Ministar s one strane zakona – to je trebalo da bude naslov. Naravno, mislim na ministra prosvete i na njegove pretnje. Trebalo je da taj naslov bude na tragu nekakvog senzacionalizma: kao, ministar krši zakon. Možeš misliti. U Srbiji. Naravno da krši zakon. Ništa od senzacionalizma. A opet, da sam napisao – ministar se uplašio, ni to nikoga ne bi iznenadilo, a kamoli sablaznilo. Naravno da je kukavica. Samo što ipak govorimo o ministru prosvete. On je na čelu hijerarhijski strogo ustrojenog sistema, pri čemu ta hijerarhija stoji na krutoj subordinaciji, da ne kažem – apsolutnoj poslušnosti. A ministar, šta radi… iz straha promoviše bezakonje – dakle, totalnu neposlušnost. To će se loše završiti, ne može drugačije.
Odnosno, moglo bi, s nekim drugim ministrom nad kojim je neki drugi šef (ne mislim na predsednika vlade). Vest kaže da ministar kaže da će ponovo oteti plate profesorima ako oni ponovo obustave nastavu. Stvar je u tome što je i prvo oduzimanje – prava reč bila bi: krađa – plata profesorima bilo mimo zakona. Da je bilo po zakonu, a nije, mora to da se ponovi uvek iznova, ne bi sad država bila dužna profesorima nekoliko plata. A dužna je. I dug ne vraća, što je još jedan vid ucene. To ministar hoće da kaže – ne damo vam ni ono što vam dugujemo, a nećemo vam dati ni ono što po zakonu moramo da vam damo, ako ponovo obustavite rad. Ministar ucenjuje i preti.
To je ta čuvena domaća pedagogija – lomi, udaraj, gazi, dok ne uteraš strah u kosti i ne dobiješ apsolutnu poslušnost. Samo što to više ne radi. I ministar to zna, kao što to isto zna i njegov šef, pa sad obojica prete unapred i ucenjuju unazad – da to tako kažem. Doveli su profesore (a i nastavnike) u situaciju u kojoj drže i druge svoje klijente. Dugujem ti i pretim ti, pa ćeš pred jednim od ta dva već popustiti – tako njih dvojica razmišljaju (dobro, razmišljati je prejaka reč za njih). Hoću da kažem: kukavice. Čega se to plaši ministar prosvete? Kaže, moguće je – znam ja to, nisam naivan, laska sam sebi – da profesori ponovo obustave nastavu. Gle, nije naivan. Stekao neko iskustvo. Naučili ga roditelji đaka iz Mirijeva.
Pobogu, ministre, zar nije ugašena „obojena revolucija“. Zar se niste dogovorili sa profesorima kako da se radi od oktobra. Čemu sad taj strah? Zar se neka od strana neće držati pogodbe? Hm, koja strana, ministre? Teško je razumeti ovu vlast. Profesori kažu – mi samo hoćemo da radimo svoj posao, onako kako se taj posao i inače radi, u normalnim prilikama. Nastavnici kažu to isto. I studenti kažu da bi i oni da rade sve isto kao i pre 1. novembra 2024. A šta kaže druga strana? Druga strana kaže, i mi bismo isto. Samo što kad to kažu, oni misle – mimo pravila, mimo zakona, da samo nama bude dobro, makar to druge koštalo i života. To je pogodba koju nudi ministar.
Ministre, ko bi normalan prihvatio takvu pogodbu? Evo, ja ću da ćutim, vi recite. Ponižavate 4000 ljudi i 2000 dece u Mirijevu. Oni vam kažu – dajte da živimo normalno, da nam deca idu normalno u školu. Vi kažete – ne može, jer vaše normalno za nas je nenormalno, to je vaš rezon. Jer za nas je normalno kada možemo da radimo šta god nam padne na pamet, bez obzira na vaše normalno. Šest hiljada duša zlostavlja ministar i misli da će mu to proći. Ucenjuje i preti – misli da je to dovoljno. Kako u Mirijevu, tako i u vazduhoplovnoj školi. Kažu nastavnici i roditelji iz te škole da ministar hoće da je opljačka i ugasi. Na to ministar odgovara pretnjama i ucenama.
Ništa nisu naučili od 1. novembra do danas. Što je za šefa očekivano, on nije sposoban da uči. Mislim, uopšte nije sposoban, ni za šta. Možda je takav i ministar prosvete. Ali, ipak, nije zgodno da na čelu obrazovnog sistema imamo osobu koja nije u stanju da uči i nauči. Ili je sasvim zgodno, pošto je to normalno za tekući režim.
Evo šta propušta ministar da shvati… ili odbija da shvati… ko bi sad to mogao da zna. Jednom kada si izašao iz okvira zakona i dao svojoj samovolji maha, više ništa ne može da se predvidi, izuzev haosa. Zasigurno možemo znati da će se ovo što radi tekući ministar završiti u nekom košmaru. Jednom kada je iskoračio izvan zakona da bi se obračunao s profesorima (a prethodno i s nastavnicima), on je sam sebi oduzeo sposobnost da predviđa i planira. Profesori su sad za njega siva neprozirna masa koje se on plaši i od nje očigledno očekuje samo najgore. Prestravio se, a strah pokušava da odagna ucenama i pretnjama.
Siguran sam da on zna da mu to neće biti od koristi, ali kada ucenjuje i preti, on zavarava samoga sebe, u meri u kojoj su mu ti drugi koje ucenjuje i preti im postali nebitni: kada preti i ucenjuje on sebi izgleda kao hrabriji nego što zaista jeste. Preciznije, sebi manje izgleda kao kukavica nego što to zaista jeste. A da je kukavica, i da zna da je kukavica, u to ne treba sumnjati. Jer, jednostavno je, postoji rešenje u zakonu za obustavu rada – tri dana ne radiš: otkaz. Samo, hajde sad ti, hrabriša, podeli otkaze svim profesorima i nastavnicima? Lako je iživljavati se nad pojedincima s nezakonitim ugovorima o privremenom radu. Izađi ti pred čitave kolektive pa im reci – od sutra više niko od vas ne radi.
I pošto nema petlju da to uradi, on kukavički krade novac, krši zakon… secikesa a ne ministar. Kao da ne vidi da s druge strane nema više straha. Da strah sada stoji samo na njegovoj strani. On gura profesore, nastavnike, roditelje, decu, sve žitelje Srbije, u novu pobunu, sve iz straha od te pobune. Kako to da objasnimo ministru – tvoj strah će isprovocirati novi talas pobune na fakultetima i u školama. I kad taj talas krene, neće se zaustaviti kao prošli put. Razumno je da se toga plašiš. Ali, nerazumno je da te taj strah tera da guraš ljude u tu pobunu. Pobogu, ministar si prosvete, kako to ne možeš da shvatiš, a tako je jednostavno.
Peščanik.net, 16.09.2025.
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Nema sreće s Evrovizijom - 05/05/2026
- Bogovi su pali na teme - 01/05/2026
- Priče iz ’85: nostalgija za nostalgijom - 28/04/2026
