Tako nam i treba kad hoćemo da imamo načitanog vladara, eto nam naš prosvećeni apsolutizam: nadahnut Zevsovim prerušavanjima – čemu je potonji pribegavao: da bi zaveo koju naočitu boginju ili smrtnicu, da koga mu se prohte otme i sl. – naš vlasnik je nagovestio da bi mogao postati predsednik Vlade. Dok se mi polomismo, ja barem, da ne bude više predsednik Republike, vseznaika uveliko radi na svom budućem obliku, ne bi li nastavio da podanike kinji barem koliko ih je kinjio do sada, a dobiće, slutim, i nove ideje kako da uživa u neograničenom samodržavlju.
&
Naš se Gospodar rado poistovećivao sa istaknutim zverovima, te se borio kao lav (s kim se lav zapravo bori? onako dežmekast i spor ako uspe da stigne antilopu – svaki put pobedi; ne znam da se lav uhvatio u koštac sa nekim ko mu je ravan); rado sebe vidi vladalac kao kurjaka, koji se kao mladunac krije, gle, u vladarskom prezimenu, lupus je otelotvorenje otmene usamljenosti i nepokorne prirode, vuka još nikakav dreser iz „Medrana“ nije pripitomio i nije ga privoleo da za parče mesa i šerpicu krvi izvodi kerefeke pred pučinom u šatri; naš je vlasnik o sebi recitovao, ne znam da li da to tražim u vrletima interneta ili u lagumima AI, kao o orlu koji na leđima nosi vranu, na iznenađenje Ornitološkog društva „Beloglavi sup“, ne bio ja ta vrana, ako ću se obresti na nadmorskoj visini koja mi ne priliči, i ako će mi se stomak prevrnuti kad se moj domaćin u sekundi bude odlučio da pikira ka zemljinoj kori, jer je u razoru netom uzugarene njive svojim oštrim okom zapazio miša sa viškom tel. težine, pa je li moguće da predsednik Republike, kome više od godinu dana stotine hiljada ljudi na sve moguće načine stavljaju do znanja da je napravio moru od njihovog života te da bi se svi ponovo rodili kad bi mu videli leđa, kuje plan da, ako bude izleteo kroz rezbarena vrata, uđe kroz prozor koji će mu doktor Macut predusretljivo otvoriti?
Vladaočev se uzor prerušavao u Labuda, da bi se približio Ledi, koju zamišljam možda i lepšom nego što je bila, pa je bio zlatna kiša da bi procurio kroz porozni krov do Danaje, jedino se nije prerušavao u olimp. premijera.
Preteća metamorfoza cara u velikog vezira – što je već bivao: u vreme kad je sirotanu Tomislavu Nikoliću govorio kako mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika bio je na čelu Vlade – nije poslednje što će vladalac učiniti, da bi do najdublje starosti uživao u neomeđenom, opojnom samodržavlju: Zevs je bivao i satir i zmija, u šta ne mislim da će se predsednik Republike prerušavati, samo koristi drevni zamysel da prerušavanje može dovesti do cilja, pa bio cilj u domenu sladostrašća, osvete, vlastoljublja ili pohlepe.
&
Osnovana zebnja da ćemo dobiti premijera u čiji kabinet će, kao deo njegovog krvotoka, preći sve tri grane vlasti koje drži kao predsednik Republike, odvratila me je od nakane da naučno obradim novije primere besmrtnog i neiskorenjivog ulizištva: 1. pevačica priča na televiziji da njena služb. putovanja sa mužem protiču u divljenju predsedniku Vučiću: iako su putovali i po tuđinskim autobanovima i hajvejima, nikad nisu klizili po nečemu tako savršenom kao što je asfaltna glazura na „Milošu Velikom“; iako bi bračni drug da sluša radio, dok u ogledalu motri ko ga sustiže, a kome se primiče, svaka tri minuta čuje: „Svaka čast, Vučiću, svakačastsvakačast!“
Imao sam poštedu, nekoliko meseci, verovatno su ulizice terale po svome, ali nisam im poklanjao dužnu pažnju, kad, nedavno, 2. slavna voditeljka i poslenica lepe književnosti gostuje kod još slavnijeg Amidže, evo šta joj se desilo u mislim Kopenhagenu, taksijem se vraćala sa svečane večere, svaka večera sa voditeljkom je zapravo svečana, svečanost, taksista je, iako treba da gleda svoja posla i da poštuje danske saobr. propise, čuo kako voditeljka preko mobilnog kaže sinu da će skratiti putovanje, jer će joj u emisiju doći Vučić; čim je došao do reči, iako treba da ćuti i vozi, taksista je rekao: „A vi ste iz Srbije? Čuo sam, pominjete ime Vučić.“ Ovu zadivljujuću priču o slavnosti koja ne zna za granice, ni državne ni jezičke, voditeljka je ispričala u prisustvu vladara, koji se smeškao kao mlada sa kojom svi svatovi žele i moraju da se slikaju, da bi onda taj junak, koji mora svakoga da nadmaši, pa bio to sedmogodišnjak kome treba udariti rampu pod košem, ili poslenica medija koja se opredelila za uliz pred milionima danguba i na dva koraka od višeg bića.
3. Slavnik je podsetio i pripovedačicu i ostale u studiju (beše tu Ultravioleta iz „Boljeg života“ sa svojom besmrt. frizurom koja premošćava vekove: vrijeme neka stane / kad ovdje okupe se sviii…): „Znate koliko ljudi u Kini zna za mene? Dvadeset procenata Kineza ume da prepozna i da pravilno izgovori moje generalije.“ – Čoveče, kao što je kod nas svaki peti bio nepismen, tako je u Kini svaki peti građanin vrhunski obavešten.
Stoga kao pobednika u trci za uliz godine, proglašavam onoga kome se ulizuju hiljade lojalista, ćacija, prebogatih vazala: sam je sebi podišao toliko da trudbenice estrade moraju još puno da rade na sebi, ako misle da postanu vrhunske laskavice. Uživanje u naučnoj spoznaji o vlastitoj slavi dođe nešto kao posuvraćeni autošovinizam, naučni termin koji dugujemo da li dobrom Apostolu ili takozvanom Abu Ćirjaku, mudracima koji obznanjivahu svoje preduboke misli i vizije u najstar. dn. listu na Balkanu: slavnik nesmiljeno uživa u poznatosti kakvu istorija ne poznaje, rani Oskar Vajld se nadao da će postati ako ne slavan, ono barem ozloglašen, ali ono što je piscu bilo jasno ne mora biti jasno imenjacima na drugim meridijanima.
Peščanik.net, 28.01.2026.
Muzički blog Ljubomira Živkova
