Da li su ekonomske mere nephodne za očuvanje evra još uvek kompatibilne s demokratijom? Grčka državna radio-televizija osnovana je nakon pada vojne diktature. Prošlog meseca, grčka vlada (sprovodeći naređenja EU) odlučila je da zatvori ovaj servis bez odobrenja parlamenta (vidi Where Syriza stands). Pre nego što su grčki sudovi poništili ovu odluku, Evropska komisija je mogla da se priseti odredbe o javnom servisu u Amsterdamskom sporazumu iz 1997, u kojoj se navodi da je „sistem javnog emitovanja u državama članicama direktno povezan sa demokratskim, društvenim i kulturnim potrebama svakog društva i potrebom očuvanja medijskog pluralizma“. Međutim, ona je podržala postupak grčke vlade, navodeći 12. juna da zatvaranje „treba posmatrati u kontekstu krupnih i neophodnih napora koje vlasti preduzimaju kako bi modernizovale grčku ekonomiju“.
Evropljani znaju sve o ustavnim projektima koji su progurani uprkos činjenici da su ih građani odbili na referendumu. Pamte kandidate koji su, pošto su obećali da će ispregovarati nove uslove sporazuma, ratifikovali isti taj sporazum bez menjanja ijednog zareza. Građanima Kipra je država umalo otela štednju.1 Ali ovo je još dublji sunovrat: Evropska komisija pere ruke od ukidanja jedinog grčkog medija koji nije u posedu brodovlasničkih magnata, jer će tako odmah biti otpušteno 2.800 radnika u javnom sektoru, koji je Evropska komisija oduvek prezirala. Na taj način će Grčka moći da ispuni uslove o otpuštanju koji je trojka2 nametnula državi sa 60% nezaposlenih mladih ljudi.
Ova promašena predanost koincidira sa objavljivanjem poverljivog izveštaja u američkim medijima u kojem MMF priznaje da su mere nametane u Grčkoj u protekle tri godine rezultirale „primetnim neuspesima“. Da li su greške prosto posledica previše optimističnih predviđanja o rastu? Verovatno ne. Kako Wall Street Journal tumači ovaj preopširni dokument, MMF priznaje da bi „hitno restruktuiranje grčkog duga bilo jeftinije za evropske poreske obveznike, budući da su privatni povericoci u potpunosti isplaćeni dve godine pre 2012. novcem koji je Atina pozajmila. Grčki dug je tako ostao netaknut, ali on sada treba da se plati MMF-u i poreskim obveznicima evrozone umesto bankama i hedž fondovima“.3
Špekulanti su se izvukli a da nisu izgubili ni centa od kredita koji su dali Grčkoj po astronomskim kamatnim stopama. Očigledno, takvo umeće pljačkanja evropskih poreskih obveznika u korist hedž fondova kvalifikuje trojku da podvrgava grčki narod mučenju. Ima i bolnica, škola i univerziteta koji bi se mogli zatvoriti bez ikakvog otpora. I to ne samo u Grčkoj: jedino će takvim žrtvovanjem Evropa moći da održi svoju poziciju u trijumfalnom maršu u novi srednji vek.
Le Monde diplomatique, juli 2013.
Sa francuskog preveo Charles Goulden
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 29.06.2013.
GRČKA KRIZA________________
- Vidi Serž Halimi, “Sada je sve moguće”, april 2013.
- Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka.
- “IMF Concedes It Made Mistakes on Greece”, The Wall Street Journal, 6. jun 2013.
