Air Traffic World Free HD Wallpapers http://goo.gl/BG1tJ3

Air Traffic World Free HD Wallpapers goo.gl/BG1tJ3

Ni mrtvom mu ne daju mira.

Blagopočivši Jat ervejz prevrće se u grobu jer je opet, ni luk jeo ni luk mirisao, kriv.

Ovog puta, kriv je zato što je javni dug Srbije opteretio sa 19,3 milijarde dinara (ili 158 miliona evra). Mnogi će reći – sad je u ovako osetljivom trenutku našao da opterećuje ionako ogroman javni dug Srbije. A da li je Jat kriv ili je na delu novi pokušaj prevare poreskih obveznika, prosudite sami.

Mediji su najpre javili da su tih 158 miliona evra zapravo obaveze koje je, na ruševinama Jata, napravila novonastala aviokompanija Er Srbija (naslov je bio: “Plaćamo 158 mil.€ obaveza Er Srbije”). I tako zaista piše u predlogu zakona koji je naša Vlada poslala na hitno usvajanje Parlamentu – te obaveze koje je Er Srbije napravila prema pravnim i fizičkim licima za obavljene usluge i isporučenu robu u 2013. godini preuzeće država, odnosno tih 158 miliona evra pašće na leđa poreskih obveznika.

Prvo logično pitanje koje je posle ovakve neprijatne vesti mogao sebi i svojoj Vladi da postavi svaki odgovoran poreski obveznik glasi: a što bi samo mi (poreski obveznici i država) pokrivali dugove aviokompanije Er Srbija kad ona ima i drugog vrlo bogatog vlasnika – aviokompaniju Etihad iz Abu Dabija.

Drugo pitanje glasi: zar nije logično da suvlasnici, u skladu s veličinom udela (vlasništva) pokriju dugove zajedničke kompanije.

Treće pitanje glasi: otkud gubici u kompaniji za koju vlasnici – država Srbija i Etihad – tvrde da posluje odlično i da je “primer za primer”. Zar nije 16. septembra 2014. predsednik Etihad ervejza Džejms Hogan izjavio da je Er Srbija „jedna od najuspešnijih priča u svetu“ i da je to „iskreno rečeno ostvareno uz pomoć premijera Aleksandra Vučića i Siniše Malog, kao predsednika Odbora. Oni su bili sjajni u podršci“. Hogan je 3. jula 2014. u Beču izjavio da je Etihad spasilac aviokompanija u problemima: „Gde bi danas bila Er Srbija da nije stigao novac iz Abu Dabija“, upitao je Hogan, navodeći da će „nekadašnja državna kompanija Jat, zahvaljujući Etihadu, pod imenom Er Srbija prvi put beležiti dobitke“.

I naš premijer je 31. jula 2014. izjavio da će srpski avioprevoznik ove godine prvi put biti u plusu i da će dati novac državi (doprineće budžetu Srbije sa 1,5 odsto BDP).

Ali, osim što su logična, ova pitanja su i pomalo neprijatna.

Zato je, valjda, predsednik Upravnog odbora kompanije Er Srbija Siniša Mali odmah po objavljivanju vesti da će ta firma opteretiti javni dug Srbije sa 158 miliona evra, brže-bolje pokušao da demantuje tu informaciju. On je za B92 izjavio “da dug od 158 miliona evra nije napravila avio kompanija Er Srbija”, koja “za samo godinu dana poslovanja ima impresivne rezultate i koja će finansijski pozitivno završiti ovu godinu. Dug od 158 miliona evra zapravo je zaostali dug Jata. Stare obaveze Jat ervejza od 158 miliona evra nastale su prethodnih decenija kao posledica lošeg upravljanja kompanijom i nestabilnog poslovanja. Preuzimanje starih obaveze je uobičajena praksa Vlade u ovakvim situacijama, što je bio slučaj i sa Zastavom, Sartidom i drugim kompanijama”, rekao je Mali. On nam je još otkrio da je taj “dug ušao u ugovor potpisan sa Etihadom, kojim je država preuzela na sebe isplatu starih obaveza, a koje je Jat ervejz napravio zaključno sa prošlom godinom”.

Da li je baš sve tako?

Možda je predsednik Upravnog odbora Er Srbije postao malo zaboravan, pa za svaki slučaj evo jednog podsećanja:

Dane Kondić, generalni direktor Er Srbije objavio je (6. juna 2014.godine, B92) „da je Jat ervejz u prošloj godini, poslednjoj u svom postojanju, ostvario gubitak od 73 miliona evra“.

Er Srbija je tada saopštila da su finansijski izveštaji po prvi put sastavljeni na osnovu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) i podneti nezavisnoj revizorskoj kući KPMG na reviziju. Po tako sačinjenom izveštaju, ukupan gubitak Jata od 8,4 milijarde dinara (73 miliona evra) uključuje operativni gubitak od 5,2 milijarde dinara (45 miliona evra) a u skladu sa MSFI, saldo od 3,2 milijarde dinara (28 miliona evra) obuhvata korekcije stanja konta bivšeg Jata koje nalaže revizija, kao što su ispravke grešaka preostalih iz prethodnih perioda, pogrešnih usklađivanja i negativnih revizorskih primedbi.

„U skladu sa pomenutim međunarodnim standardima, ustrojili smo čist bilans stanja. Gubitak od 73 miliona evra odnosi se na dugogodišnje loše poslovanje Jat ervejza; sada se okrećemo budućnosti i zahvaljujući partnerstvu sa Etihad ervejzom i jakoj podršci Vlade Republike Srbije; Er Srbija sada ima strategiju za oporavak, kao i temelje za stvaranje profitabilne i jake kompanije“, izjavio je Kondić.

Dakle, crno na belo i prema međunarodnim standardima – gubitak Jata u 2013. godini je – 73 miliona evra.

Kako je onda moguće da sada poreski obveznici treba da pokriju duplo veći gubitak – 158 miliona evra? I ko je od 1. oktobra 2013. godine, kad je Etihad preuzeo upravljanje srpskom aviokompanijom, do kraja te godine “nakarikao” još 85 miliona evra gubitka? (napomena: Džejms Hogan je 1. avgusta 2013. izjavio da Etihad preuzima operativno upravljanje srpskom kompanijom 1. oktobra).

Zato se odmah postavlja novo pitanje:

Zašto kod preuzimanja kompanije (jun ili avgust 2013) nije odmah napravljen presek, odnosno “primopredajni” bilans (saldo); da jeste, tada bi se “u dinar” znalo koliki je gubitak Jata koji on donosi “u miraz” novoj aviokompaniji. Zašto se čekalo 18 meseci da se utvrdi gubitak?

Prema toj zvaničnoj međunarodnoj računici, srpski avioprevoznik (zvao se Jat ili Er Srbija) napravio je za 4 meseca prošle godine mnogo veći gubitak nego u prethodnih 8 meseci dok u tu kompaniju nije stigao menadžment koji je doveo Etihad. Da li to znači da su svi troškovi koje je pravila Er Srbija u 2013. knjiženi na Jat da bi u 2014. godini mogli da se iskažu kao gubici i prevale na poreske obveznike, po hitnom Zakonu?

Ako je odgovor na to pitanje potvrdan, onda je tačna i konstatacija da bi svaka baba (bez uvrede) mogla uspešno da vodi srpsku aviokompaniju po principu “ja pravim gubitke, a pokriva ih država”.

A možda je pomalo i sramota da bogati suvlasnik Er Srbije iskoristi formalno-pravni i statusni “međuprostor” između gašenja Jata i nastajanja Er Srbije i sve dugove te kompanije koje je napravio novi menadžment nakarika na mrtvaca. Suštinski, Jat je bio ljuštura u koju je Etihadov menadžment trpao troškove-gubitke, svestan (s čvrstim pokrićem u ugovoru) da će ih platiti poreski obveznici Srbije.

Neko će se, možda, pitati šta je sve od troškova-gubitaka natrpano u tu ljušturu.

Pa recimo, evo delića mogućeg spiska: zakup dva aviona, maintenance servis (tenički pregled), smeštaj 56 ljudi iz Etihada u hotelu Hajat (od juna prošle godine), nova garderoba osoblja Er Srbije, unutrašnje uređenje prvog aviona (rađeno u Lufthanzi), školovanje pilota i osoblja u Etihadu… U „hitnom“ zakonu koji je Vlada uputila Parlamentu na usvajanje spominju se i dugovi prema Aerodromu Nikola Tesla, Naftnoj industriji Srbije, Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, Jat tehnici, Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA)…

U našem narodu odomaćio se već duže vreme, a naročito od kad traje kriza, izraz – „troši k’o pijani šeik“ – da se objasni raskalašno ponašanje nekog siromaha. Iz slučaja Jata, odnosno Er Srbije, naši siromasi imali bi svašta da nauče.

I nije problem što će sve te gubitke i podvale platiti poreski obveznici.

Suština je da se svaka škola – plaća.

Peščanik.net, 17.12.2014.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Krik

Mijat Lakićević – Vučićevo čedo

Miša Brkić – Dosoljeno i bljutavo

Miša Brkić – Čarter čarobiranje

Miša Brkić – Inekcija profita

Miša Brkić – Aerodrom opet prašta dugove Er Srbiji

Miša Brkić – Nauk… još jednom

Miša Brkić – Nauk: Alitalia, Etihad i mi…

Miša Brkić – Ima jedan Plan

Miša Brkić – Državno nedonošče

Miša Brkić – Otkud dva ugovora s Etihadom

Miša Brkić – Let iznad marketinga

Miša Brkić – Nebeska Srbija

Miša Brkić: Jat – cena sahrane

Miša Brkić – S Jatom odlazi i socijalizam