Fotografije čitalaca, Miodrag Ćakić

Fotografije čitalaca, Miodrag Ćakić

Kao što smo najavili (NM 235, str. 4) Međunarodni monetarni fond pokazuje spremnost da prihvati povećanje plata u javnom sektoru (doduše selektivno) i penzija (generalno). Hoće li to budžet koštati baš 15 milijardi dinara, kako smo napisali – da ne bude zabune, za celu 2016. godinu – ili neku “milijardicu” više (teško da će biti manje) u ovom trenutku nije najvažnije. Kao što nije najvažnije ni to što premijerovo obećanje, dato još sredinom godine, da će plate i penzije biti povećane, neće biti ispunjeno do kraja ove, nego “tek” od 1. januara naredne godine. Ključno je da je vlada Aleksandra Vučića uspela da napravi zaista dobar fiskalni rezultat, odnosno rezultat koji joj daje mogućnost da traži popuštanje stega postavljenih krajem prošle godine.

Premijer, doduše, malo preteruje, tj. deficit prikazuje manjim nego što stvarno jeste (podnaslov Koliki je stvarno deficit), što je zapravo nepotrebno jer je i bez toga rezultat stvarno više nego dobar. Manjak u državnoj kasi (uzevši državu u najširem smislu, tj. sa penzionim i zdravstvenim fondovima), čini se u ovom trenutku, biće 2015. godine za oko 90 milijardi dinara manji nego što je planirano (140 umesto 230 milijardi) ili oko 3,5-4 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto planiranih 5,9 odsto. To je, nije na odmet dodati, praktično duplo bolje nego prošle godine kada je ostvaren deficit od 6,7 odsto BDP-a.

Ali, ma koliko ovaj rezultat bio za pohvalu – a pohvaliti pre svega treba građane Srbije koji su to stoički podneli – tu otprilike pohvale i prestaju. Odnosno počinju sumnje, rizici i strahovi.

Najpre, manjak u državnoj kasi od 3,5 odsto BDP-a i dalje je visok. U celoj centralnoj i istočnoj Evropi samo Hrvatska ima veći fiskalni deficit. Drugo, cilj kojem bi Srbija trebalo da teži je deficit od jedan odsto BDP-a i, treće, vrlo je važno da deficit iduće godine bude manji nego ove, inače će u suprotnom kredibilnost politike Vučićevog ministarskog kabineta biti potpuno kompromitovana.

Najveći izazov u tom pogledu za Vučićevu vladu biće zapravo ono na čemu je cele ove godine najviše šlajfovala – prestrukturiranje, odnosno reforma javnog sektora.

Na tom planu došlo je do formalnih, tj. organizacionih i zakonskih promena, ali suštinskih promena nije bilo. Pod tim se podrazumeva, sa jedne strane, smanjenje troškova (tako što će se, recimo, prekinuti poslovni aranžmani sa privilegovanim privatnim firmama), a sa druge povećanje prihoda (ali ne povećanjem cena, nego poboljšanjem naplate). To posebno važi za EPS i Srbijagas.

Kada je, pak, uzmimo drugi primer, reč o železnici, ona je formalno podeljena na četiri preduzeća (“Holding”, “Infrastrukturu”, “Srbija voz” i “Kargo”), ali su i tu izostale ključne promene: modernizacija pruga, s jedne, i ukidanje nerentabilnih linija, sa druge strane, a posebno nije bilo otpuštanja viška zaposlenih.

Ovo poslednje je izostalo i kada je reč o javnom sektoru u celini, a na tome će MMF u sadašnjoj situaciji sigurno najviše insistirati. Tako je, na kraju krajeva, i dogovoreno.

Doduše, ekonomisti smatraju da to ne mora, tačnije i ne treba da bude onako kako je zapisano u Sporazumu, jer je “zahvaćeno” previše. Prema rečima Milojka Arsića, plan o smanjenju broja zaposlenih za 25.000 godišnje u razdoblju od 2015. do 2017. godine nije realan, jer u Srbiji nema tako velikog viška. Javni sektor, isključujući javna preduzeća, ima oko 490.000 zaposlenih, što je oko 6,8 ljudi na 100 stanovnika. Prosek u centralnoj i istočnoj Evropi je 7,6 zaposlenih u javnom sektoru na 100 stanovnika, samo je Češka, sa 6,2 zaposlena na 100 stanovnika, bolja od Srbije. Prema Arsićevoj računici, dakle, bilo bi dovoljno ako bi se broj zaposlenih svake godine smanjivao za petnaestak hiljada. Naš sagovornik podseća da broj od blizu pola miliona zaposlenih u javnom sektoru obuhvata ne samo državnu (uključujući i opštinsku) administraciju, nego i vojsku, policiju, prosvetu, zdravstvo, pravosuđe i da u Evropi postoje tehnički standardi koji određuju broj zaposlenih u ovim službama ukoliko se želi da one kvalitetno obave svoj zadatak. Međutim, dodaje Arsić, postoji velika opasnost da nakon ukidanja zabrane zapošljavanja, od 1. januara iduće godine broj državnih uposlenika počne da raste. O tome ubedljivo svedoči namera gradskih vlasti Beograda da zaposle hiljadu novih komunalnih policajaca.

Ovogodišnjim uštedama platni fond za zaposlene u javnom sektoru biće smanjen sa 12,2 na 10,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je sasvim zadovoljavajući rezultat, ali još uvek relativno daleko od cilja – 8,3 odsto BDP-a. Dakle, i u narednoj godini učešće plata u BDP-u trebalo bi smanjiti bar za pola procenta i s tom politikom nastaviti i u narednim godinama da bi se, recimo, 2017. došlo na prosek centralne i istočne Evrope koji iznosi 9,5 odsto. Prema Arsićevoj računici to bi moglo da se ostvari tako što će se plate povećati za dva odsto, a broj zaposlenih smanjiti za tri odsto, čime će fond plata u apsolutnom iznosu biti smanjen. S obzirom na predviđeni rast BDP-a u idućoj godini, to bi dovelo do potrebnog smanjenja učešća plata u bruto domaćem proizvodu.

U stvari, glavna bitka iduće godine vodiće se na planu povećanja domaće proizvodnje. Predviđeno povećanje plata i penzija, koje će pre svega obuhvatiti najslabije plaćene delove stanovništva – kako je to primetio Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije – biće korisno i za državu, jer će povećati potrošnju upravo proizvoda koje proizvode domaća preduzeća.

***

Koliki je stvarno deficit. Premijer ume da zbuni javnost izjavom o fiskalnom deficitu. Tako je, recimo, rekao da je manjak u državnoj kasi proteklih meseci iznosio 37 milijardi dinara, umesto planiranih 155 milijardi. To je, naime, tačno kad se u obzir uzme samo republički budžet. Ukupan fiskalni ili, kako ekonomisti vole da kažu, deficit opšte države, iznosio je za devet meseci 51 milijardu dinara. Štaviše, deficit Republike i socijalnih fondova bio je još i veći i iznosio je oko 60 milijardi, ali su stvar izvadile lokalne samouprave koje su ostvarile suficit od desetak milijardi dinara.

***

Preduzeća u restrukturiranju. Vlada će po svoj prilici ispoštovati obavezu da do kraja godine reši sudbinu 190 preduzeća u restrukturiranju. Među njima će se, štaviše, naći i sedam od onih 17 ostavljenih na poštedi do 31. maja 2016. Problem je, međutim, što će za gotovo sve sa tog spiska rešenje biti stečaj. Pomalo paradoksalno, u stvari, ispalo je da su najbolje prošle medijske firme, jer su one (pošto-poto) prodate, dok za mnoge proizvodne, čak i one u relativno dobrom stanju, poput Budimke iz Požege, nije bilo kupca. Odnosno, kako njihovi direktori tvrde, kao da je nekome bilo u interesu da se kupac ne nađe.

***

Nenaplativi krediti. Jedna od stvari na koje će MMF obratiti posebnu pažnju jesu nenaplativi krediti. Strategija koju je u cilju rešenja ovog problema napravila Narodna banka Srbije manje-više je prepričan sporazum sa MMF-om, bez nekih konkretnih dodatnih mera i poteza. Da li će trgovina nenaplativim potraživanjima “zaživeti”, tj. da li će banke iskoristiti tu mogućnost da se otarase loših plasmana, ostaje tek da se vidi. Ako to ne uspe, moraće da se preduzme još nešto.

Problem su pre svega krediti privredi, gde se procenjuje da nenaplativi krediti čine oko trećine ukupnih plasmana. Koliko tačno, biće poznato tek kad se završi snimanje stanja koje je trebalo da bude gotovo prvo do kraja septembra, pa do kraja oktobra, ali još nije gotovo.

***

Fiskalni savet: Ne povećavati plate i penzije, javni dug opasno raste. Kretanje javnih prihoda i rashoda u prvih devet meseci ukazuje na to da bi deficit opšte države u 2015. mogao biti oko 3,2 odsto BDP-a. Najavljeno je, međutim, da će država do kraja godine platiti dug prema vojnim penzionerima i dug državnih preduzeća prema NIS-u, što bi povećalo ukupni deficit na oko 4,5 odsto BDP-a. Reč je o velikom (preko 400 miliona evra) i neplaniranom rastu državnih rashoda, ali Fiskalni savet smatra da je 2015. godina pogodan trenutak za realizaciju ovog jednokratnog rashoda, imajući u vidu da je i povećanje prihoda u ovoj godini dobrim delom takođe bilo jednokratno.

Fiskalni savet, međutim, ocenjuje da postoji rizik da se nakon relativno uspešne 2015. deficit opšte države zadrži na dostignutom nivou od oko četiri odsto BDP-a i u narednim godinama – što nije dovoljno za zaustavljanje rasta javnog duga. Naime, uštede od dve planirane mere, od kojih se očekivalo da omoguće najveće fiskalno prilagođavanje u 2016. i 2017. godini (smanjenje broja zaposlenih za po pet odsto godišnje i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru), sada su pod znakom pitanja. Prvo, racionalizacija broja zaposlenih u 2015. ne sprovodi se po planu i neće se ostvariti u prvobitno planiranom obimu. Nisu pripremljene analize koje bi precizno identifikovale viškove zaposlenih po sektorima države i omogućile adekvatno planiranje rashoda za zarade po budžetskim korisnicima u budžetu za 2016. (koji je u pripremi), pa je stoga bolje i umanjiti postavljeni cilj, nego pribegavati potencijalno štetnim ad hoc rešenjima. Drugo, najavljeno je odustajanje od zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru i njihovo povećanje od početka 2016. godine. Bez osnovnih poluga za smanjenje deficita u sledeće dve godine, biće veoma teško obezbediti dodatne uštede od oko 1,5 odsto BDP-a (toliko donosi preduzeto smanjenje plata i penzija), koliko procenjujemo da je potrebno da bi se javni dug smanjio u 2017. godini (i uspešno završio trogodišnji program fiskalne konsolidacije). Fiskalni savet stoga smatra da bi trebalo još jednom preispitati najave o povećanju penzija i plata u javnom sektoru, jer je trenutno kontrola ovih rashoda najvažnija mera za ozdravljenje domaćih javnih finansija.

Pojačano zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu nastavljeno je i u oktobru, najverovatnije u cilju povećanja likvidnosti države pred očekivani sezonski rast državnih rashoda (i deficita) krajem godine. Na osnovu preliminarnih podataka procenjujemo da je ukupni javni dug u oktobru porastao za oko 300 miliona evra i da bi na kraju meseca mogao iznositi preko 24,7 milijardi evra (oko 75 odsto BDP-a). Imajući u vidu očekivana fiskalna kretanja u poslednjem tromesečju 2015. godine, procenjujemo da će Srbija ovu godinu najverovatnije završiti sa javnim dugom od nešto preko 25 milijardi evra (oko 77 odsto BDP-a).

Novi magazin, 05.11.2015.

Blog Mijata Lakićevića, 09.11.2015.

Peščanik.net, 12.11.2015.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)