Ne mislim na oca. Mislim na sina. Poništavanje njegovog, sinovog, doktorata moralo bi biti sledeće na redu. Čekaj, reći će sad čitalac, daj barem jedan dan da se zavaravamo da živimo u pristojnoj zemlji. Jer odluka Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu jeste baš to – pristojna odluka pristojnog tela pristojne ustanove u pristojnoj zemlji. Odmah je jasno šta čitaocu željnom pristojnosti treba odgovoriti. Krenimo unazad – Srbija nije pristojna zemlja, kao što to uglavnom nije ni ustanova o kojoj je ovde reč. A opet, istina je, jedno njeno telo, etički odbor, i konačna odluka tog tela, da je rad Siniše Malog plagijat, bude nadu da stvari, što se pristojnosti tiče, za nas nisu bespovratno izgubljene.
Bilo je potrebno čitavih pet godina da ubedljivi dokazi, izvorno izneti na ovom sajtu, da je Mali krivotvorio svoj doktorski rad, postanu dovoljni – za samo to jedno univerzitetsko telo – da se proglasi plagijat. Fakultet organizacionih nauka, pak, gde je Mali svoj nazovi doktorat tobože odbranio, dugo je odolevao pred očiglednim činjenicama i glasanjem stalno iznova tvrdoglavo utvrđivao da je – zemlja četvrtasta. Nisu se u tih pola decenije proslavila ni druga univerzitetska tela, dok stvari u svoje ruke nije uzela rektorka Ivanka Popović. A ni ona to nije uradila sama od sebe, nego su je na to prisilili studenti blokadom rektorata i zahtevom da Univerzitet konačno učini nešto u vezi sa krađom Malog.
Da li njeno mukotrpno porađanje čini odluku o plagijatu Malog manje vrednom? Nikako. Odluka je – neka mi čitalac oprosti na ushićenosti – veličanstvena. Tako je malo potrebno, barem meni, za ushićenost i veličanstvenost u Srbiji: prepoznati i prihvatiti očigledne činjenice. Negde drugde, u srećnijim zemljama, to bi se podrazumevalo; u Srbiji, pak, to je bajkoviti korak od sedam milja. Etički odbor Univerziteta na čelu sa rektorkom Popović, pod pritiskom studenata demonstranata, napravio ga je. Tako danas ovde izgledaju bajke: potrebno je pola decenije i jak pritisak da bi se izrekla istina o jednoj, naposletku, ipak nebitnoj stvari. Pošto se to dogodi, svi se radujemo srećnom kraju.
Samo što – nije kraj. U najboljem slučaju, rektorka i etički odbor pružili su šansu za novi početak. Hajde da spekulišemo. Odluka etičkog odbora sa sobom vuče čitav niz mogućih posledica koje se oko FON-a, pa onda i Univerziteta, šire u koncentričnim krugovima. Ko voli slike, neka odluku etičkog odbora zamisli kao kamen bačen u žabokrečinu. Pitanje je da li je kamen dovoljno velik i težak da napravi talase koji će pokidati mreže koje sapinju ovdašnje društvo. Ali, pustimo slike i recimo konkretno o čemu sve treba misliti kada je reč o mogućim posledicama. Prvo, šta za zaposlene na FON-u koji su poslušno podizali ruku da laž proglase istinom znači odluka etičkog odbora? U najmanju ruku, vrh FON-a mora da ode.
Nadalje, nema više razloga da se odlažu odluke o drugim, već razotkrivenim plagijatima i akademskim prevarama, počevši od megatrendovske lakrdije samoga ministra policije. Negde u tom redu stoji i bivši novoradikalski predsednik države, zajedno sa predsednikom opštine Novi Beograd (što je, uzgred, ovih dana odlučio da, zajedno sa Jovom Bakićem, ide na izbore). Kako vidimo, povlačenje samo ove akademske niti (na stranu sad kriminalna trgovina oružjem) para tekući režim po šavovima. Zato bi trebalo očekivati jak protivudar. U čemu bi se sastojale kontramere režima protiv Univerziteta? Pre nego što to kažemo, recimo da je za svaku pohvalu to što etički odbor i rektorka o tome nisu kalkulisali.
Kao osoba, kako sam kaže, trenutno zaokupljena budžetom za 2020, Mali bi u ulozi ministra finansija mogao da udari Univerzitet tamo gde najviše boli – po džepu. Zatim, preko svojih kolaboranata na Univerzitetu, režim bi mogao da otvori niz procesa protiv akademskih radnika upletenih u razne klijentelističke aranžmane. Tu svakako idu i sumnjičenja zaposlenih na Univerzitetu za – ovaj put, njihove – plagijate. Ako se to dogodi, vrlo je verovatno da će jedan, nezanemarljiv broj zaposlenih na Univerzitetu optužiti rektorku i etički odbor da su otvorili proverbijalnu Pandorinu kutiju akademskih nepočinstava. Ali, treba im odmah reći – svi ti procesi raščišćavanja mogu biti samo dobri za Univerzitet.
Ako Univerzitet odoli pritiscima režima, a u tom otporu svi treba da mu pružimo solidarnu ruku, to bi mogao biti upečatljiv primer za ponašanje drugih budžetskih ustanova. Recimo, pravosuđa. Neka me čitalac ispravi ako se varam: Univerzitet je sada prva ustanova na proverbijalnim jaslama države koja je odbila poslušnost tekućem režimu i izvukla se iz njegovog klijentelističkog stiska. To je moćna poruka i za sve druge, pa treba verovati da će režim učiniti sve da je što pre uguši. Na nama je da svim sredstvima pomognemo Univerzitetu da se tome odupre. Kako zbog samog Univerziteta, tako i zbog drugih ustanova koje bi mogle krenuti za njim: recimo, već pomenutog pravosuđa ili, što da ne, RTS-a.
Etički odbor je uradio svoj deo posla i pružio nam šansu da se pokažemo boljima nego što smo bili do sada. Na nama je da tu šansu iskoristimo.
Peščanik.net, 22.11.2019.
Srodni link: Univerzitet u Beogradu – Rešenje Odbora za profesionalnu etiku
PLAGIJATI- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Greška bi nas spasila - 23/04/2024
- Everyone keeps talking about Banjska - 20/04/2024
- Bojkot - 19/04/2024
