Eksplozija nepoverenja je prirodan sled događaja višegodišnjih mutljavina. Mutili su sa rušenjem u Savamali, padom helikoptera, Beogradom na vodi, kockama na Trgu Republike, masivnim gradskim rekonstrukcijama koje vode urbicidu, ekološkoj katastrofi i nelegalnoj gradnji, izvozom oružja, snimkom sa naplatne rampe u Doljevcima, pogibijom radnika u Namenskoj, lascivnim porukama u Brusu, paljenjem kuće novinara, akademskim zvanjima, BDP-om, stranim investitorima, maturskim ispitima, finansiranjem Univerzijade, Savskim nasipom, anketama u vezi sa starim Savskim mostom, tetkom iz Kanade…
Došla je korona. Govorili su da je smešna, a pošto je ispalo da to i nije baš tako, rekli su da poraz nije opcija, šta god to značilo. Zatvorili su nas u kuće, a nedavno nam rekli da maske pružaju 99% zaštite. Govorili su nam da smo nedisciplinovani i slali sms poruke o tome da nam slede italijanski i španski scenario ukoliko se ne uozbiljimo. Sve vreme se manipulisalo podacima o broju zaraženih i umrlih, dok su neprekidno slate kontradiktorne poruke uz očiglednu politizaciju Kriznog štaba. Upadljivo je bilo šarlatansko ponašanje nekih njegovih članova, zloupotreba epidemije u cilju vođenja izborne kampanje, predsednikovi neuravnoteženi i prekomerni nastupi u medijima, oportuno naglo popuštanje mera kako bi se igrale fudbalske utakmice i održali, po svim pitanjima, neregularni izbori nakon kojih smo dobili praktično jednostranački parlament i detonaciju epidemije i smrtnih slučajeva, naročito u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. I nakon svega, vlastima su za njihovu nesposobnost, manipulativnost i lažljivost krivi građani.
Nakon nove pretnje „zatvaranjem“ u kuće, građani su reagovali burnim demonstracijama. Uz prekomernu upotrebu sile i brutalno prebijanje videli smo na delu paravojne formacije i, u nekim slučajevima, preke sudove. Ljudi su terani da potpisuju priznanje krivice i često nisu imali pravo na advokata. Ljudska prava su gažena kako se kom silniku prohtelo.
Na kraju je preko 300 lekara potpisalo zahtev za smenu Kriznog štaba. Perjanica ovog organa i glasnogovornica sveprisutne epidemiološke bezbednosti na glasačkim mestima, na kojima su članovi biračkih odbora satima jedni drugima disali u lice – odgovorila je da je i ona položila Hipokratovu zakletvu. Da, svako ko je položio Hipokratovu zakletvu bi trebalo da bude podjednako svestan ljudske patnje i nesreće, pa i ovih preko 300 potpisnika. U zakletvi, između ostalog, piše: „Moje kolege biće mi braća“. Podrazumeva se da kada se nešto polaže, onda može i da se padne.
Nije manje vredan pažnje njen odgovor u predsednikovom maniru da za ovu oblast potpisnici nisu kompetentni – sećate se predsednikove lažne elite, gomile nekompetentnih intelektualaca kojima ovaj nije hteo da plaća reket? Takođe je izustila i da preostalih tridesetak hiljada zdravstvenih radnika ovaj zahtev nije potpisalo. To neodoljivo podseća na onu predsednikovu „i da vas je 5 miliona nijedan zahtev vam neću ispuniti“.
Još u martu, neposredno nakon uvođenja vanrednog stanja, u tekstu „Pred kolapsom“ sam napisao: „Dobili smo i poziv da svake večeri na početku policijskog časa aplauzom pozdravljamo hrabre zdravstvene radnike koji se u prvim redovima bore protiv ove pošasti. Naravno, podržavam ih i shvatam da trenutno skoro u potpunosti zavisimo od njihovog znanja, požrtvovanosti i smelosti. Ali, svejedno, nisam siguran da je prikladno da aplaudiram ljudima koji su, zbog sistematskog neznanja, beskrupuloznosti i nemara ove vlasti, primorani ili će tek biti primorani da bez osnovnih zaštitnih i drugih sredstava spasavaju živote zaraženih i na taj način ugrožavaju sopstveni. Više se pribojavam za njihovu sudbinu, a time, malo je reći, i za našu“.
Sve su ovo neoborivi dokazi fanatističkog pristupa odbrani pozicija vlasti. Fanatizam ukazuje na strah, a strah je u korenu svakog izopštavanja, netolerancije, kažnjavanja i nasilja. Rasplet će, po svemu sudeći, biti ružan.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 22.07.2020.
KORONA