Ako je đeneral Milan Nedić patriota, onda je knez Lazar Hrebeljanović izdajnik, a vitez Miloš Obilić budala. Ako je trebalo sarađivati sa Hitlerom, onda je i sa Muratom. U tom slučaju, takođe, Kosovska bitka je neoprostiva istorijska greška, a Kosovski ciklus (sa pretkosovskim i postkosovskim) obična laž.

Rehabilitacija Draže Mihajlovića u početku nije izgledala mnogo verovatna. Danas rehabilitacija Milana Nedića izgleda mnogo verovatnija nego što se u trenutku podnošenja zahteva činila Mihailovićeva rehabilitacija. Bez obzira na to što je sudska rehabilitacija nekoga ko nije sudski ni osuđen već sama po sebi apsurdna. Prosto, društvene prilike u Srbiji danas Nediću idu više u prilog nego svojevremeno Mihailoviću.

Već je rečeno, ali neka bude ponovljeno. Po logici po kojoj se traži rehabilitacija Milana Nedića, predsednika srpske kvislinške vlade, Francuzi bi trebalo da rehabilituju maršala Filipa Petena, predsednika francuske kvislinške vlade, a Norvežani Vidkuna Kvislinga, predsednika norveške kvislinške vlade čije prezime je, kao što se zna, i kao što se vidi, postalo internacionalni, generički pojam za nacionalno izdajstvo i saradnju sa okupatorom. Nije primećeno da se Francuzi i Norvežani spremaju da krenu putem Srbije, naprotiv.

Ali, kome zaista treba rehabilitacija Milana Nedića? Naravno, na prvom mestu su to njegovi potomci. Ali, oni nisu i najznačajniji. Presudnu ulogu u tome imaju ideolozi raspada Jugoslavije, intelektualni generatori i generali ratova devedesetih. Oni koji su primali zlatne kolajne iz ruku Slobodana Miloševića, dok se njegova supruga smešila iz prikrajka – kao ona baba-smrt u “Ko to tamo peva”, samo oni to nisu hteli da vide – a sad bi da to zabašure. I da se to nekako zaboravi.

Treba to onima koji su od devedesetih naovamo stekli svu moguću nacionalnu slavu, dok je njihova nacija, tonuvši sve dublje, dospela na začelje Evrope i civilizovanog sveta. Onima koji vole da se izdaju za prognanike, a izdali su i odveli u progonstvo samo sopstveni narod.

U Srbiji prilike su take,
Babe slave preziru junake.
Zato ni vi, ne muč’te se džabe,
Srpska deco postanite babe.

Tako je govorio Nušić. Živ, nikad življi.

Novi magazin, 15.10.2015.

Blog Mijata Lakićevića, 14.10.2015.

Peščanik.net, 14.10.2015.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Građanin prvog reda

Nikola Samardžić – Osvrt na navode iz teksta Dejana Ilića “Građani prvog reda”

Dejan Ilić – Građani prvog reda

Milivoj Bešlin: Milan Nedić – rehabilitacija fašizma

Dejan Ilić – Majka i prostitutka nacije

Vladimir Veljković – Istorija kao uteha

Oslobođenje: Ivan Čolović – intervju

Aleksandar Sekulović: Kasno ste se setili!

Ivan Čolović – Milan Nedić i srpski nacisti slave Vidovdan

Milovan Pisarri – Milan Nedić: vera u nemačku pobedu

Olivera Milosavljević – Ponavljači na barikadama kolaboracije

Miloš Vasić – Kvisling Milan Nedić

Vladimir Veljković – Depolitizacija Milana Nedića

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)