Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ne, nećemo ovde o Jamesu Bondu, nego ćemo o Trumpu i Vučiću. Daleko su njih dvojica od superjunaka, iako se kao takvi uporno predstavljaju. Ali ćemo na kraju nešto ipak reći i o dozvoli…

Ne baš kao film o agentu 007, ali bilo bi zabavno gledati šta se događa u vezi s narednim izborima za predsednika Sjedinjenih Država, kada bi bilo nebitno ko će na njima pobediti. Već sad se sve zna, i taj manjak neizvesnosti u ovoj ranoj fazi izbora ostavlja prostor da se razmišlja o nekim načelnijim stvarima. Naime, jasno je da republikanci nemaju nijednog drugog jakog kandidata izuzev notornog Trumpa. Uprkos tome što ga tužioci širom zemlje gone po raznim osnovama – od rušenja poretka, preko kriminalnog pokušaja menjanja izbornog rezultata, podmićivanja svedoka, to jest svedokinje, do kriminalnog korišćenja tajnih dokumenata (što ga sve predstavlja kao osobu nepodobnu i nesposobnu da bude na čelu bilo čega) – u istraživanjima javnog mnjenja daleko iza Trumpa su svi ostali republikanski pretendenti na mesto kandidata za predsednika.

U 2024. gledaćemo dakle trku između sadašnjeg predsednika SAD-a Bidena i bivšeg predsednika Trumpa. Pri tom, zamisliti ih obojicu kako se trkaju, komična je slika. Biden je osamdesetogodišnjak, dok Trump ima ozbiljnih sedamdeset sedam. Stvari čini još smešnijim to što Trump kao jedan od svojih glavnih argumenata protiv Bidena koristi upravo njegovu duboku starost. I to mu prolazi. Velika većina Amerikanaca zaista misli da Biden više nije u godinama u kojima bi trebalo da vodi državu. Znatno manje njih to isto misli za Trumpa. Kako god, i zbog Bidena i zbog Trumpa, razmišlja se o postavljanju starosne granice za kandidate za predsednika. Odatle je jedan korak ka zahtevu da kandidati treba da demonstriraju kognitivne sposobnosti za upravljanje zemljom. Takvo testiranje osujetilo bi žitelje Sjedinjenih Država da izaberu nekompetentnu osobu za predsednika.

Pod krinkom brige za demokratiju, tu je zapravo reč o dubokoj sumnji u nju. Demokratija stoji na uverenju da su ljudi dovoljno razumni da za predsednika ne biraju – recimo to krajnje prosto – budalu. Izbor Trumpa 2016, a zatim i neverovatan broj osvojenih glasova na izborima iz 2020, te rezultati istraživanja javnog mnjenja u vezi sa izborima 2024, pokazuju da se ljudi mogu voditi raznim razlozima i da ti razlozi nisu svi odreda nužno racionalni. Ruku na srce, kreatori američkih izbornih pravila računali su na to kada su osmislili elektorski sistem za izbor predsednika. Ali, ta predostrožnost koja se sastoji u nizu izbornih međukoraka otvara put da u 2024. Trump postane predsednik čak i ako ne pobedi na izborima, to jest ako ne osvoji više takozvanih narodnih glasova, pa čak ni više elektorskih glasova od Bidena. Što je opet razlog da se aktuelizuje zahtev za promenu načina na koji se bira predsednik Sjedinjenih Država.

Da ponovimo, sve zajedno to bi bilo zabavno kada bi bilo svejedno da li će pobediti Trump ili Biden. Ali, Trump svoju novu kampanju vodi ne kao predsednički kandidat nego kao revolucionar. Ako dobije novi mandat, Trump će od Sjedinjenih Država napraviti jednu sasvim drugačiju zemlju što će imati krupne posledice po čitav svet. Da se odmah razumemo, nije ovde reč o tome jesu li Sjedinjene Države ovakve kakve jesu dobre ili loše, stvar je u nečemu drugom: s Trumpom na čelu biće mnogo gore. Zato posmatranje s daljine ove konkretne izborne kampanje nije nimalo zabavno. Ali, ne govorimo zbog toga o zahtevima da se za predsedničke kandidate uvede test kompetencije i da se promene izborna pravila. Sve su to i naše domaće teme. Zar nema dobrih razloga da se o sličnim zahtevima razmišlja i u Srbiji? Kako bi, recimo, izgledao test za Vučića?

Što se domaćih izbornih zakona pak tiče, ta tema odavno je otvorena. Pričalo se o tome još u ranim dvehiljaditim, kada zaredom nisu uspevali izbori za predsednika. Još tada se predlagalo da predsednika republike bira parlament, umesto da ga biraju žitelji Srbije. Sad nam sve to zvuči daleko i o tome se ovde više ne razmišlja. Pa ćemo se vratiti na kompetencije. Može li se vući paralela između Trumpa i Vučića? Da li bi njihove političke ambicije mogao osujetiti jedan dobro promišljeni test kompetencija? Pogotovo ako bi se među kompetencije računala i sposobnost moralnog rasuđivanja i ako bi se proveravala mera privrženosti moralnim principima? Čitalac sad već odmahuje glavom, tako nešto naprosto nije zamislivo, pogotovo u Srbiji. Ali, stvar uopšte nije u tome da li to možemo zamisliti. Sama pomisao na takav test ne govori toliko o tome kako izgledaju Trump ili Vučić (dodajte i Bidena ako hoćete).

Ona zapravo razotkriva sumnju u sposobnost žitelja Sjedinjenih Država ili Srbije da racionalno (i moralno, kad smo već pomenuli i moralne kompetencije) odlučuju i biraju. Stvar nije u Trumpu ili Vučiću, nego je, uvek, u nama. Kao Trump, Vučić je tek simptom, a ne uzrok lošeg stanja države i društva. Pitanje nije – zašto nam to radi; pitanje je uvek – zašto smo mu to dopustili?

Peščanik.net, 19.09.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).