Lik dobar, foto: Peščanik
Lik dobar, foto: Peščanik

Zanimljivo je ovo sa marihuanom. To jest, trenutak u kome priča izbija u javnost. U času, naime, kada su sve oči uprte u aferu Krušik, u koju je ministar policije uvaljen do grla, dolazi do policijske akcije u kojoj se otkriva proizvodnja ogromne količine „opojnih droga“. I to bi, međutim, ulazilo u uobičajene policijske aktivnosti da nije bilo jednog telefonskog poziva. To jest, da u javnost nije procurela vest da je prvi poziv koji je po hapšenju uputio Predrag Koluvija, vlasnik poljoprivrednog dobra „Jovanjica“ na kome je marihuana pronađena, bio poziv Andreju Vučiću. Andrej Vučić je, naravno, to odmah demantovao i zapretio tužbama na šta su potencijalno optuženi uzvratili da jedva čekaju.

O tome da li je poziva bilo ili nije neko naivan možda bi rekao utvrdiće sud, ali nije u tome poenta. Najvažnije je to što je priča o pozivu izašla u javnost, a to je moglo biti samo iz policijskih krugova. Jer, od tog trenutka, zapravo, kada je u vezi sa marihuanom pomenut (kontroverzni) brat predsednika Republike jedna obična kriminalna radnja postala je velika politička afera. Možda stvarno veća i od Krušika.

Da li je ta policijska akcija, postavlja se pitanje, bila slučajna ili ne? To jest, da li je bila deo „redovnih policijskih aktivnosti“ ili se zapravo od početka znalo šta se iza brda valja?

Moguće je da je ovo samo (još) jedna mefistofelska ujdurma da bi se pažnja javnosti skrenula sa pravih stvari. Ali nije nemoguće ni da je ovo poruka Nebojše Stefanovića da i on konja za trku ima. Da neće mirno da gleda kako Vučić mirno gleda kako njega, Nebojšu, čereče. I da neće dozvoliti da tako olako bude „odstreljen“. Tata za brata.

„Pičvajz“ u SNS-u, dakle. Drugim rečima, to bi moglo da znači da je SNS počeo da se raspada iznutra i da su kao hijene oko plena počeli da se međusobno proždiru. Bilo bi, međutim, previše smelo izvući takav zaključak. Veća je verovatnoća da će sad pokušati da se konsoliduju, skupe i povežu svoje redove, možda uvedu neka ograničenja i pravila, kako to već rade slične organizacije. I nastave istim putem.

To će pokušati. Na građanima je da im to ne dozvole.

Peščanik.net, 30.11.2019.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)