalastom biraču da svoj glas dâ onome ko će ga zaista predstavljati tokom cele godine, a ne samo za vreme Purima⁹ kada je običaj da se prerušavamo u nekog drugog.

Josi Sarid, Haaretz, 15.04.2011.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 18.04.2011.

IZRAEL / PALESTINA

1. Amram Micna je bio gradonačelnik Haife i Jerohama (mali grad u Negevu). Pažnju javnosti privukao je 2003. kada je predlagao nastavak pregovora sa Palestincima i unilateralno povlačenje iz Gaze i sa Zapadne obale. Bio je na čelu laburističke partije Avoda između 2002. i 2003, ali na izborima 2003. nije dobio podršku i povukao se sa čela partije.
2. Merec je partija leve orijentacije, političko krilo izraelskog mirovnog pokreta.
3. Amir Perec je nekadašnji sindikalni vođa, na partijskim izborima 2005. postao vođa laburističke partije, da bi ga 2007. pobedio Ehud Barak.
4. Kadima je partija nekadašnjeg premijera Arijela Šarona, nastala cepanjem Likuda, da bi se podržao Šaronov plan o iseljavanju jevrejskih naselja sa okupiranih teritorija. Smatraju se umerenom desnicom. Sadašnja predsednica je Cipi Livni, najjači protivnik Benjaminu Netanjahuu na izborima 2009.
5. Nadimak Benjamina Netanjahua, sadašnjeg premijera vlade.
6. Poslanici u izraelskom parlamentu sa liste partije desnog centra – Kadime.
7. Predstavnici levičarske partije Merec.
8. Zakon o Nakbi (Nakba je palestinski izraz za osnivanje izraelske države i znači „katastrofa“) označava uskraćivanje budžetske podrške onim aktivnostima, organizacijama i institucijama koje su u suprotnosti sa principima izraelske države, koji se protive njenoj definiciji kao jevrejskoj i demokratskoj državi. Zakon o prihvatanju jeste zakon koji omogućava malim zajednicama u Negevu i Galileji da ne dozvole potencijalno useljavanje određenim grupama, ako bi to ugrozilo karakter i specifičnost ovih naselja.
9. Purim – radosni jevrejski praznik koji obeležava dan kada su se Jevreji spasli od Hamana, persijskog vezira koji je planirao da ubije persijske Jevreje. Spasla ih je kraljici Estera koja je i sama bila Jevrejka udata za persijskog  kralja Ahasverusa. Za vreme Purima je običaj da se nose maske i kostimi.