Fotografije čitateljki, Miljana Radivojević, East London street art

Fotografije čitateljki, Miljana Radivojević, East London street art

Vlast nas ubeđuje da se na mišiće (premijerove) i uz velike žrtve (naše) krećemo krupnim koracima unapred, ali se stanje na terenu nekako opire takvom izveštaju. Sve češće slušamo, a sve ređe raspravljamo, o ljudima i idejama kojima se nikako ne može pripisati naprednost.

U javnost su se vratile neke stare rasprave na temu da li biti (roditelj) ili ne biti (decu) za koje smo mislili da su prevaziđene još onda kada je država predlagala kazne za nebračno stanje (tzv. ”samački porez”), a crkva kazne za neroditeljsko stanje (tzv. ”spaljivanje grane koja ne daje ploda”).

Sluđenim ljudima bez dece i sluđenim ljudima sa decom sada se nudi sluđujuće rešenje da je bolje biti ikakav roditelj nego nikakav. Ali možete biti i nikakav roditelj (po vrednosnom sudu stručne i komšijske javnosti) ukoliko ste prvo postali ikakav roditelj, odnosno, ako ste brojčano doprineli natalitetu. Pod uslovom, naravno, da imate i srpsku nacionalnost, a ne samo srpsko državljanstvo. Drugim rečima, ne valjate ako ne rađate srpčad, ali valjate ako srpčad bijete. A ako to tako kažete, onda ne valjate nikako. (Sad ni mene ne čudi što su državne ustanove raspisale javne nabavke za hektolitre alkohola, pa ovo samo pijan može da razume i prihvati.)

Valjda će sledeća tema, po redosledu unatraške, biti pitanje legalnosti abortusa. Pa ako može u jednoj Hrvatskoj koja je već u Evropskoj uniji, može valjda i kod nas. Kod njih je ”prigovor savesti” na koji se ginekolozi pozivaju već zatvorio neke državne ordinacije, a mi još nismo ni stavili tu temu na dnevni red. Doduše, kod njih su bili predsednički izbori, ali bi i mi mogli da se polako pripremamo za takve stvari. Mislim na izbore. I ne samo na njih.

Priprema terena za neko novo unazađivanje javnosti obavlja se gotovo u svim medijima. Ljudi koje jedino ne možete optužiti za širenje pristojnosti drže nam vakelu o tome šta je pristojno, a šta nepristojno, ko je dostojan, a ko je nedostojan. Neki ne samo da pričaju nego i rade. Zabranjuju javne nastupe svakome za koga oni procenjuju da nije bio pristojan. Ili da neće biti pristojan, bilo da ima nameru da nepristojne reči otpeva ili ispriča.

Da bi objasnio svoju zabranu, Željko Mitrović, vlasnik jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom i bezbroj kablovskih programa, morao je da potegne čak na mali, državni Studio B, sa lokalnom frekvencijom, samo da bi nam svima omogućio da saznamo zašto narodni poslanik Zoran Živković ne može da gostuje u emisiji TV Pink. Ne zato što bi se nepristojno razgolitio, ne ni zato što bi loše pevao, ne ni zato što bi pričao gluposti… jer ništa od toga ni nije nepoželjno na toj televiziji koju niko ne može optužiti za negovanje dobrog ukusa, već zato što – Zoran Živković ne iskazuje dužno poštovanje prema Parlamentu.

Ne znam koliko je sati sad kod vas dok čitate ovaj tekst, ali meni izgleda da je došlo zadnje vreme.

Peščanik.net, 29.12.2014.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)