Vozraduj se i vozveseli se, pravedni i preizabrani rode serbski: dok se čovečanstvo suočava sa Veštačkom inteligencijom – pri čemu su jedni ushićeni njenim sveznanjem, drugi uplašeni da će milione ljudi učiniti suvišnim u nemilosrdnom kapitalizmu – mi ovde smo pod sveobuhvatnim pokroviteljstvom Natprirodne inteligencije (NI), pa je možda umesno uporediti ova dva gigamegaekstra uma, jer od njih zavisi budućnost ljudske vrste, trenutno podeljene na Srbadiju, prepuštenu NI-i, i na ostatak sveta koji se suočava sa dosad neviđenom rasudnom moći AI.
Rani ja i moji ispisnici koji su još prisutni pamtimo, ja doduše kao kroz maglu, fudbalski dvoboj Brazila protiv Ostatka Sveta, za Ostatak je mislim nastupio i sadašnji, od same NI rukopoloženi poglavnik Kuće fudbala, ali daj da razmotrim, kome je bolje, Ostatku Sveta, sa inteligencijom koja je veštačka, ili je bolje nama, sa inteligencijom koja bi se mogla zvati prirodnom da se nije samorazvila do stupnja koji iziskuje oznaku „natprirodna“.
1. Vešt. inteligencija samo brblja, blebeće, savetuje, pametuje i razmeće se, a sama, osim kad joj dobri ljudi priskoče u pomoć, nikad ništa ne preduzima, ne prelazi sa reči na dela, nasuprot NI koja je hiperdelatna, ultrapreduzimljiva, i, kojoj ništa što je ljudsko, pa čak i neljudsko, nije strano: potonja je, znatno pre AI, prozrela ljudsku prirodu i svoju natprirodnost svakodnevno koristi da udovolji strastima, slabostima, nastranostima i apetitima svojih da kažem korisnika. Natprirodna inteligencija prelazi i sa dela na reči, najpre učini nešto čime razum prosečnog smrtnika bude sablažnjen, a onda mu na deset televizija objasni šta sve nije razumeo i zbog čega bi sve morao da se raduje i da bude blagodaran.
2. AI, kao i bilo koji drugi derivat ljudskog uma, nosi pečat nesavršenosti, podložna je zloupotrebi; kod nas ju je među prvima koristio savremeni srpski izumitelj dronova, eksplozivnih naprava, otac novog pozorišta; pomoću AI izvrgao je ruglu svog dušmanina, ali je AI bila puko sredstvo, beslovesna, preuslužna kako bi se sad reklo, alatka, dok je Natprirodna inteligencija ekstremno samostalna: ne može je niko zloupotrebiti, a ona sama kadra je i uvek je kail da sebe nesebično zloupotrebi, o zloupotrebi drugih da i ne govorim, i nijednu zloupotrebu Natprirodna inteligencija ne da ne prikriva, nego se njome sa pravom šepuri, hvališe se na sva usta i na sav glas.
3. AI koliko mi je poznato ništa sama nije izgradila, niti je poklonila čovečanstvu, za razliku od NI, kojoj dugujemo sve, od rušenja svakome mrske Savamale i odvratne Železničke stanice, do izgradnje Beograda na vodi, što je možda i najveća razlika između Inteligencija: AI reaguje na pitanja, na podsticaje, a NI smišlja stvari koje ne bi ni jednom drugom homo sapiensu mogle pasti na pamet (pri čemu baš NI, gle, voli da kaže „ne pada mi na pamet“, „Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika“ i sl., što AI verujem ima u svojoj neizmernoj arhivi): kad bi se AI dosetila da izgradi šatorsku naseobinu nasred prestonice i uz nos milionima građana koji kroz taj deo grada ne mogu proći ni javnim, ni vlastitim prevozom, niti pešice? Veštačku bi inteligenciju možda baš preobilje podataka od kojih je sazdana odvratilo od tako kolosalnog poduhvata, neki programi bi joj stalno zvocali: da li je ova moja vizija u skladu sa gradskim propisima? zar neću ispasti preispoljna lažovka ako budem rekla da su u tom prenužnom smeštaju studenti koji samo žele da uče? da li je bogougodno, premda sam ateistica, naseliti tu nastambu, koja ima više nužnika nego studentskih skripti, kriminalcima? da li je poželjno da se tu šećkaju ratni i mirnodopski zločinci, kao i mnogobrojnici kojima su krivična dela oproštena, uz skromnu njihovu obavezu da budu u večitoj pripravnosti da jurnu na nezahvalne građane, studente, na autoprevoznika i sl.?
4. Veštačka inteligencija nije sposobna da stvori opasnost koju bi onda ona sama slavodobitno otklonila, ne ume da se šali i da se igra čovečanstvom kao što se naša Natprirodna inteligencija, i to sa osmehom od uva do uva, poigrava nama: dopustiš da snabdevanje gorivom i gasom bude ugroženo, ali imaš jasan plan koga ćeš ako do sloma dođe okriviti, a pogotovo znaš unapred kako ćeš sebi pripisati sve zasluge ako rasplet ispadne podnošljiv.
5. AI je sirotica sama, nema svoje čičagliše, dejanevukove, bratine, nema, jadnica, nijednu oružanu formaciju, jer živi u zabludi da je znanje moć, dočim je Natprirodna inteligencija regrutovala ne zna se koliko hiljada batinaša i crnokapuljaša, kojima ili oprašta zasluženi aps, ili mora da ih svakodnevno plaća.
6. Veštačka inteligencija možda će pridoneti da neka zanimanja i neki staleži iščeznu, dok je Natprirodna inteligencija smislila i oživotvorila nove profesije i nove načine da se bez imalo naprezanja dođe do novca i do osećanja pripadnosti vladajućoj klasi. NI otvara nova polja umalo ne rekoh rada, otvara nova polja nerada, i tih je polja toliko da novinarima samo od sebe navire slavno pitanje „gde su granice ljudskih mogućnosti?“.
7. Upoređivanje dveju vodećih sila na planeti Zemlji – tamnom zrnu među zrnima, čijom je dubinom E. Kocbek bio zbunjen – iziskuje više truda, više dara, pa i više vremena nego što imam, voleo bih da i sam napišem nešto što bi bilo bestseler, i što bi AI prevela na tuđinske jezike i na svako ubogo narečje: „Kako sam od Natprirodne inteligencije malo je reći poražen: osećam se kao drahma, zapala iza preteške komode, srasle sa zidom, gde ni tračak svetlosti nikad ne dopire i koju niko neće pomeriti dok zgrada ne bude viđena za rušenje u slavu nadolazećeg EXPO-a“, dobro, naslov bi možda mogao biti i kraći, ali nema svako dar da se blagoizrazi kao NI čije će delo „Kako sam pobedila obojenu revoluciju“ baciti u zapećak sve što se dosad lakomisleno smatralo književnošću i publicistikom.
8. Ukratko i naposletku: i AI, po uzoru na NI, sve više ispoljava samoljublje, ali ne ume ni izdaleka da likuje zbog postignutog kao što to ume NI: u ovoj veštini, ili u ovome čuvstvu, Natprirodna inteligencija nema premca. Veštačka inteligencija može računati na moju naklonost tek ako poradi temeljnije na svojoj čovekolikosti: Natprirodna inteligencija se vrhunski prenemaže, razmeće se, da bi se u narednoj sekundi samosažaljevala, kako samo preti, kako laže, kako besomučno i neumorno laže, prouči to, Veštačka inteligencijo, i nauči, ako si kadra zaista da učiš: kad budem video da ti buja plač u grlu, kad budem uživao u tvojim dramskim pauzama, kad te budem čuo kako mljackaš uprazno, kako se grizeš za usnu, kad budeš rekla „mogla bih o tome i tome sad da kažem da je lopov i da je ološ, ali ne bih nikada pala tako nisko“, onda ću se možda i tebi pokloniti.
Peščanik.net, 26.11.2025.
Muzički blog Ljubomira Živkova
