Mitovi po narudžbini

Osim televizije i ostalih medija, u Rusiji postoje i druge zanatske radnje koje se intenzivno bave proizvodnjom mitova. To su udruženja „intelektualaca“, reakcionarne intelektualne radionice konzervativnog tipa, a pre svih Izborski i Zinovljevski klub. Neke od zaključaka poslednje sednice Zinovljevskog kluba, održane 30.4.2015. (osnivač ruska novinska agencija РИА Новости), objavio je Vladimir Anatoljevič Lepehin u svom članku pod nazivom „Po čemu se Rusi razlikuju od Evropljana“.

Politička poruka ovog teksta je bez okolišenja izložena na samom početku: „Težnja pojedinih domaćih političara da našu zemlju vide kao deo evropske civilizacije, nije ništa drugo do uvlačenje Rusije u kolonijalnu zavisnost od SAD i Evropske unije“. Kako bi dokazao da Rusija ne samo da „nije Evropa“, nego je nešto što je daleko više i lepše od nje, i da bi (ne daj bože!) nekakva integracija Rusije u Evropu za nju bila samo put nizbrdo, Lepehin koristi argumente koji su po stepenu i dubini svoje apsurdnosti i gluposti prosto neverovatni.

Pođimo redom. Istorijski gledano, po njemu ispada da je „u odnosu na izvorno hrišćanstvo, zapadno hrišćanstvo bilo prva globalna jeres… Rimokatolička crkva je ne samo pustila trgovce u sveti hram, već su trgovci ti koji i danas kontrolišu Vatikan“. On verovatno misli da bi njegov čitalac već odavno morao biti uveren u očigledan kontrast između pohlepnog katoličkog klera i već poslovično nekoristoljubivog gospodina Gunđajeva (Patrijarh Kiril) i njegovih skromnošću ispošćenih kolega iz Ruske pravoslavne crkve.

Lepehin nam zatim saopštava da je glavni zaključak sednice Zinovljevskog kluba to da su „osnovne razlike između Rusa i Evropljana sadržane u principijelno različitom pristupu i ocenjivanju osnovnih ljudskih vrednosti“. Rusija je, kaže on, „zemlja zemljoradnika, a to znači zemlja stvaralačke civilizacije“, a Evropljani su trgovci, ili prostije rečeno – paraziti. Istina, ostaje nejasno odakle stiže sva ta hrana, odeća, obuća, gadžeti, kola i sve ostalo čime su Lepehin i ostali članovi Zinovljevskog kluba uredno opskrbljeni, i koliko toga otpada na artikle domaće proizvodnje, uključujući i zemljoradničke proizvode.

„Provalija između Rusa i Evropljana je sve dublja“, tvrdi Lepehin. I što je najzanimljivije, razlozi tome uopšte nisu ekonomski – čak ne ni politički. „I današnji građani Rusije, i savremeni Evropljani zaboravili su sadržaj Isusove Besede na gori (Jevanđelje po Mateju, 5-7)“, s tugom nas obaveštava Lepehin. Ali razlozi te kobne amnezije su kod Rusa i Evropljana različiti. „Evropljani su tome podlegli svesno i dobrovoljno, a Rusi su na to bili prinuđeni“ (!?). Nažalost, ni Lepehin, ni bilo ko od članova Zinovljevskog kluba nam nije otkrio ime tog zlikovca koji se usudio da iz ruskog pamćenja izbriše tekst Besede na gori.

Lepehina ne zanimaju uzgredne sitnice i detalji. On gleda dalje i dublje, a što je najvažnije, on vidi perspektivu. „Dok Evropljani teže ka tome da se od hrišćanskih odrednica što više udalje i sva svoja interesovanja usmeravaju na neobuzdanu potrošnju, dotle mi, to jest Rusi, (doduše tek danas, i za sada samo poluzvanično), težimo ka tome da zadržimo društvo u okvirima drevnih tradicija i poštovanja visokog morala“.

Nema sumnje da su i Lepehin i većina članova Zinovljevskog kluba upoznati sa statističkim podacima po kojima Rusija nekoliko puta premašuje sve evropske zemlje u broju ubistava na 100 hiljada stanovnika, da je ona prva u svetu po potrošnji heroina i da među evropskim zemljama zauzima poslednje mesto u „disciplini“ koja se vrednuje merom rascepa između bogatih i siromašnih, poznatijoj pod imenom socijalna pravda. Naravno da su upoznati. Moguće da je i većina čitalaca RIA Novosti s time takođe upoznata i da zna kako se prema hrišćanskim vrednostima realno odnose ruski, a kako evropskih građani, kao i to ko je u tome dalje otišao. To jest, vrli zinovljevci znaju da svi ljudi koje lažu zapravo shvataju da su lagani.

Ali Lepehin svoj zadatak ne ograničava samo na „dokaze“ o nadmoći Rusa nad Evropljanima. Njegov je zadatak mnogo ozbiljniji. „Ta dva pogleda na svet, te dve predstave o životu svakoga dana postaju međusobno sve udaljenije, sve manje spojive“, piše Lepehin. I odmah zatim zaključuje kako je rat između Rusije i Zapada neizbežan. „I Prvi i Drugi svetski rat, kao i ovaj sadašnji, hibridni, započeo je Zapad“, tvrdi on i potom podvlači: „Nažalost to je prava priroda civilizacije koja se nije mukotrpno gradila u crkvama i manastirima, već se stvarala na gradskim trgovima, pijacama i berzama“.

Svi teoretičari fašizma i svih njegovih različitih formi kao što su nacizam, rasizam i sav ostali gadiluk te vrste, svoje teorije su uvek dokazivali idejom o očiglednim preimućstvima i nadmoći jednih ljudi nad drugima. Tako su u 16. i 17. veku trgovci robljem smislili „teoriju“ po kojoj su svi afrički narodi direktni potomci jednog od Nojevih sinova Hama, i da zbog toga za te narode ne važe moralne norme koje se inače primenjuju na ostale delove čovečanstva. Tako se opravdavala i klasna teorija, da bi se pod njenim blagoslovom za vreme Lenjina i Staljina masovno ubijali plemići, sveštenici i seljaci. Što se tiče Pol Pota, Hitlera i Musolinija, takođe je sve više nego jasno. Za potrebe njihovih režima, korišćena je ista teorija o neporecivoj nadmoći jednih ljudi nad drugima.

Danas članovi Zinovljevskog kluba, baš kao i propagandisti sa federalnih televizijskih kanala, stvaraju sistem istorijskih i civilizacijskih mitova čija je suština dokazivanje nadmoći „Ruskog sveta“ nad ostalim delovima čovečanstva i njegovoj osobitoj izuzetnosti na našoj planeti. To su mitovi koji neizbežno vode u rat, sukob u kojem će ruska civilizacija neizbežno biti uništena. Zanimljivo bi bilo znati bivaju li stvaraoci ovih mitova makar i na trenutak svesni do koje mere dotična perspektiva može biti pogubna.

Ежедневный журнал, 05.05.2015.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 10.05.2015.