Ljubi te brat, foto: Slavica Miletić
Ljubi te brat, foto: Slavica Miletić

Je l to sad opet treba nova lična karta Vučićevom bratu? Čitalac se priseća kao kroz maglu… Asomacum, jeste, tako se zvala bratova firma pod sumnjom za finansijske malverzacije. Dvadest i dva miliona u dugu, zbog čega je i bratov račun bio pod blokadom. A onda ispalo da firma ipak nije bratova. Falsifikovali mu ličnu kartu, uvežbali njegov potpis pa se potpisali umesto njega kad su firmu registrovali u APR-u – tako se branio brat. Brat Vučićevog brata, to jest sam Vučić, govorio je onomad, 2014, u parlamentu da će se povući s ondašnje funkcije ako je tačno da mu je brat pod blokadom zbog malverzacija.

Dobro, to se onda srećno i jeftino završilo po braću. Vredni novinari posle su utvrdili da protiv falsifikatora bratovog potpisa godinama kasnije nije završen sudski postupak. Bilo je i sudija što su govorili da nije važno ko je falsifikovao, jedino je važno da Asomacum nije bratov. A Jovanjica, je li Jovanjica bratova? To jest, ima li brat veze s Jovanjicom? I opet se umešao brat Vučićevog brata, to jest sam Vučić – sve je to nameštaljka, kaže on. Događa se, ima ljudi što im kroz čitav život samo nešto nameštaju… asomacume, jovanjice. Sreća je kad takve osobe imaju požrtvovanog brata da ih spasi od nameštanja. Vučićevom bratu se posrećilo. Šta bi on radio da nema brata.

Samo što je sad pred bratom Vučićevog brata složeniji problem od Asomacuma. Onda je trebalo izmisliti jedan falsifikovani potpis i istu takvu ličnu kartu da bi se napravila nova realnost. Što se Jovanjice tiče, falsifikati više nisu dovoljni. Onomad se pravila nova realnost, sada treba uništiti postojeću. Kako se to poništava stvarnost? Izgleda tako što se poništavaju ljudi. To jest, konkretno u slučaju Vučićevog brata i Jovanjice – jedan policajac. Inspektor Slobodan Milenković sa kolegama je otkrio ko je sve i kako bio umešan u uzgajanje marihuane na Jovanjici. I kako to obično biva, ako ne možeš da oboriš dokaze i izvrneš činjenice, diskvalifikuj osobu koja je izašla s dokazima i činjenicama.

Dobro, sve to znamo, gledali smo od 2012. naovamo mnogo takvih priredbi. Ali, opet je čudno. Koga briga u stvari za Milenkovića. On je savršeno nebitan. Važne moraju biti isključivo činjenice. A zbog činjenica je tužilaštvo već podiglo optužnice. Kada su optužnice podignute, Milenković bi trebalo da može mirno da se povuče. Ali, ne može. Jer je u igri Vučićev brat. A videli smo šta sve može da se uradi za brata još 2014. Jeste, Asomacum i Jovanjica su kao nebo i zemlja. Ali samo na prvi pogled. Neka se seti čitalac, trebalo je obesmisliti redom sve ustanove, od APR-a do sudova, da bi prošla priča o falsifikovanoj ličnoj karti i potpisu. Zbog mahinacije od bednih 22 miliona dinara, rušio se čitav poredak.

Sada se događa isto. Samo su iznosi astronomski veći. Ulog je u stvari takav da je jasno da onaj koji je rušio državu za par desetina miliona sad će je razbucati kao Savamalu, pregaziće je buldožerom bez oklevanja, ako je išta od nje i ostalo. Ako uz to stradaju i ljudi, kao što je stradao čovek u Savamali… baš ništa, isto kao sa Savamalom. Izgleda kao da bi Milenković mogao da strada. I šta onda radi Milenković? On pita ministra policije i direktora da li može javno da odgovori na optužbe. Evo, ceo tekst, samo zbog ove rečenice. Da ponovimo: Milenković pita Vulina i direktora policije da li može javno da odgovori na optužbe. Ej, Vulina. Pa Milenkoviću, ako si već otkrio to što si otkrio, kako od jednog od glavnih osumnjičenih možeš tražiti dozvolu da o njemu javno govoriš kao o kriminalcu?

Milenkovićevu molbu, zahtev… kako se to već zove, jedva dočeka tobože advokat Đukanović. Đukanović, zna čitalac, inače brani Hrkalović. A Hrkalović je, i to zna čitalac, optužila Milenkovića da je zajedno sa Stefanovićem „namestio“ Koluviji i Vučićevom bratu Jovanjicu. Dakle, Đukanović sad zove Milenkovića da odgovori na napade Hrkalović, bez obzira na to što Milenković (još) nema Vulinovu dozvolu. Tobože advokat, Đukanović je u stvari ispovednik za one što su zgrešili prema Vučiću (ili bratu, svejedno). Kad vas Đukanović pozove, neka ponuda je na stolu, za oprost greha. Recimo, Hrkalović će biti pomilovana ako namesti Milenkoviću. A Milenković će opet biti pomilovan ako kaže da je namestio Jovanjicu. Ako Milenković pita Vulina da li može u emisiju kod Đukanovića, siguran sam da će mu Vulin to dozvoliti.

Jeste, na prvi pogled sve je to malo zbrkano, ali kada se bolje pogleda – strašno je jednostavno. Nema institucija: ni policije, ni tužilaštva, ni sudova. Samo vulini, đukanovići… a iznad svih njih: brat Vučićevog brata. A spram njega, izopšten od svih, stoji usamljeni Stefanović i brani se, bez Đukanovića, kako zna i ume. To je taj novoradikalski pakao, gde mu Stefanović dođe nešto kao bedna verzija palog anđela ili, ako baš hoćete, Lucifera, a Vučić… Stvarno, šta je Vučić? Nego, kako se sad Stefanović pojavio u zaključku teksta o Milenkoviću? Logično – prvo pada Milenković, pa za njim Stefanović. Izuzev ako se na kraju svi kod Đukanovića nešto ne dogovore. E to će onda biti pravi pakao – za nas.

Peščanik.net, 05.07.2022.

JOVANJICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).